I umereno ispijanje alkohola vraća bolne uspomene

Ukoliko često posežete za čašom vina ili žestokog pića kada želite da zaboravite bolne ili neprijatne situacije, trebalo bi da razmislite još jednom. I to veoma ozbiljno. Prema rečima britanskih stručnjaka, ispijanje alkohola sa ciljem da se zaboravi nešto ružno ili neprijatno može samo da pojača bolna osećanja i sećanja koja želite da potisnete ili koja ste već potisli.

Ukoliko neprijatne situacije želite da zaboravite posežući za alkoholom, trebalo bi da razmislite još jednom, jer i umereno ispijanje alkohola vraća bolne uspomene.

Ukoliko neprijatne situacije želite da zaboravite posežući za alkoholom, trebalo bi da razmislite još jednom, jer i umereno ispijanje alkohola vraća bolne uspomene.

U istraživanju koje je nedavno sproveo prestižni University College London učestvovalo je 50 ljudi. Jedna grupa ispitanika pila je alkohol, a druga sokove. Tokom sedmodnevnog ispitivanja, neprestalno su im prikazivane potresne scene iz svakodnevnog života. Na kraju istraživanja, stručnjaci su zaključili da je kontekstualna memorija, odnosno memorija gde se čuvaju sećanja stečena tokom dana, bitno smanjena kod onih ispitanika koji su se opijali. Takođe, reakcija na stres preterana je kod osoba koje su pile po nekoliko čaša vina dnevno. Zaključak ovog ispitivanja je da se, kod svih osoba koje konzumiraju alkohol, javljaju takozvani nevoljni stresni flešbekovi, odnosno slike sećanja onoga što su te osobe doživele i što je na njih negativno uticalo. Samim tim ispijanje alkohola sa ciljem da se nešto neprijatno ili bolno zaboravi, nije uvek najbolja opcija.
Profesorka Valeri Kuran izjavila je da je istina da, kada se čovek napije, zaista može da zaboravi neprijatna ili bolna sećanja, ali konzumiranje alkohola samo produbljuje bol i čini osobu nesigurnom i paničnom. Razlog tome je što osoba gubi kontrolu nad sobom i sećanjima, a najdublji strahovi i najbolnija osećanja upravo tada izlaze površinu.
Dakle, ukoliko bolne ili neprijatne situacije želite da zaboravite posežući za alkoholom, trebalo bi da razmislite još jednom kako se, slučajno, ne bi našli u začaranom krugu svojih emocija i učinili sebe još nesigurnijim.

Celu studiju sa „University College London“ možete pronaći OVDE.

