Grip A (H1N1) : Thimerosal

Thimerosal je hemijski konzervans koji sadrži određenu količinu žive. Koristi se u nekim vakcina i lekovima kako bi sprečio njihovu bakterijsku kontaminaciju. Ovaj konzervans sprečava razvoj bakterija i gljivica unutar vakcina koje dolaze u više doza tako da one ostaju upotrebljive do poslednje doze.Thimerosal je patentirao hemičar Moris Karač (Moris Kharasch) 1927.godine na Univerzitetu Meriland u SAD-u. Farmaceutska korporacija Eli Lilly nadenula je komercijalno ime ovom hemijskom konzervansu i ono je danas poznato kao „Merthiolate“. Ovaj hemijski element često se koristi kao konzervans u vakcinama, preparatima imunoglobulina, oftalmološkim proizvodima, kao i u mastilima koja služe za tetovažu. Thiomersal (C9H9HgNaO2S), ili natrijum ethylmercurithiosalicylate, organsko jedinjenje koje u svom kompleksu sadrži oko 49% žive po težini. Koristi se, takođe, kao antiseptik i antifungalna droga. Antiseptici su antimikrobne supstance koje se primenjuju na živa tkiva kako bi se smanjila mogućnost nastanka infekcije i sepse ili mogućnost truljenja tkiva. Antifungalne droge su lekovi koji se koriste u lečenju gljivičnih infekcija, kandidijaze i ozbiljnih sistemskih infekcija. Dodat kao sastojak multidoznih vakcina, thiomersal sprečava ozbiljne neželjene efekte kao što su stafilokoke infekcije. U jednom incidentu 1928. godine, umrlo je 12 od 21 dece nakon vakcinacije vakcinom protiv difterije koja nije imala konzervans u svom hemijskom sastavu. Za razliku od drugih hemijskih jedinjenja koja se koriste za konzerviranje vakcina, thiomersal ima prednost jer ne smanjuje efekat vakcine.

Thimerosal

Thimerosal

Izvan Severne Amerike, mnoge današnje vakcine sadrže thiomersal. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da nema dokaza o toksičnosti od thiomersala dodatog u vakcinu.
Thiomersal je veoma toksičan pri udisanju, unošenja, kao i u kontaktu sa kožom uz veliku opasnost od kumulativnih efekata. Takođe, veoma je toksičan za vodene organizme i može izazvati dugoročne negativne posledice u vodenim sredinama. U našem telu se metaboliše i degradira u ethylmercury (C2H5Hg +) i thiosalicylate. Mnoge studije toksičnost thiomersala vršene na životinjama ukazuju na brzo oslobađanje ethylmercuria nakon ubrizgavanja thiomersala. Ethylmercury napada centralni nervni sistem i bubrege i bitno smanjuje motoričku funkciju kordinacije u slučaju ljudskog trovanja živom. Takođe, ethylmercury se brzo distribuira u svim tkivima ljudskog organizma, lako prelazi moždanu barijeru i placentu kod trudnica. Mehanizmi toksičnog delovanja thiomersala još uvek su nepoznati. Izlučuje se iz organizma putem fekalija. Koncentracije thiomersala koji se nalazi u mnogim vakcinama je mnogo mala da bi naškodila ljudima, ali sasvim je dovoljna da spreči pojavu i rast gljivica i bakterija.
Pre nego što je zvanično uveden u upotrebu kao konzervans, obavljena su mnoga ispitivanja thiomersala na brojnim životinjskim vrstama koja su pružila dovoljno dokaza o bezbednosti i delotvornosti ovog konzervansa. Od tada, thimerosal ima dugu, bezbednu i vrlo efikasnu ulogu u sprečavanju bakterijske i gljivične kontaminacije vakcina. Takođe, do sada nije zabeležen ni jedna negativan efekat thiomersala, osim retkog prisustva malih lokalnih reakcija na mestu uboda.
Kao konzervans, thimerosal se u vakcinama koristi u koncentracijama od 0,003% do 0,01%. Vakcina koja sadrži 0,01% thimerosala kao konzervans, sadrži 50 mikrograma po thimerosal na 0,5 mL doze ili oko 25 mikrograma žive na 0,5 ml doze. Thimersal može biti dodat na kraju procesa proizvodnje vakcine kako bi sprečio bakterijski ili gljivični rast u slučaju da je vakcina slučajno kontaminirana. U nekim slučajevima, thimerosal se koristi tokom procesa proizvodnje vakcine i prisutan je u malim količinama u finalu vakcine, oko 1 mikrograma žive na 0,5 ml doze ili manje. Termin „bez konzervansa“ označava da je vakcina bez konzervansa. Međutim, tragovi koji se koriste tokom procesa proizvodnje vakcine mogu biti prisutni u konačnom formulisanju. Na primer, neke vakcine mogu biti bez konzervansa, ali mogu da sadrže tragove thimerosala. Slično tome, termin „thimerosal-smanjeni“ obično označava da thimerosal nije dodat u vakcinu kao konzervans, ali trag iznosi 1 mikrogram žive po dozi ili manje. Takav trag nije klinički značajan, niti bi mogao da izazove bilo kakve negativne posledice kod čoveka.
Pre nego što su licencirane, sve nove vakcine su detaljno laboratorijski testirane na bezbednost. Ova testiranja uvek se vrše na životinjama i u mnogo uzastopnih faza kliničkog istraživanja. Vakcina protiv gripa obično se uzgaja u oplođenima jajima pilića. Sva dosadašnja ispitivanja i istraživanja dokazuju da ne postoji ubedljiv dokaz od trajne štete izazvane malim dozama thimerosala u mnogobrojnim vakcinama, osim retkih efekta poput oticanja i crvenila na mestu uboda injekcije.

