Hipertenzija : šta je povišen krvni pritisak?

Hipertenzija, arterijska hipertenzija ili hipertonija su izrazi koji se najčešće čuju kada se spomene povišen krvni pritisak. Kako god da je nazovemo, nesumnjivo je da ova bolest predstavlja jedan od glavnih rizika za nastanak koronarnih bolesti poput angine pektoris i infarkta miokarda, moždanog udara i hronične bubrežne bolesti. Drugim rečima, hipertenzija je patološko stanje od koga srce postaje veliko, a bubrezi mali. Naučno je dokazano da ljudi koji boluju od povišenog pritiska imaju više od 6 puta veći rizik obolevanja od koronarne bolesti i više od 19 puta veći rizik od cerebrovaskularne smrti. Međutim, da bi se dobro razumeo fenomen povišenog pritiska, neophodno je prvo objasniti šta u stvari znači arterijski krvni pritisak.

Ljudsko srce ispumpava krv preko aortnog zaliska u aortu iz koje krv struji i raspoređuje se u sve njene ogranke.

Pod pojmom „krvni pritisak“ podrazumeva se pritisak krvi u arterijama ljudskog organizma. Ljudsko srce radi na principu pumpe. Ono pumpa krv kroz telo arterijama. Velike arterije koje se granaju u manje arterije nazivaju se arteriole. One se dalje granaju u kapilare koje snabdevaju kiseonikom sve organe ljudskog tela. Nakon toga, krv se vraća ui ljudsko srce kroz vene. Drugim rečima, ljudsko srce ispumpava krv preko aortnog zaliska u aortu iz koje naša krv struji i raspoređuje se u sve njene ogranke do najmanjih arterija, arteriola i kapilara. U normalnim uslovima, kada krv cirkuliše u arterijama, ona vrši pritisak na zidove krvnih sudova. Izraz „arterijalni pritisak„, dakle, predstavlja pritisak koji vrši krv na zidovima arterija. Ovaj pritisak mora biti dovoljan da osigura adekvatnu perfuziju tkiva u periodu aktivnosti i u periodu opuštanja. Arterijski pritisak nastaje kao rezultat dve sile. Jednu stvara leva komora srca koja istiskuje krv u aortu. Za razliku od nje, desna komora potiskuje krv preko pulmonalnog zaliska u plućnu arteriju. Drugu silu stvaraju arterije, odnosno njihova sila otpora protoku krvi. Određeni nervni impulsi mogu da uzrokuju širenje ili skupljanje arterija. Ako su kapilari široko otvoreni, krv lako može teći kroz njih. Međutim, kada su kapilari suženi, krv teže teče kroz njih i pritisak u kapilarima raste. Tada se može pojaviti visoki krvni pritisak ili hipertenzija. Kad se ovo dogodi srce postaje opterećeno. Kod povišenog arterijskog pritiska povećan je pritisak krvi u krvnim sudovima što može dovesti do ozbiljnih oštećenja arterija i srca.
Pri merenju krvnog pritiska, određuju se vrednosti sistolnog i dijastolnog arterijskog pritiska, odnosno vrednost maksimalnog pritisak u trenutku kontrakcije srca (sistola) i minimalni pritisak u trenutku kada se srce opušta, odnosno kada se komore pune krvlju (dijastola). Za vreme kontrakcije srca, krvni pritisak je bitno veći nego tokom punjenja srčane komore.

Pri merenju krvnog pritiska, određuju se vrednosti sistolnog i dijastolnog arterijskog pritiska.

Što više krvi pumpa srce i što su uže arterije, arterijski pritisak je veći.
Iako je danas dobro poznato da nema granice koja deli normalne vrednosti od patoloških, crta koja odvaja normalnu od patološke vrednosti je postavljena na osnovu dugogodišnjeg iskustva i praćenja bolesnika. Za normalnu vrednost arterijskog pritiska smatra se krvni pritisak od 120/80 mmHg, a vrednost koja se toleriše kao normalna je 140/90mmHg. Međutim, ni ove vrednosti nisu stalne, već se menjaju u zavisnosti od fizičke aktivnosti, emotivnog stanja (stres utiče na povećanje krvnog pritiska), doba dana (po pravilu, ujutru je arterijski pritisak veći nego uveče), uzrasta (vrednosti krvnog pritiska povećavaju se sa godinama starosti) i pola (muškarci ispod 50 godina imaju veći krvni pritisak od žena). Takođe, normalno je da se noću vrednosti krvnog pritiska smanjuju za 10-20%, a ujutro, u prvih nekoliko sati nakon buđenja, ponovo rastu. Međutim, kod nekih pacijenata ne dolazi do ovog smanjenja pritiska tokom noći što, prema rečima stručnjaka, povećava rizik za moždani i srčani udar. Visina krvnog pritiska zavisi i od udarnog volumena krvi leve komore srca i perifernog otpora u krvnim sudovima.