Advertisements

Droga za silovanje

Droga za silovanje ili “date rape drug” je termin koji se koristi za bilo koji narkotik koji se može upotrebiti kod seksualnog iskorišćavanja žrtve. Obično se radi o supstancama sa sedativnim, hipnotičkim i amnestičkim dejstvom, a dodaju se u hranu ili piće bez znanja žrtve. Glavna karakteristika ovih substanci je ta što izazivaju pospanost, smirivanje i privremeni gubitak pamćenja. U kombinaciji sa alkoholom, mogu dovesti do popuštanja kočnica odnosno smanjenja otpora, a česti su i slučajevi potpunog gubitka pamćenja za jedan izvesni period nakon konzumiranja tako da sama žrtva ne zna što se u stvari desilo, ni da li je došlo do nečega što nije želela.
To su hemijske substance bez boje, ukusa i mirisa. Lako se stavljaju u hranu ili piće, bryo se rastvaraju i još bže deluju nakon unosa u organizam. Osoba koja je dobila određenu dozu ove droge brzo ostaje bez svesti sa pomućenim sećanjem ili bez ikakvog sećanja na događaje koji su se dogodili nakon uzimanja narkotika.
U užem smislu, pod drogama za silovanje se najčešće navode :
– Flunitrazepam koji je poznatiji pod svojim drugim imenima – Rohipnol ili popularni Rufenol. U medicini, ovaj lek se koristi u nekim zemljama kao lek za nesanicu. Po svojim karakteristikama spada u grupu benzodijazepina i hipnotika. Bez ukusa i mirisa je i zbog toga se neprimetno ubacuje žrtvi. Obično se u organizam unosi tako da se pojede ili popije u kombinaciji sa alkoholom ili hranom. Počinje da deluje nakon 30 minuta, a najjače delovanje nastupa nakon 2 sata. Učinak ovog hipnotika traje od 8 do 12 sati što zavisi od dobijene doze. Njegovi glavne karakteristike to što Rohzpnol izaziva pospanost (hipnoza), smirivanje (sedacija) i gubitak pamćenja za događaje nakon konzumiranja (amnezija). Za vreme delovanja rufenola, briše se sećanje i gubi volja za otporom. U memoriji korisnika ove droge postoji prazan hod, crni deo filma. Lice koje konzumira ovu drogu ne može da rekonstruiše događaj. Ne zna u kojim je prostorijama boravilo i ko je bio s njim. Na prisustvo flunitrazepama se može posumnjati i po nekim drugim simptomima poput mučnine, smanjenog krvnog pritiska, vrtoglavice, smetnjama u vidu, zbunjenosti, poteškoćama sa govorom, nemogućnošću mokrenja i poteškoćama u kretanju.
– Gamahidroksibutrična kiselina koja je poznata po skraćenici GHB. To je tečnost bez boje i mirisa, ali slankastog okusa. Može doći i u obliku belog praha. Izuzetno je jaka i samo nekoliko kapi ove substance u kombinaciji sa alkoholom dovoljno je da izazove pospanost i gubitak pamćenja. Ostali simptomi koji mogu navesti na moguće trovanje ovom substancom su povraćanje, vrtoglavica, gubitak koncentracije, epileptički napad, problemi sa disanjem, nekontrolirano drhtanje, usporeni rad srca, a pri velikim količinama mogući su i koma i smrt. Dejstvo ovog hipnotika traje između 1-3 sata, u zavisnosti od primljene doze. Jedna od najbitnijih karakteristika GHB-a je ta da, kada se stavi u piće, izaziva penu ili mehuriće.
– Ketamin koji se pojavljuje u više oblika, ali najčešće kao tečnost ili beli prah. Spada u grupu anestetika i analgetika, a koristi se u medicini i veterini. Osim pospanosti, smirivanja i gubitka pamćenja, ketamin ima dodatne karakteristike koji omogućavaju njegovo lako prepoznavanje. Javljaju se halucinacije, poremećaji sluha i vida, gubitak samokontrole, gubitak osećaja za vreme, mučnina, teškoće u kretanju, poteškoće sa disanjem, epileptički napad, povećan krvni pritisak, brži rad srca i gubitak koordinacije. Deluje vrlo brzo,a još jedna negativna posledica je to što ketamin može izazvati zavisnost.
Sve vrste droga za silovanje deluju tako što onemogućuju žrtvu da se brani od nasilnika. Najčešće sve izgleda kao noćna mora, a naknadno dolazi do osećanja krivice i nemoći. Većina žrtava se ne seća događaja nakon konzumiranja droge, ali imaju osećaj da su bile zlostavljane. Najčešće se potenciraju opasne nuspojave ako se ove droge kombinuje sa alkoholom, jer to može dovesti do poremećaja disanja i ostalih vitalnih funkcija, pa i do smrti usled predoziranja. Zastrašujuća je pomisao koliko postojanje ovakvih droga može biti opasno kada se one nađu u rukama nasilnika. Pitanje koje se nameće samo po sebi je šta može učiniti osoba da spreči da bude žrtva silovanja i dejstva narkotika koji omogućava taj kriminalni čin. Postoji nekoliko jednostavnih mera predostrožnosti kojih bi se trebalo pridržavati. Pre svega, ni na javnim niti na privatnim zabavama ne bi trebalo prihvatati već natočenu čašu i otvorena pića, bez obzira da li su alkoholna ili bezalkoholna, od osoba koje ne poznajete ili u koje nemate poverenja. U kafićima, barovima i klubovima uzimajte piće samo direktno od barmena i uvek gledajte šta vam sipa. Nemojte ostavljajte svoju čašu nigde, a dok ste za stolom nemojte okretati leđa stolu. Takođe, bitno je da budete na oprezu, naročito ukoliko čujete da se govori o ovim drogama ili ako primetite da vaši prijatelji deluju previše opijeni za količinu unetog alkohola. Jedina preporuka u takvoj prilici je da se odmah pokupite i napustite to mesto. Ono što je važno znati jeste to da žrtve koje su konzumirale neko od ovih sredstava ne odgovara zakonski. Ukoliko sumnjate da ste došli u dodir sa nekom od ovih droga, potrebno je da što pre odete u zdravstvenu ustanovu, gde se može obaviti testiranje urina na ove droge. Iako u početku žrtva često nije svesna što se desilo, jer joj se sve može činiti kao noćna mora, potrebno je utvrditi sve činjenice. Često se mogu javljati flash back iskustva koja su u osnovi elementi posttraumatske reakcije na stresni događaj, što može zahtevati i dugotrajnu psihoterapijsku pomoć.
Iako postoje zavisne osobe koje konzumiraju ova sredstva, osoba koja nije navikla na njih češće ispoljava veći broj nuspojava. U situacijama zabave, okruženja prijateljima i nepoznatim osobama, kad žrtvi pozli, zlostavljač može postupiti taj na način da joj pokuša pomoći time što će joj predložiti da je izvede na svež vazduh. To je trenutak kada zlostavljač i izvrši svoj naum – zloupotrebi osobu koja nije u stanju jasno rasuđivati o vlastitim postupcima. To je krivično delo. Upravo zbog toga, na mestima masovnog okupljanja, dobro je imati uz sebe prijatelja koji ne pije. Takođe, u slučaju da osobi pozli iz nepoznatog razloga ili od pića važno je pomoć odmah zatražiti od nekog u koga imate povjerenje. Pića koja imaju čudan okus treba izbegavati. Osećaj da ste opijeni više nego što bi to jedno ili dva popijena pića trebala učiniti, može biti znak koji upućuje da se radi o još nečemu. Ne smete nikako ignorisati taj osećaj!

U slučaju da ste bili žrtva droga za silovanje, neophodno je da nađete sigurno mesto i odmah potražite pomoć. Zamolite prijatelja kome možete verovati da ostane uz vas i pomogne vam. Pozovite policiju i odmah zatražite medicinsku pomoć. U bolnici zamolite da uzmu uzorak urina što je moguće ranije kako bi se moglo utvrditi o kojem se sredstvu radilo. Pojedina sredstva mogu se otkriti najviše do 72 sata nakon konzumiranja. Ukoliko sumnjate da je počinjen seksualni napad, sačuvajte sve fizičke dokaze toga. Nemojte se tuširati, jesti, piti, prati ruke ni prati zube pre lekarskog pregleda. Takođe, sačuvajte odeću koju ste u to vreme nosili. Mesto mogućeg zločina koliko je moguće ostavite nedirnutim. Ukoliko je to moguće, sačuvajte sve predmete u kojima je droga mogla biti sipana poput čaše u kojima je bilo vaše piće.
Rufenol, GHB i ketamin odavno su uključili „crvene lampice“ svetskim stručnjacima za narkotike. Ove opasne droge koriste se prilikom grupnih silovanja ili zloupotrebe mladih devojaka u noćnim klubovima širom sveta. Po nekim informacijama, u Srbiji ove droge nisu pronađene kod organizovanih narkodilera već kod pojedinaca koji su za njihovu zloupotrebu i mogućnost naručivanja saznali preko interneta.