Grip A (H1N1) : Skualene

Skualene je prirodno organsko jedinjenje čije su supstance pronađene u sastavu mnogih biljaka i životinja, kao i u ljudima. Ovo jedinjenje se proizvodi u jetri svakog ljudskog tela i slobodno cirkuliše u našem krvotoku. Ljudi ne mogu da žive bez skualena, jer je on vrlo bitan element koji aktivno učestvuje u stvaranju hormona i drugih hemijskih substanci u našem organizmu. Takođe, skualene je prisutan i u ljudskim prstima.
U komercijalne svrhe, skualene se dobija iz ulja jetre ajkule, kao i iz biljnih ulja pirinča, klice pšenice i masline. Svi veći organizmi prirodno proizvode skualene, uključujući i čoveka. Mnoge studije pokazuju preventivnu hemijsku funkciju molekula skualena koja štiti ljudski organizam od nastanka kancerogenih ćelija i, samim tim, od pojave raka. Organsko jedinjenje skualena spada u grupu ugljovodonika što ga čini vitalnim sastojkom u sintezi holesterola, steroidnih hormona i vitamina D u ljudskom telu. Unutar našeg tela, skualena je uljana supstanca koja lako apsorbuje kiseonik i pomaže u dostavi kiseonika do ćelija tkiva kojima je on potreban.
Vrlo često, skualene se nalazi u jetri hrskavih ribam poput ajkula. Mnogo je lakši od vode i specifična zapreminska težina skualena u jetri ajkule uznosi 0,855. Nedavno je u svetu postao trend da se ajkule love kako bi se proizvodile takozvane „kapsule zdravlja“ iz skualena koji se nalazi u jetri ovih predatora.
Skualene se takođe koristi i u kozmetici kao prirodni hidratant. Ovaj molekul brzo prodire u kožu, ne ostavlja masni osećaj na koži i lako se meša sa drugim uljima i vitaminima. S obzirom na to da je manje podložan oksidaciji od ostalih hemijskih jedinjenja, skualene se često koristi kao sastojak proizvoda za ličnu negu.Toksikološke studije utvrdile su da koncentacija skualena koja se koristi u kozmetičkim preparatima ima vrlo nisku toksičnost koja je gotovo beznačajna za ljudski organizam, jer nema sposobnost da izazove bilo kakvu iritaciju kože.