Čitanje vrednosti krvnog pritiska

Iako ne postoji jasna definicija povišenog krvnog pritiska, arterijska hipertenzija se smatra patološkim stanjem koje se karakteriše sistolnim (takozvanim gornjim) krvnim pritiskom iznad 140 mmHg(18.7 kPa) i dijastolnim (takozvanim donjim) iznad 90 mm Hg(11.9 kPa). U nekim slučajevima može biti povišen samo sistolni krvni pritisak ili samo dijastolni krvni pritisak, ali najčešće su povišena oba arterijska krvna pritiska. Sistolni arterijski pritisak iznad 200 mmHg predstavlja ekstremnu vrednost krvnog pritiska i smatra se malignom hipertenzijom.
U današnjem svetu savremene medicine, postoje različite kategorije arterijske hipertenzije.

Kategorije hipertenzije

U praksi se vrlo često vrednost arterijskog pritiska predstavlja pod formom jedne šifre, odnosno kao srednji arterijski pritisak. Srednji arterijski pritisak je prosečna vrednost svih pritisaka merenih u kratkim vremenskim intervalima tokom određenog perioda. On nije jednak sredini između sistolnog i dijastolnog pritiska, jer krvni pritisak tokom većeg dela srčanog ciklusa ostaje bliži dijastolnom ili „donjem“ pritisku. Srednji pritisak je obično određen 60% dijastolnim i 40% sistolnim pritiskom. Njegova vrednost se dobija izračunavanjem srednje vrednosti pritiska iz sistolnog i dijastolnog pritiska putem sledeće formule:

Formula za izračunavanje srednjeg arterijskog pritiska

Arterijski pritisak se izračunava u mernoj jedinici „mmHg“ (millimeters of mercury), odnosno milimetar živinog stuba. Još jedna od standardnih jedinica pritiska koja se sve češće koristi jeste „atm“ ili atmosfera (1 mmHg = 0.00131578947 atmosfera/1 atmosfera = 760 mmHg).
U praksi se arterijski pritisak najčešće meri živinim ili automatskim digitalnim aparatom za merenje pritiska. Pri standardnom merenju arterijskog pritiska živinim aparatom (sfingomanometrom) neophodna je upotreba slušalica (stetoskopa), jer se moraju analizirati šumovi protoka krvi kroz perifernu arteriju u lakatnoj jami. Ona je spolja pritisnuta manžetnom ispunjenom vazduhom, a pritisak u manometru se podešava pomoću uređaja u obliku pumpice za standardno merenje pritiska. Pojava prvog šuma strujanja krvi u arteriji pod pritiskom mera je za sistolni arterijski pritisak. Nestanak šumova u arteriji označava približnu vrednost dijastolnog arterijskog pritiska. Ovi šumovi nastaju zbog vrtloženja krvi u arteriji pod pritiskom koji je izazvala manžetna ispunjena vazduhom.
Vrlo često, laici koriste izraz „srčani“ kada govore o dijastolnom pritisku što je netačno, jer oba pritiska, i sistolni i dijastolni, izražavaju pritisak krvi na zidove arterija u našem organizmu. S obzirom na to da ljudi često potcenjuju ili precenjuju stvarne vrednosti arterijskog pritiska, pre bilo kakve samokontrole krvnog pritiska neophodna je kratka edukacija o tehnici merenja pritiska. Za to se možete obratiti profesionalnim zdravstvenim radnicima (medicinskim sestrama ili lekarima)….(čitaj dalje)

PRVI DEO : Hipertenzija : šta je povišen krvni pritisak?
DRUGI DEO : Hipertenzija : podela, uzroci i simptomi povišenog pritiska
TREĆI DEO : Hipertenzija : komplikacije i dijagnostikovanje povišenog krvnog pritiska
ČETVRTI DEO : Hipertenzija : diuretici i vazodilatatori
PETI DEO : Hipertenzija : beta blokatori i antagonisti kalcijuma
ŠESTI DEO : Hipertenzija : ACE inhibitori
SEDMI DEO : Hipertenzija : higijensko-dijetetski režim