Kako pomoći alkoholisanoj osobi

Neki od najčešćih i najočiglednijih znakova trovanja alkohola su :
– Nesvesno ili polusvesno stanje i nemogućnost da se propita osoba probudi.
– Nema reakcije kada se uštine koža ili na druge fizičke stimulacije.
– Osoba povraća dok je u nesvesnom stanju i ne budi se ni za vreme a ni posle.
– Osoba ima napad koji je vrlo često sličan epileptičkom napadu.
– Usporeno disanje od osam respiracija ili manje u minuti.
– Nepravilno disanje sa pauzama.
– Hladna, vlažna, bleda i plavičasta koža izraženo vidljiva oko usana i nosa.
Takođe, kod trovanja alkoholom ovi znakovi će biti praćeni snažnim mirisom alkohola
koji izbija iz daha pijane osobe. Reakcija osobe koja pomaže zavisi od stanja svesti pijane osobe.
Ukoliko je osoba svesna, najvažnije je ukloniti sva alkoholna pića koja se nalaze u blizini otrovane osobe ili ukloniti osobu iz okoline u kojoj ima alkohola. Takođe, bitno je osobu odvesti na sigurno mesto gde nema opasnosti od padova ili povrede. Ukoliko je osoba vozač, mora se sprečiti da nastavi vožnju. Jako je važno otkriti je li osoba konzumirala samo etanol ili je možda došla u dodir i sa drugim vrstama alkohola. Takođe, bitno je saznati je li osoba uzela bilo kakve lekove ili droge, kao i to da stanje u kome se osoba nalazi nije rezultat neke druge bolesti. Ne davati nikakve lekove osobi u pijanom stanju, jer lekovi ne mogu ubrzati proces trežnjenja. Kofein (kafa) ili hladni tuševi mogu imati samo kratkotrajan i minimalan učinak. Važno je da konstantno budete uz ovu osobu i da aktivno kontrolišete njeno stanje. Ukoliko ne možete sami osigurati pomoć otrovanoj osobi ili smatrate da je njeno stanje ozbiljno, bez oklevanja potražite stručnu pomoć. Možete pozvati hitnu službu ili sami odvesti otrovanu osobu u bolnicu. Povraćanje je česta pojava kod trovanja alkoholom. Međutim, ukoliko osoba povrati više od jednog puta, to može biti I znak povrede glave ili nekog drugog poremećaja i neophodno je takvu osobu odvesti u bolnicu na posmatranje.
Ukoliko je osoba bez svesti i nema nikakve reakcije kada se uštine koža ili ne reaguje na druge fizičke stimulacije, jako je važno da odmah pozovete hitnu pomoć. Dok čekate dolazak hitne službe, obavezno okrenite pijanu osobu na stranu i stavite jastuk ili bilo šta drugo iza njenih leđa kako bi ste održali taj položaj tela. Ovo je važno učiniti kako bi se sprečilo gušenje ukoliko osoba povraća. Ostanite svo vreme sa otrovanom osobom dok ne stigne hitna pomoć i aktivno pratite njeno stanje. Nikako ne ostavljajte osobu samu! Čak i ako je osoba polusvesna, alkohol koji se nalazi u želucu nastavlja ulazak u krvotok i neprestalno kruži kroz organizam. Život osobe još uvek može biti u opasnosti. Nemojte čekati da se svi znaci pojave i nikako ne pokušavajte da pogodite nivo pijanstva. To može uraditi samo stručno lice uz pomoć laboratorijskih analiza krvi! Ako se pojavi povraćanje, obrišite usnu duplju osobe tako da odstranite povraćeni sadržaj izvan njenih usta. Time oslobađate prohodnost disajnih puteva osobe i smanjujete rizik od gušenja otrovane osobe. Redovno kontrolišite disanje osobe i rad srca. Ako disanje i otkucaji srca prestanu, a hitna pomoć još nije stigla, neophodno je početi sa procesom oživljavanja osobe. Ukoliko kod osobe ne postoji spontano disanje i rad srca, pristupa se veštačkom disanju i spoljašnjoj masaži srca.


Ono što je jako važno znati jeste da ne postoji način lečenja koji će poništiti učinak trovanja alkoholom. Osobe otrovane alkoholom najčešće će dobiti infuziju za sprečavanje dehidratacije i vitamine (najčešće vitamin B kompleksa) zbog nedostatka vitamina. Alkohol je diuretik i podstiče povećano izlučivanje urina što moše dovesti do dehidratacije organizma. Ukoliko ne postoje nikakve druge komplikacije, osoba će najverovatno biti puštena kući nakon detoksikacije organizma.
U slučaju teškog trovanja alkoholom, kada se osoba nalazi u stanju stupora (poremećaj svesti) ili kome, potrebna je intubacija kako bi se olakšalo disanje i zaštitila pluća od aspiracije povraćanog sadržaja. Međutim, procenu stanja svesti i neophodne intervencije određuje nadležni lekar ili toksikolog.
Do tada, najvažnije je videti diše li bolesnik spontano, osloboditi usnu šupljinu i disajne puteve ukoliko nisu prohodni, proveriti prisutnost otkucaja srca pipanjem pulsa na krvnim sudovima vrata i postaviti ga u bočni položaj kako ne bi došlo do aspiracije povraćenog sadržaja i gušenja u slučaju povraćanja.