Skualene

Skualene

Skualene se koristi i u farmakološke svrhe kao imunološki adjuvant (dodatak) vakcinama. Osnovna funkcija imunološkog dodatka skualena jeste stimulacija imunog sistema kako bi se poboljšao odgovor na vakcinu. Molekuli skualena dodati su vakcinama kako bi se poboljšala njihova efikasnost.Vakcine protiv pandemijskog gripa kao i vakcina protiv malarije sadrže niske koncentracije skualena koji ima ulogu da stimuliše imuni odgovor našeg tela time što stimuliše proizvodnju CD4 ćelija memorije. Ove ćelije spadaju u grupu glikoproteina i nalaze se na površini T-limfocita, monocita, makrofaga i Dendritskih ćelija. CD4 ćelije su hemijski receptori u našem telu koji pomažu aktivaciju T-limfocita nakon interakcije sa antigenom i stimulišu imuni odgovor našeg organizma u slučaju infekcije. Ova kombinacija skualena sa vakcinama razvijena je 1990.godine od strane istraživača u Ciba-Geigy institututu u Švajcarskoj i multinacionalne biotehnološke korporacije Chiron u Kaliforniji. Obe kompanije danas pripadaju Norvatis-u. Skuelene je u vakcinama prisutan u obliku emulzije. MF59 dodatak vakcini protiv gripa, razvijen od strane multinacionalne biotehnološke korporacije Chiron, sadrži oko 10 mg skualena po dozi vakcine i odobren je od strane Svetske zdravstvene organizacije. Od 1997. godine, ova vakcina, pod imenom „Fluad“, koristi se u nekoliko evropskih zemalja u cilju prevencije i zaštite od sezonskog gripa. Međutim, korišćenje ovog dodatka u Sjedinjenim Američkim Državama nije dozvoljeno. Nedavna analiza, sprovedena od strane istraživača aktuelne vakcine Norvatis-a, sadrži detaljne podatke 64 kliničkih ispitivanja vakcine protiv gripa u kojima se nalazi MF59 dodatak. Ova analiza, takođe, vrši poređenje sa efektima vakcine bez ovog dodatka. Studija koja je objavljena u naučnom časopisu „Vakcina“, pokazuje da vakcine sa dodatkom sualena nose vrlo mali procenat rizika od hroničnih bolesti i autoimunih bolesti. Takođe, ova studija je pokazala da vakcine protiv gripa sa MF59 dodatkom imaju kliničku prednost nad vakcina koje ne sadrže MF59 dodatak. I ranijih godina bilo je pokušaja da se skualene poveže sa raznim teorijama zavere. Zbog ideje da je skualene možda bio prisutan u vakcinama protiv antraksa koje su američki vojnici primali 1991.godine za vreme rata u Persijskom zalivu, skualene se povezivao sa Sindromom Zalivskog rata. Jedna studija tvrdila je da postoje znatno veće šanse da antitela na skualene budu prisutna kod pacijenata koji imaju simptome Sindroma Zalivskog rata nego kod asimptomatskih veterana Zalivskog rata. Međutim, sprovedene laboratorijske analize nisu potvrdile prisustvo skualena u ovoj vakcini protiv antraksa. S obzirom na to da standardne metode nisu otkrile skualen u vakcinama, američki istraživači morali su da razviju mnoge senzitivne metode. Od 38 ispitanih vakcina, kod 37 primeraka nije nađen nikakav trag ovog organskog jedinjenja. Samo jedna vakcina je sadržala mnogo tragova skualena u koncentraciji 30 puta manjoj od nivoa sualena pronađenog u ljudskoj krvi. Naučnici su tada zaključili da je ovaj trag skualena najverovatnije došao iz ljudskog prsta, jer prirodno ulje na ljudskoj koži sadrži dovoljnu koncentraciju ovog molekula. Kasnije studije dokazale su da jedan od deset ljudi u svetu ima prisustvo antitela skualena u krvi, bez obzira na to da li su ona nastala nakon vakcinacije ili ne. Zaključak ovih studija bio je da vakcine sa dodatkom skualena ne mogu promeniti koncentraciju ovih antitela u našoj krvi i da se skualen javlja prirodno u našem organizmu kao sastavni deo našeg imunog sistema. Nakon ovih istraživanja, teorija zavere više nije imala svoju naučnu osnovu i antitela skualena nisu više bila tako česta kod veterana Zalivskog rata, jer je je naučno dokazano da su ova antitela više prisutna u opštoj populaciji.
Mnoge epidemiološke analize podataka o bezbednosti sezonske i pandemijske vakcine protiv gripa sa MF59 dodatkom pokazale su da nema dokaza o povećanom riziku od vakcine kao ni dokaza o neželjenim efektima autoimunog porekla. Svetska Zdravstvena Organizacija u svojim izveštajima naglašava da je skualene hemijsko jedinjenje koje se prirodno javlja u ljudskom telu. Takođe, skualene je prisutan u preko 22 miliona primeraka vakcine protiv sezonskog gripa koja se, od 1997. godine, daje pacijentima širom Evrope i nikada nisu bile uočene značajne komplikacije vezane za vakcinu protiv gripa sa dodatkom ovog organskog jedinjenja.