Trovanje alkoholom ili intoksikacija

Trovanje alkoholom ili alkoholna intoksikacija je danas na jednom od prvih mesta među trovanjima po rasprostranjenosti i značaju. Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti i spada u grupu toksikomanija.


Od svih alkohola, u alkoholnim pićima se najviše nalazi etilni alkohol ili etanol. Etanol se brzo resorbuje, a veliki deo se uklanja zbog metabolizma pri prvom prolasku kroz jetru. Alkohol se lako meša sa vodom u svim srazmerama. Kako su membrane ćelija ljudskog tkiva lako propustljive za alkohol, resorpcija alkohola se brzo odigrava u digestivnom traktu. Resorpcija ili prodiranje alkohola u krv u malim količinama počinje već u sluzokoži usne duplje, a veći deo se resorbuje u tankom crevu. Na taj način alkohol iz digestivnog trakta prodire prvo u vensku, pa u arterijsku krv i vrlo brzo ulazi u sva tkiva organizma. Koncentracija alkohola u tkivima nije jednaka. Tamo gde je vaskularizacija veća i gde je prisustvo tečnosti obimnije, koncentracija alkohola je veća. Bubrezi, mišići, slezina, srce, mozak i jetra uvek imaju veću koncentraciju alkohola u tkivu, za razliku od kostiju, masnog i vezivnog tkiva, gde je njegova koncentracija mnogo manja.
Resorpcija zavisi od dravstvenog stanja, prisustva ili odsustva hrane u želucu i crevima, vremena i načina konzumiranja alkohola, jačine i količine konzumiranog alkoholnog pića, brzine konzumiranja pića, kao i od tolerancije organizma na alkohol. Tako se resorpcija alkohola odigrava vrlo brzo pri konzumiranju alkohola na prazan želudac (30-60 minuta). Zbog veoma brzog prodiranja alkohola u krv (uzetog na prazan želudac), putem koje dospeva u moždano tkivo, može doći do izuzetno jakog nadražaja moždanih ćelija. Taj nadražaj dovodi do različitih reakcija organizma alkoholisanih osoba. Vrlo često ova pojava se opisuje kao iznenadna toplina u predelu glave ili kao utrnulost glave. Prvi nadražaj moždanih ćelija se smanjuje sa daljim prodorom alkohola u krv. Moždano tkivo I dalje resorbuje alcohol, ali zbog priviklavanja moždanih ćelija na prisustvo alkohola dolazi do postepenog smirivanja i umerenijih reagovanja organizma. Konzumiranjem alkohola sa hranom ili neposredno posle njenog unošenja prodiranje alkohola u krv usporava i produžava (duže od 2 sata). Time se i nadražaj na moždane ćelije u početnoj fazi resorpcije vrši postepeno.
Eliminacija alkohola iz organizma nastupa odmah nakon maksimalne resorpcije i podrazumeva njegovu oksidaciju koja se najvećim delom vrši u jetri (85-90%).
Oko 10-15% nepromenjenog alkohola eliminiše se putem disanja, urinom i znojenjem. Koncentracija alkohola u krvi se prosečno smanjuje 0.15 promila za jedan sat.
Za početnu pripitost smatra se prisustvo od 0.5 promila alkohola u krvi i postoji mišljenje da nema kliničkih znakova pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi. Međutim, u manjem broju slučajeva, u ovoj fazi se ipak mogu primetiti diskretna narušenost koordinacije pokreta kao I početak promene strukture ličnosti. Opadanje pažnje, manjak koncentracije, diskretan poremećaj vida i sluha neki su od znakova početne pripitosti.
Pri koncentraciji od 0.5-1.5 promila alkohola u krvi javlja se emocionalna labilnost praćena poremećajem govora. U ovom stanju pripitosti, čovek precenjuje svoje sposobnosti pamćenja I zapažanja, prisutan je poremećaj hoda, a koordinacija pokreta je narušena. Istraživanja pokazuju da je reakcija čula vida smanjena za oko 30% dok je čulo sluha 40% slabije od normalnog. U ovoj fazi postoji veliki rizik od pogrešnih procena i reagovanja pripitog čoveka.
Pijanstvom se smatra prisustvo od 1.5-2.5 promila alkohola u krvi i tada su intelektualne funkcije čoveka narušene. Kao posledica toga nestaje samokritičnost i kontrola i čovek je dezorijentisan u vremenu i prostoru. Vrtoglavica, povraćanje, teturanje i zamagljenost vida neki su od znakova ove faze pijanstva. Takođe, moguć je i gubitak svesti alkoholisane osobe.
Teškim oblikom pijanstva smatra se prisustvo od 2.5-3.5 promila alkohola u krvi koje je praćeno potpunim odsustvom objektivne procene situacije. Gubitak svesti je mnogo češći u ovoj fazi, a zapažanja se potputo gube. Prisustvo duplih slika jedan je od znakova ove faze teškog pijanstva.
Teško trovanje alkoholom nastaje pri koncentraciji od 3.5-4.0 promila alkohola u krvi i tada nastaje opšta (potpuna) psihomotorna oduzetost. U ovoj fazi gubitak svesti je neminovan i gotovo uvek dolazi do alkoholne kome. Koncentracija preko 4.0 promila alkohola u krvi smatra se smrtonosnim trovanjem alkoholom, jer ima za posledicu paralizu respiratornog (disajnog) i kardiovaskularnog centra u mozgu. Izumiranje ćelija dovodi do smrti organizma.

Alkoholizam kod žene

Alkoholizam kod žene predstavlja poseban socijalno-medicinski problem sa obzirom na njenu biološku ulogu i ulogu koju ima u porodici. Konzumiranje alkohola ne utiče štetno samo na organizam žene već je opasan i po njeno potomstvo i porodicu. Naročito je opasno dejstvo alkohola na organizam devojčica kojima je priroda namenila posebne zadatke u životu kako u smislu rađanja, tako i u smislu podizanja i vaspitanja budućih naraštaja. Usled uzimanja alkohola, kod devojčica dolazi do telesnih i psihičkih oštećenja i komplikacija koje mogu nepovoljno uticati na prirodne fiziološke funkcije.
Značajno je i to da osobe oba pola ispoljavaju netolerantnost u odnosu na alkoholizam kod žena. Nije retka ni pojava da i same žene alkoholičari pokazuju osećanje odvratnosti kada o tome govore. Ovakve kvalifikacije potiču iz tradicionalnog stava koji se odnosi na uloge žene u društvu, jer se i dalje smatra da žena koja prekomerno pije ne može uzorno da se ponaša u ulozi supruge, roditelja i vaspitača. Mišljenje o moralnoj slabosti alkoholičara eksplicitnije se odnosi na žene nego na muškarce mada to i nije tako čudno kada se zna da se žena oduvek smatrala nosiocem porodice, ali i krivcem za poremećen kvalitet emocionalnih odnosa u porodici.
Patologija alkoholizma kod žena znatno je složenija od patologije alkoholizma kod muškarca upravo iz razloga što su fiziološke funkcije žene usmerene ka reprodukciji, odnosno začeću i rađanju novog života.
Kliničkim istraživanjima je potvrđeno da je organizam žene mnogo više osetljiv na toksično dejstvo alkohola, nego organizam muškarca. Žene su niže rastom i manje telesne težine, ali telo im sadrži više masti čak i ako su mršave. Alkohol ne može dobro da cirkuliše kroz masno tkivo, jer je ono slabo prokrvljeno, pa doslovce odlazi ravno u glavu, gde je dotok krvi najbolji. Koncentracija alkohola u krvi dostiže kod žena vrhunac brže nego kod muškaraca i duže ostaje visoka. Organizam žena sporije razgrađuje alkohol nego telo muškarca.

Odnos alkoholičara svakodnevno se menja u korist žena.

Odnos alkoholičara svakodnevno se menja u korist žena.

Osetljivost žena na alkohol menja se u zavisnosti zavisno od koncentracije hormona strogena i progesterona tokom menstrualnog ciklusa. Starije žene često se brže osete ripitima za šta je odgovoran smanjen nivo estrogena do kojeg dolazi sa godinama i u menopauzi. Alkoholizam može biti uzrok i menstrualnih tegoba poput izostanka menstruacije i smanjenog ili prekomernog krvarenja. Takođe, alkohol smanjuje plodnost i povećava šanse za obolevanje od raka. Oko 10% slučajeva raka dojke može se pripisati alkoholu. Alkohol i estrogen uzajamno utiču jedan na drugog. Estrogen utiče na lakšu apsorbciju alkohola, dok alkohol utiče na jače i brže stvaranje estrogena. Dakle, konzumiranjem alkohola nivo estrogena kod žene će značajno porasti i u predmenopauzi i u menopauzi. Kao rezultat unetog alkohola, dolazi do navale estrogena. Istaživanja pokazuju da estrogen može dostići i tri puta veći nivo od uobičajenog već u prvih 30 minuta nakon konzumiranja alkohola! Ova pojava je slična navali estrogena koja predhodi regularnoj ovulaciji kod žene. Uzimajući u obzir nepromenljivu količinu estrogena u organizmu, sa povremenim povećanjem njegovog nivoa pred ovulaciju, patološka povećanja estrogena koja nastaju prilikom unosa alkohola u organizam mogu dakle izazvati nastanak raka dojke kod žene.
Takođe, ispitivanja su pokazala i to da kod žene koja konzumira 5 čašica oštrog pića dnevno, potrebno je samo 12 godina da se razvije ciroza jetre. Sa druge strane, muškarac mora piti prosečno 20 godina da bi oboleo od ciroze.
Brojni odnos alkoholičara između muškaraca i žena svakodnevno se menja u korist žena. U odnosu na pol, danas je četiri muškarca na jednu ženu, iako je nekada taj odnos bio osam muškaraca naspram jedne žene koji svakodnevno piju.
Racionalizacija koja se češće javlja kod muškaraca da su od strane društva «navučeni» na alkohol ne može se primeniti i kod žena, jer se njihovo konzumiranje alkohola najčešće dovodi u vezu sa prilično jasno definisanim situaciono-uslovljenim stresom. Kod žena je karakteristično da je alkoholizam simptomatski. On je znak nekog poremećaja odnosno nekog oblika depresije koji onda žene potiru uzimajući čašicu. Osećaju se bolje i misle da će na taj način izbeći depresiju i razrešiti neke druge probleme. To vremenom prelazi u zavisnost. Na nastanak i razvoj alkoholizma kod žena utiču i individualni faktori poput usamljenosti, nesigurnosti, stresa i niskog samopoštovanja. Takođe, bračni i porodični faktori poput nezadovoljstva brakom, trudnoće, pobačaja, razvoda, gubitka muža ili odlazak dece iz porodice («sindrom praznog gnezda») veoma su bitni za nastanak i razvoj alkoholizma kod žena. Hormonalna neravnoteža utiče na variranje podnošljivosti alkohola. Zapaženo je da mnoge žene počinju sa težim opijanjima u doba ulaska u menopauzu.
Alkoholizam kod žene se može shvatiti i kao cena emancipacije žena koje su nedovoljno pripremljene ušle u proces društvenih promena. Finansijska samostalnost, oslobađanje i prestanak diskriminacije žena na javnim mestima, dali su im dozvolu da piju kao muškarci. Međutim, žene su i dalje sekundarni alkoholičari što znači da je njihov alkoholizam posledica prethodnih psiholoških problema. U novije vreme, međutim, sve više se zapaža pojava da i mlade devojke jednako piju kao njihovi vršnjaci suprotnog pola, što dovodi do zaključka da se može očekivati sve učestalija pojava primarnog alkoholizma i kod žena.