Norvatisova vakcina tipa Focetria®

Protiv novog virusa gripa A (H1N1) građani Srbije će biti vakcinisani Norvatisovom vakcinom tipa Focetria® (Pandemic Influenza vaccine Focetria®).
U zvaničnij dokumentaciji o ovoj vakcini, u kojoj su opisani sadržaj, kvalitet i način primene vakcine, kao i moguće loše reakcije pacijenta na nju, navodi se da je kliničko ispitivanje Focetria® vakcine sprovedeno na 134 odrasle i 123 starije osobe. Najveći broj njih imao je blage, kratkotrajne reakcije, a iz Norvatisa kažu da je zabeležen kvalitetan imuni odgovor, sličan sezonskoj vakcini protiv gripa.

Pandemic Influenza vaccine Focetria®

Pandemic Influenza vaccine Focetria®

Kao moguće reakcije na vakcinu navode se bol, crvenilo, glavobolja i umor kao veoma učestale reakcije, dok se kožne reakcije kao što su Pruritus ili Urtikarija smatraju neuobičajenim kožnim reakcijama nakon primljene vakcine. Inače, pruritis je stručni naziv za neprijatan osećaj koji izaziva želju za češanjem i može biti praćen ozbiljnim unutrašnjim oboljenjima. Urtikarija je pojava bledog ili svetlo crvenog otoka kože sa jakim svrabom. Može da traje do šest dana i mnogo češće se javlja kod osoba sa bolestima jetre ili creva. Pored blagih reakcija poput bola, otoka i crvenila, iz Norvatisovog uputstva se ukazuje i na moguću pojavu povišene temperature do 38 stepeni.
Ostale reakcije na Focetria® vakcinu grupisane su kao retke ili veoma retke poput alergijskih reakcija koje u veoma retkim slučajevima mogu dovesti do šoka. Takođe, pojava neuralgije, parestezije ili konvulzija smatraju se retkim reakcijama. Neuralgija je bol u području koje pokriva jedan ili više živaca, a manifestuje se jakim, upornim i gotovo neizdrživim bolovima u području slepoočnica ili jedne polovine lica. Parestezija znači trnjenje, bockanje ili žarenje u rukama i nogama i može biti posledica oštećenja živaca. Konvulzije nisu bolest, već propratna pojava nekog oboljenja i manifestuju se nenamernim i naglim skupljanjem (grčem) mišića. Kao retka reakcija navodi se i tranzitorna trombocitopenija koja znači smanjen broj trombocita u krvi.
Veoma retke reakcije na Focetria® vakcinu su neurološke prirode, odnosno neurološka oboljenja poput blage upale mozga praćene glavoboljom, povišenom temperaturom, gubitkom energije i slabljenjem imuniteta (Encefalomijelitis) ili upale nerva perifernog nervnog sistema (Neuritis). Vaskulitis je skup retkih bolesti kojima je glavna osobina upala krvnih žila. On takođe spada u grupu vrlo retkih reakcija na ovu vakcinu. Giljen-Bareov sindrom (ili Guillain-Barreov sindrom) je akutna autoimuna bolest koju odlikuju naglo nastale simetrične paralize mišića ekstremiteta i ugašeni mišićni refleksi. Kod čoveka se ovaj sindrom manifestuje mlitavošću mišića, otežanom pokretljivošću i paralizom.
Ako je suditi po podacima sa zvanične deklaracije kompanije Novartis, neželjeni efekti vakcine protiv gripa A (H1N1) se mogu očekivati, ali stručnjaci objašnjavaju da smo se sa sličnim nuspojavama susretali i kod svih dosadašnjih vakcina.
Norvatisova Focetria® vakcina koristi se najmanje 17 zemalja u svetu i do sada nisu zabeleženi slučajevi ozbiljnijih neželjenih reakcija. Između ostalih, ova vakcina koristi se u Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Danskoj i Švedskoj.
Prema rečima farmakologa, Focetria® vakcina je subjunit-inaktivisana-adjuvantna vakcina koja je veoma slična split cepivu. Subjunit znači da se sastoji iz delova i po tome je vrlo bliska split vakcini. Iako nije potpuno ista, Focetria® vakcina je od svih ostalih vakcina najbliža split vakcini. Inaktivisana znači da je mrtva, a adjuvanta da ima adjuvant ili dodatak koji pojačava dejstvo imunogena, odnosno bolji odgovor organizma. U svakom slučaju, od nje se javlja mnogo manje reakcija nego od drugih vakcina. Vakcinacija je najbolja zaštita protiv svinjskog gripa, ali iz Norvatisa nagoveštavaju da ovu vakcinu ne bi trebalo da se prime trudnice u prva tri meseca trudnoće, deca mlađa od šest meseci i osobe alergične na jaja, perje i piletinu.
Focetria® vakcina stiže sutra u Srbiju, a u ponedeljak će biti poslata na testiranje u Agenciju za lekove. Prema rečima naših epidemiologa, vakcinacija građana Srbije mogla bi da počne do 15. decembra. Inače, prema poslednjim zvaničnim informacijama, u Srbiji je od svinjskog gripa dosad obolelo 364 osoba, a umrlo 17 obolelih.

Grip A (H1N1) : Saveti epidemiologa

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je danas da je od novog gripa H1N1 umrlo 6.250 ljudi u svetu. Za poslednjih nedelju dana registrovano je 179 novih smrtnih slučajeva, što je sporija progresija u odnosu na prethodne dane. Takođe, po izveštaju SZO, od virusa H1N1 zaraženo je najmanje 503.536 ljudi u svetu. Prema podacima Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak“, u Srbiji je do 11. novembra potvrđeno 266 obolelih od novog gripa, a registrovano je osam smrtnih ishoda. Kako bi se sprečila mogućnost obolevanja od novog gripa tipa A (H1N1), lekari svakodnevno apeluju na građane širom planete da aktivno prate svoje zdravstveno stanje i da preduzmu sve potrebne mere kako bi mogućnost zaraze sveli na najmanju meru.

Ovde možete naći neke od preporuka vodećih svetskih lekara iz oblasti epidemiologije i zaraznih bolesti kojih se treba pridržavati kako kako bi mogućnost infekcije virusom A (H1N1) sveli na minimum.

• Držite se na razdaljini od najmanje jednog metra od osoba koje kašlju, kijaju ili imaju prisutan bilo koji simptom gripa.
• Uzdržavajte se od dodirivanja usta i nosa ili od ljubljenja sa prijateljima i poznanicima.
• Izbegavajte rukovanje sa bilo kim.
• Izbegavajte dugo zadržavanje na javnim mestima
• Redovno perite ruke sapunom i vodom ili sredstvom za dezinfekciju ruku na bazi alkohola. Posebno obratite pažnju na ličnu higijenu ukoliko dodirujete usta, nos i druge površine koje su možda zaražene virusima.
• Često provetravajte prostorije u kojima boravite.

Takođe, vodeći svetski epidemiolozi savetuju roditelje da podižu imunitet dece zdravom ishranom obogaćenom vitaminima. Deca treba da uzimaju što više svežeg voća i povrća, a zimnicu koja sadrži konzervans treba izbegavati. Deca treba što više da borave na čistom vazduhu i u prirodi, a ukoliko dete dobije bilo koju infekciju ili temperaturu veću od 38 stepeni, obavezno ga trebate odvesti kod lekara.