Navike i zablude konzumiranja alkohola

Alkoholizam je bolest Kada se govori o navikama konzumiranja alkohola zapaža se da danas gotovo i da nema prilike koja nije praćena konzumiranjem nekog od alkoholnih napitaka. Uobičajeno je piti za vreme letnjih vrućina zbog žeđi, ali i u zimskim hladnoćama radi “utopljavanja”. Rođenje deteta je uvek praćeno veseljem uz čašicu, ali konzomacijom alkohola se ublažava i žalost za umrlim. Pije se uz dobro jelo, ali se češće i više pije bez ikakvog jela. Fizički rad je gotovo nezamisliv bez prisustva nekog od alkoholnih napitaka, dok se istovremeno mnogo više pije u dokolici i u sličnim situacijama kada se ništa ne radi.
Najbolji opis ovog fenomena današnjice nalazimo u knjizi Džeka Londona “Kralj alkohola” u kojoj autor kaže:”…kad ih zadesi nesreća, ljudi piju. Kad nemaju sreće, oni piju u nadi da će sreća doći.”
Ali, ako umesto sreće dođe nesreća, ljudi opet piju da – zaborave. Ako se sretnu sa prijateljem – oni piju. Ako se posvađaju sa prijateljem – opet piju. Ako im je neki posao okrunjen uspehom, toliko su sretni da moraji popiti. A kad budu odbijeni ili ne dobiju željeni rezultat, onda piju iz suprotnog razloga.
Izrazito pozitivni odnos društva prema konzumiranju alkohola leži u njegovom psihofarmakološkom učinku na čoveka. On je izraziti anksiolitik i blagi sedativ ; Ublažava napetost, razgaljuje dušu i olakšava međusobnu komunikaciju.
Anksioznost je normalana pojava kod čoveka bez koje ne bi bilo moguće prilagođavanje na svakodnevne nove uslove. Međutim, upravo se anksioznost nalazi u pozadini ljudskog poriva za alkoholom. Čovek tokom evolucije nije razvio toleranciju podnošljivosti na svakodnevne frustracije. Najčešće rastemo u oskudici, skučenosti i u emocionalno nesređenoj porodici. Život je, takođe, pun sujete, zabrana, kazni i raznih nepravdi. Živimo u vremenu potpune zaokupljenosti samoljubljem i strahom od obespravljenosti. Nasilje nije nikad jače carevalo. Ljudsku zajednicu karakteriše kultura mržnje, gde frustracija, gnevnost, suparništvo i sebičnost istiskuju sklad, ljubav i toleranciju. Ove svakodnevne pojave provociraju kvalitativnu i kvantitativnu pojačanu anksioznost.
To su neugodne emocije koje čovek teško podnosi. Stoga on spontano traži neko sredstvo koje će ublažiti to stanje. Našao ga je u alkoholnom piću, prihvatio ga i ugradio u život u svakodnevnoj potrebi za olakšanjem napetosti. Tako se alkoholno piće instaliralo u kulturu najvećeg dela čovečanstva i postalo svakodnevni i nerazdvojni pratilac savremenog čoveka. Posledice takvog obrasca ponašanja uveliko su vidljive u našem društvu. Alkoholizam je postao bolest modernog doba.
Današnji čovek mora znati svoje granice. Što je najbitnije – ne sme se sramiti postaviti ih u društvu. Cenu toga što će moći više popiti u društvu i biti pribraniji od drugih nakon iste količine alkohola, platiće njegova jetra. Ako se često pije, potrebne su i sve veće količine alkohola da se napije. To znači da je čovek razvio toleranciju na alkohol, a njegova jetra radi preterano da bi izlučila sav taj alkohol iz organizma. Tolerancija također znači i da je čovek možda prešao granicu između povremenog društvenog pijenja i zavisnosti od alkohola.
Kod nas, međutim, još uvek su prisutne brojne zablude u kojima čovek živi. Koncentracija alkohola u krvi ne zavisi samo od jačine pića nego i od mnogih drugih činjenica. Nivo alkohola u krvi, na primer, biće najveći jedan sat nakon unošenja nekog od alkoholnih napitaka. To znači da ko popijete 4 čaše vina nakon jela, za jedan sat imaćete 0,80 promila alkohola u krvi. Nakon 2-3h taj nivo biće blizu granice od 0,50 promila. I u svakom narednom satu, nivo alkohola u krvi biće sve manji. Naravno,pod uslovom da u međuvremenu niste popili još nešto. Takođe, nakon večernje pijanke, ujutru se ne sme sesti za volan, jer za izlučivanje alkohola iz organizma potrebno je 24 sata. Žvakanje žvakaće gume ili bombona za osveženje daha neće prevariti alkotest, iako većina ljudi misli da je to odličan način da sakriju svoje uživanje. Policijski alkotestovi ne analiziraju miris Vašeg daha, već količinu alkohola u dahu.
Voćni kokteli sa alkoholom mogu sadržati veliku količinu alkohola bez njegovog primetnog ukusa, upravo zato što voćni sokovi imaju mogućnost maskiranja ukusa alkohola. Važno je shvatiti da oni čine osobu jednako pijanom kao da je popila bilo koje drugo piće sa jednakom količinom alkohola. Čašica punča blagog ukusa može sadržavati više alkohola nego neko drugo piće u kafiću. Jedno malo pivo, na primer, sadrži otprilike istu količinu alkohola kao i jedna čašica nekog žestokog pića. Znači, ako osoba u istom vremenskom periodu popije jedno pivo ili jedno žestoko piće, jednako će se napiti. Istina je i to da, što je dete manje, alkohol štetnije deluje na njegov organizam, bez obzira u kako malim količinama je uzet. Dečiji mozak je vrlo osetljiv na alkohol i za razliku od odraslog koji počinje piti posle 20-te, da bi se nakon 10 god. razvio u alkoholičara, ta vremenska granica je kod dece višestruko kraća. Kafa je blagi stimulator i možda će pijanu osobu malo razbuditi, ali je zapravo nepoželjna, jer je diuretik (kao i alkohol). Njena sposobnost da stimuliše izlučivanje tečnosti iz organizma samo će pogoršati dehidraciju organizma.
Najnovija istraživanja pokazuju da se alkoholizam po broju obolelih i umrlih u svetu nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a 3-5% ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola. Međutim, stvarni broj alkoholičara najmanje pet puta veći od broja registrovanih upravo iz razloga što mnogi danas negiraju ovaj problem. Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po potrošnji alkoholnih pića. Po broju stabala šljiva prvi smo u svetu. Od šljive do šljivovice (koja je i naš brend), sve je kraći put i sve je više onih koji za njom posežu.
Postaviti dijagnozu alkoholizma često je problem, jer se postavlja pitanje da li je u pitanju bolest ili životni stil modernog čoveka. U svakom slučaju, neophodno je razmisliti o lošim navikama konzumiranja alkohola u svakoj prilici kao i o pravim razlozima koji nas vode ka tome.