Povišena temperatura je ključni simptom gripa A (H1N1)

Povišena temperatura je ključni simptom gripa A (H1N1)

Morate znati da je period inkubacije kod ovog virusa gripa veoma kratak i traje od tri do sedam dana. To znači da se prvi simptomi mogu pojaviti u roku od 24 časa od kontakta sa zaraženom osobom. Osobama kod kojih su simptomi gripa prisutni savetuje se da ostanu kod kuće ukoliko se ne osećaju dobro. Ove osobe treba da se pridržavaju preporuka lokalnih zdravstvenih organizacija. Koliko god je to moguće, oboleli se treba držati dalje od zdravih osoba, a kada kašlje ili kija neophodno je da usta i nos pokrije maramicom kako bi se sprečilo dalje širenje respiratornih sekreta. Potrebno je oprati ruke odmah po dodiru sa respiratornim sekretima.

Grip A (H1N1) : Američki stručnjaci odgovaraju javnosti

Više od 22 miliona Amerikanaca obolelo je od novog gripa, a 3.900 je umrlo, od kojih više od 500 dece, pokazuju najnoviji podaci američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti. Jedan od najpoznatijih američkih dnevnika „The New York Times“ anketirao je nedavno najpriznatije stručnjake iz oblasti medicine na temu vakcinacije protiv svinjskog gripa. Na najčešće postavljana pitanja o novoj vakcini odgovarali su specijalisti za infektivne bolesti , specijalisti za zarazne bolesti, direktor američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti dr Tomas R. Frajden i sekretar Agencije za zdravstvo i ljudske usluge Ketlin Sibelijus. Ovde možete pročitati najzanimljivija pitanja i odgovore vezane za vakcinu protiv gripa A (H1N1).
U čemu je razlika između vakcina za običan i novi grip?
– Vakcina protiv novog gripa sadrži samo soj virusa H1N1, a protiv sezonskog gripa sadrži koktel virusa: H3N2, redovnog sezonskog gripa i virus gripa tipa B.
Da li je vakcina protiv grupa A H1N1 bezbedna, s obzirom na to da je nova?– Svake godine se pravi potpuno nova vakcina protiv gripa za koji se pretpostavlja da će biti aktivan. Tako je i vakcina protiv novog gripa napravljena na isti način, ona je testirana i klinički ispitana kao i svaka druga.
Kakva su iskustva zemalja gde je ova vakcina u upotrebi?
– U Kini, na primer, od 39.000 vakcinisanih osoba samo četvoro je imalo neželjene efekte i to grčeve u mišićima i glavobolju. To može da govori da je ova vakcina čak bolje testirana od vakcine protiv sezonskog gripa.
Zašto se neke vakcine daju nazalno kroz nos, a neke ubodom u rame?
– Vakcina koja se daje u rame napravljena je od mrtvih virusa koji mogu da stimulišu imuni sistem da izazove zaštitu. Nazalna je napravljena od oslabljenog virusa koji nije potpuno ubijen, a neke studije pokazuju da je ona efikasnija od tradicionalne. Nazalna nije odobrena za trudnice, obolele od astme, srčanih oboljenja i dijabetesa.
Koliko vremena je potrebno da se posle vakcinacije razvije imunitet?
– Sedam, osam dana, nešto brže nego nakon vakcinacije protiv običnog gripa. Deca do 14 godina starosti moraće da prime dve doze vakcine u razmaku od mesec dana, a potpuni imunitet imaće tek nedelju dana nakon druge doze.
Može li se istovremeno primiti i vakcina protiv redovnog gripa?
– Može se primiti kombinacija nazalne vakcine (u nos) protiv gripa A (H1N1) i vakcine protiv sezonskog gripa. Oni koji bi obe vakcine da prime u rame, treba da sačekaju najmanje dve nedelje između dve vakcinacije.
Da li da se vakcinišu oni koji su već preležali grip?
– Ne, ako imate potvrdu laboratorije da ste bili zaraženi baš virusom A (H1N1), ali to ne znači da ste zaštićeni od sezonskog gripa.
Da li sme da se vakciniše onaj ko ima temperaturu?
– Vakcinisanje se nikada ne preporučuje kod osoba koje imaju simptome bilo koje bolesti.
Smeju li alergični na jaja da prime vakcinu?
– Vakcina se ne daje osobama koje su alergične na jaja, oni koji su skloni alergijama treba da urade alergo-test kako bi se utvrdilo da li će biti alergični na vakcinu.
Da li trudnice treba da prime vakcinu?
– Trudnice su izložene većem riziku jer je njihov imuni sistem oslabljen. Za osobe sa oslabljenim imunitetom nema mnogo koristi od vakcinacije. To se odnosi i na obolele od svih vrsta karcinoma, koji prolaze kroz hemoterapiju, astmatičare, one koji su nedavno bile podvrgnuti presađivanju organa i narkomane.
Da li je istina da vakcina protiv novog gripa sadrži živu?
– Vakcina je upakovana u bočice koje se mogu upotrebljavati više puta i zbog toga sadrže timerosal, konzervans koji sprečava kontaminaciju fiola. Tako jedna doza sadrži oko 25 mikrograma žive. Poređenja radi, konzerva tunjevine ima oko 28 miligrama žive. Žive nema u nazalnoj vakcini.

Sva ostala pitanja i odgovore možete pročitati na stranici „Swine Flu (H1N1) Vaccine“ američkog New York Times-a. (engleski jezik)

Grip A (H1N1) : Vaša beba i Vi

Virus gripa A (H1N1), često nazivan i „svinjski grip”, prvi put je otkriven kod ljudi aprila 2009. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Virus se prenosi sa čoveka na čoveka, kao i obični sezonski grip.
Zbog svog uzrasta, kod beba postoji povećani rizik od pojave komplikacija ukoliko obole od ovog gripa. S obzirom da su saznanja o zaštiti beba od gripa vrlo skromna, treba se držati nekih preporuka kako bi ste što bolje zaštitili svoje dete. Prema stručnim saznanjima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention), neophodno je svakodnevno sprovođenje osnovne mere higijene : često pranje ruku sapunom i vodom ili korišćenje dezinfekcionog sredstva za ruke na bazi alkohola, naročito pre hranjenja bebe. Takođe, izbegavajte da kašljete ili kijate bebi u lice dok je hranjenite ili u bilo kom trenutku dok se nalazite u blizini bebe. Ukoliko je to moguće, bebu treba da neguju samo one osobe koje su zdrave. Ukoliko ste bolesni i nemate nikoga drugog ko bi mogao da preuzme brigu o Vašoj bebi, obavezno nosite masku za lice koja će pokriti Vaša usta i nos. Takođe, prilikom kijanja i kašljanja obavezno pokrijte nos i usta papirnom maramicom koju ćete odmah nakon upotrebe baciti u korpu za otpatke. Prostorije u kojima se beba nalazi moraju biti dobro provetrene.