Alkoholizam – epidemija našeg doba

Alkoholizam je bolest zavisnosti koja nastaje zbog nekontrolisane i redovne upotrebe alkoholnih pića. Alkohol je psihoaktivna droga koja sistematski uništava onog koji ga konzumira jednako kao i njegovu porodicu i okolinu. To što je legalan ne znači da je manje štetan od ilegalnih droga. Zavisnost od alkohola jedan je od najvećih zdravstvenih problema u svetu, a šteta koju zavisnici od alkohola i oni koji povremeno prekomerno piju čine društvu daleko je veća od one koju izazivaju korisnici ilegalnih droga. Alkohol nije zabava već psihoaktivna droga koja menja raspoloženje, ponašanje i emocije čoveka. Prosek od 7 pića nedeljno tokom dužeg razdoblja izaziva neurološke i bihevioralne poremećaje.
Postoje tri stepena pijanstva :
– Pripito stanje ili laki stepen pijanstva podrazumeva 0,5-1,5 promila alkohola u krvi ;
– Pijano stanje ili srednji stepen pijanstva podrayumeva 1,5-2,5 promila alkohola u krvi ;
– Teško pijano stanje ili teški stepen pijanstva podrazumeva 2,5-3,5 promila alkohola u krvi.
Zavisnost od alkohola može da bude kombinovana, psihička i fizička. Obično se prvo javlja psihička zavisnost koja kasnije prelazi u fizičku, a kao i svaka bolest, i alkoholizam ima svoj razvojni tok. Prva faza alkoholizma karakteriše se privikavanjem na alkohol. Što se više pije, to više raste podnošljivost prema alkoholu (tolerancija) koja je različita u zavisnosti od pojedinca. Usled porasta tolerancije, da bi se postigao isti efekat, potrebno je sve više i više pića. Druga faza alkoholizma započinje prestankom rasta tolerancije, a označena je alkoholnim zaboravom. Dolazi do zavisnosti od alkohola i do različitih znakova društvenih i zdravstvenih oštećenja. Ličnost i ponašanje alkoholičara se menjaju. Treća faza alkoholizma okarakterisana je kao nepovratno oštećenje (ireverzibilna). Započinje padom podnošljivosti alkohola. Alkoholičaru je na kraju dovoljna jedna čaša da se opije. On ima veliki broj alkoholnih oštećenja, smetnji i nesanicu. Svako drugačije reaguje na alkohol. Kako brzo i koliko će se neko napiti zavisi od mase organizma, pola (žene su osetljivije na alkohol), građe tela, metabolizma, psihičkog stanja, količine pojedene hrane pre i tokom pijenja, tolerancije, društva i očekivanja.
Po nekim studijama, alkoholičari u proseku prvo piće popiju između 13. i 15. godine, a do prve alkoholne intoksikacije to jest pijanstva dolazi između 15. i 17. godine. Zavisnost od alkohola se kod alkoholičara javlja između 25. i 40. godine života. Kod alkoholičara koji počnu sa pijenjem još u ranoj mladosti, zavisnost se javlja između 21. i 23. godine, jer umereno pijenje kod ovih osoba traje kratko. U proseku umiru pre šezdesete godine, što znači da im je životni vek kraći za 15 godina. Takođe, studije pokazuju da žene kasnije počinju sa pijenjem, ali žensko telo ima manje vode od muškog, te se sa manje unetog alkohola postiže ista alkoholemija.

Štetni efekti alkohola na mozak su kratkotrajni,ali je ćelijama potrebno dosta vremena da se obnove.

Štetni efekti alkohola na mozak su kratkotrajni,ali je ćelijama potrebno dosta vremena da se obnove.