Vaše mleko je najbolja zaštita za Vaše dete

Vaše mleko je najbolja zaštita za Vaše dete

Ukoliko je to moguće, najbolje je tražiti pomoć od nekoga ko je zdrav da preuzme negu i hranjenje bebe. Ako bebu dojite, preporučljivo je da neko od zdravih osoba preuzme ishranu bebe mlekom dobijenim izmlazanjem Vašeg mleka. Idealno je da beba uzrasta do šest meseci dobija majčino mleko, jer je dokazano da ono štiti bebino zdravlje. Naučne studije pokazale su da bebe koje nisu dojene češće obolevaju od oboljenja sličnih gripu, a klinička slika kod njih je često mnogo ozbiljnija od one koja se razvija kod beba koje su dojene. Imajući u vidu da se radi o novom obliku virusa, specifične mere zaštite nisu još uvek dokazane. Zaštitna antitela majke se prenose na bebu putem dojenja. Zbog toga je preporučljivo da, ukoliko ste bolesti, neko drugi hrani bebu Vašim mlekom. Ne bi trebalo da prestanete sa dojenjem ukoliko ste bili u kontaktu sa novim virusom gripa zato što se u organizmu majke koja je bila u kontaktu sa ovim virusom stvaraju zaštitna antitela koja se, putem dojenja, prenose na bebu. Imajući u vidu da je imuni (odbrambeni) sistem male bebe još uvek u razvoju, ovo prenošenje antitela je veoma važno za Vaše dete. Ipak, ukoliko obolite, obavezno tražite pomoć zdrave osobe koja će bebu hraniti vašim mlekom. Uzimanje lekova dok dojite bebu nije kontraindikovano, ali terapiju mora propisati isključivo lekar. Opravdano je da uzimate lekove u cilju zaštite od obolevanja, ali to možete učiniti jedino u dogovoru sa svojim lekarom. Ukoliko dojite, a uzimate lekove, trebalo bi da izmlazate svoje mleko u bočice i pokušati da pronađete zdravu osobu koja će nahraniti Vašu bebu. Ukoliko pretpostavljate da ste bili u kontaktu sa virusom gripa, dojenje bebe bi trebali nastaviti sve do onog trenutka dok ne prepoznate simptome oboljenja poput temperature, kašlja ili bola u grlu. Ukoliko je Vaša beba obolela od gripa jedna od najboljih stvari koju možete učiniti za nju je da nastavite sa dojenjem. Nemojte prekidati dojenje bolesne bebe već joj dozvolite da doji kad god poželi. Bebe koje su bolesne traže više tečnosti nego kada su zdrave, a majčino mleko je najbolja nadoknada tečnosti. Ono je bolja nadoknada i od vode, jer štiti imuni sistem Vaše bebe. U slučaju da je Vaša beba toliko bolesna da ne može da sisa sama, treba joj ponuditi na neki drugi način (kašikom, bočicom, itd.) Vaše mleko sakupljeno izmlazanjem.
Dakle, Vaše mleko je najbolja zaštita za Vaše dete i ne postoji apsolutno ni jedan razlog da ga uskratite svom detetu. Jedino što trebate učiniti, ukoliko ste oboleli od virusa gripa A (H1N1) je zatražiti pomoć neke druge zdrave osobe koja će bebu hraniti Vašim mlekom.

Proglašena epidemija novog gripa u Srbiji

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević proglasio je danas epidemiju novog gripa A H1N1 na teritoriji Srbije. Na konferenciji za novinare u zgradi Vlade Srbije, ministar zdravlja je rekao da naredba za proglašenje epidemije Ministarstva za zdravlje, između ostalog, podrazumeva vanredni epidemiološki nadzor, zabranu okupljanja na javnim mestima, uključujući škole i predškolske ustanove u celoj državi ili u delovima zemlje u skladu sa procenom nadležnih zdravstvenih ustanova.


Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je objasnio da to znači da u ovom trenutku nema opšte zabrane te vrste. Proglašenje epidemije podrazumeva i vanrednu imunizaciju, a prednost će imati osobe sa hroničnim poremećajima zdravlja i deca starija od šest meseci.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je naglasio da Srbija ne kasni sa početkom imunizacije, budući da će biti jedna od prvih zemalja van EU koja će započeti vakcinaciju protiv novog gripa. Naredba o proglašenju epidemije stupa na snagu nakon objavljivanja u službenom glasniku Srbije.
Prema podacima Radne grupe sa ministrom zdravlja, grad Beograd je takođe prijavio epidemiju čime se pridružio gradovima poput Novog Sada, Čačka, Niš i Užicu koji su ranije to učinili. To je još jedan vrlo važan podatak na osnovu kojeg je Radna grupa predložila ministru zdravlja da proglasi epidemiju u celoj državi.
U Srbiji u protekla 24 sata nije registrovan nijedan nov slučaj obolelih od novog virusa gripa A (H1N1), izjavila je jutros dr Nada Malić, epidemiolog Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Institut za javno zdravlje sa Ministarstvom zdravlja i radnom grupom takođe prati epidemiološku situaciju u zemlji. Prema podacima Ministarstva zdravlja, u zdravstvenim centrima širom Srbije je ukupno hospitalizovano 443 lica čije se zdravstveno stanje dovodi u vezu sa virusom A H1N1, od kojih je novi virus gripa potvrđen kod 261 osobe.