Alkoholičar je osoba koja nije u stanju da kontroliše sebe u dodiru sa alkoholom. Takva osoba ima poteškoća u porodici, na radnom mestu i u sebi samom. Alkohol uništava osobu koja pije time što remeti život alkoholičara, uništava njegovo samopoštovanje i poštovanje od strane drugih, direktno napada zdravlje i skraćuje život. Alkoholna ciroza jetre i alkoholna kardiomiopatija jedni su od najčešćih uzroka smrti hroničnih alkoholičara. Alkohol, takođe, uništava porodicu. Česti su slučajevi u kojima alkohol dovodi do siromaštva, razvoda, kriminala, pa čak i do samoubistva nekog od članova porodice. Takođe, razvoj dece u takvoj porodici je onemogućen, jer je konzumiranjem alkohola narušena briga za njih i njihovu budućnost. Dokazano je i to da alkohol smanjuje efikasnost na poslu, dovodi do lažnog osećanja boljeg rada, povećava broj nesreća na radu i dovodi u opasnost okolinu u kojoj alkoholičar radi i živi. U manjoj količini alkohol deluje na kontrolu i norme ponašanja. U većoj količini usporava reflekse, menja normalno mišljenje, dovodi do nerazumljivog govora i ošamućuje svest. U velikoj količini dovodi do nesvesnog stanja, a ponekad i do smrti. Posledice dugotrajnog konzumiranja alkohola su mnogobrojne i većina njih je fatalna po uživaoca.
Alkohol nije hrana niti može biti zamena za nju! 2dl vina ima oko 150 kalorija, koliko i 6 kašičica šećera, ali nema minerala, belančevina, ni vitamina koji su neophodni sastojci hrane. Da bi funkcionisao, organizmu je neophodna hrana. Dok je u njemu alkohol, organizam ne može uzimati dovoljne količine hrane zbog čega on slabi. Neadekvatna ishrana i redovno konzumiranje alkohola direktni su uzroci brojnih oboljenja. Žestoka pića oštećuju pre svega nerve i izazivaju alkoholne psihoze. Dokazano je da pivo deluje na srce, a vino na jetru. Maligna oboljenja su češća kod alkoholičara u odnosu na opštu populaciju i to naročito karcinomi probavnog trakta, usne duplje, jetre i dojke kod žena. Više od 50% svih ciroza jetre vezano je za alkoholizam. Duševni poremećaji poput straha, ludila, otupljenja i halucinacija su, takođe, direktna posledica konzumiranja alkohola.
Razgradnja alkohola u organizmu je složen proces i ništa ga ne može ubrzati. Jetra razgrađuje oko 90% ukupne količine alkohola, a oko 10% alkohola se izlučuje nepromenjeno kroz pluća i bubrege kroz urin. Brzina razgradnje alkohola sledi regularni tok od 8-9g/h, što odgovara prosečno 0,1%o koncentracije alkohola u krvi na sat. Još nerazgrađen alkohol struji u krvotoku kroz organizam, dok ga jetra ne razgradi. Kod osoba sa bolesnom jetrom, kakva je često kod alkoholičara, jetra nije u stanju da preradi alkohol, pa on cirkuliše u krvi kao u nekom zatvorenom sistemu.

Istraživači sa nemačke univerzitetske bolnice Hejdelberg došli su do sledećih činjenica:
– Alkohol „udara“ u glavu za svega šest minuta, odnosno za to vreme dolazi do promena u našim moždanim ćelijama.
– Hemijske supstance koje štite moždane ćelije, kao i drugi sastojci ćelija, smanjuju se kako se povećavao unos alkohola.
– Ženski i muški mozak jednako reaguju na konzumiranje alkohola.
– Štetni efekti alkohola na mozak su kratkotrajni, ali je ćelijama potrebno dosta vremena da se obnove.
– Akutni efekti mogu da formiraju bazu za trajna oštećenja mozga za koja se zna da su posledica alkoholizma.
Neki lekovi (poput sedativa) uzrokuju smanjenje koncentracije čoveka, a udruženi sa alkoholom mogu značajno povećati rizike od prometnih nesreća, jer izazivaju pospanost, vrtoglavicu, nesvesticu, slabije pamćenje, poteškoće sa vidom i probavom i priviđenja. Takođe, alkohol izaziva dehidrataciju organizma time što blokira proizvodnju antidiuretskog hormona (ADH) u neurohipofizi i time dozvoljava bubrezima da izluče daleko više vode i minerala iz organizma, dok toksične materije ostaju u organizmu. Upravo zbog toga, neophodna količina vode kod alkoholičara je daleko veća nego kod zdravog čoveka. Istraživanja su pokazala i to da svaki alkoholičar živi 10-12 godina manje od onih koji ne piju. Takođe, alkohol je uzrok svakog desetog smrtnog slučaja u Evropi.
Alkoholizam je bolest zavisnosti i može se lečiti. Alkoholizam je takođe hronično oboljenje sa mogućnošću da se ponovo vrati. Za ponašanje alkoholičara se kaže da se radi o „kameleonskom ponašanju“ jer ljudi koji su zavisni od alkohola često lažu sami sebe, svoju porodicu i odlično manipulišu okolinom. Lečenje alkoholizma podrazumeva detoksikaciju i rehabilitaciju. Međutim, da bi se pacijentu pomoglo u lečenju ove bolesti, neophodno je da se uključi i porodica u proces lečenja alkoholičara. Bez učešća porodice, gotovo je nemoguće postići prave rezultate lečenja. Svaki član porodice ima svoju aktivnu ulogu u lečenju obolelog koje mora da se drži. Najvažnije je ostvariti uzdržavanje od alkohola ili tzv.apstinenciju. To ne zavisi samo od „snažne volje“ pacijenta, jer je alkoholičar zavisan od alkohola i njegova volja često nije toliko snažna pred iskušenjem koje alkohol nosi. Lečenje alkoholizma se može ostvariti samo telesnim i psihijatrijskim lečenjem i pod uslovom da alkoholičar zaista želi da ozdravi. Puno bolničko lečenje treba da traje oko četiri nedelje, nakon čega sledi ambulantno praćenje najmanje tri meseca.