Saznajte kolike su vam šanse da dobijete karcinom

Danas je Svetski dan borbe protiv malignih bolesti koje prete da, za koju godinu, preteknu bolesti srca i popnu se na tron kao glavni uzročnik smrtnosti u svetu. Usvajanjem zdravih navika i prevencijom moguće je preduprediti bolest, a redovnim sistematskim pregledima zaustaviti širenje raka na vreme, čak i ako se kancer već pojavio.

Kao što je već poznato, za pojedine kancere zaslužan je genetski faktor, ponekad je u pitanju čista lutrija da li će ćelije mutirati, ali za većinu tumora postoje određeni spoljašnji rizici na koje možemo da utičemo. Ponekad čuda za nas mogu da naprave pravilnija ishrana, vežbanje, čuvanje od zagađenja i sunčevih zraka…ipak, strah je uvek prisutan i ne treba ga zanemariti.

Ukoliko se plašite da biste nekad u životu mogli da dobijete rak dojke ili pluća, kancer grlića materice, tumor debelog creva – sada za samo deset minuta možete da potvrdite svoje sumnje ili da doživite olakšanje kad shvatite da niste ni pod kakvim rizikom.

Sve što treba da uradite jeste da odete na kanadski portal MyCancerIQ iz Ontarija na OVOM LINKU, odaberete tip maligniteta kojeg se plašite i odgovorite na dvadesetak jednostavnih pitanja (na engleskom jeziku).

Test

Rešite ovaj test i saznajte kolike su vam šanse da dobijete karcinom.

Rezultati testa pokazaće vam kakve su vaše šanse da obolite od te vrste kancera i šta bi trebalo da promenite u cilju prevencije ove opake bolesti.

I ne zaboravite – redovno odlazite na sistematske preglede gde ćete raditi sve neophodne pretrage kako biste otklonili svaku sumnju!

Advertisements

Dekubitus – rana od ležanja

Dekubitus se definiše kao lokalno oštećenje kože ili potkožnog tkiva nastalo zbor sile pritiska, sile smicanja, trenja i vlažnosti, odnosno njihovom kombinacijom. Prva saznanja o dekubitusima dobijena su pri istraživanjima na mumijama u Egiptu.

Ako je nastala rana od ležanja za to nije kriva bolest, to vidljiv znak greha negovatelja“ – rekla je Florens Najtingel 1859.godine.
Savremena nauka kaže – to je neuspeh celokupnog sistema zdravstvene zaštite.

Oštećenje integriteta kože javlja se kod nepokretnih, delimično ili ograničeno pokretnih i kod inaktivnih pacijenata. Ovakva stanja mogu uzrokovati mnoge bolesti ili traume. Dekubitusi se najčešće javljaju kod pacijenata u bolnicama (i u visoko razvijenim državama), domovima za stare i nešto ređe u kućnim uslovima. U zdravstvenim ustanovama o prevenciji i lečenju dekubitusa brinu sestre i lekari, a u kućnim uslovima to je uglavnom prepušteno bliskim osobama. Troškovi lečenja su 2,5 puta veći od troškova prevencije. Stoga je razumevanje uzroka i mehanizma nastanka, uz primenu mera prevencije, ključ za sprečavanja dekubitusa.

Delovi tela pod rizikom

Delovi tela pod rizikom

Delovi tela koji su pod rizikom za nastajanje dekubitalnih rana su oni koji su najviše izloženi pritisku – krsna i trtična kost, greben sedalne, gornji deo bedrene kosti, pete, laktovi, lopatice i ušne školjke. Unutrašnje faktore rizika treba kontrolisati i korigovati ako je to moguće što je zadatak zdravstvenih radnika, a spoljašnje eliminisati. Osnovni spoljašnji faktor je pritisak koji pogoršava cirkulaciju krvi, snabdevanje kiseonikom i drugim hranljivim materijama neophodnim za rad ćelija kože. Taj proces dovodi do usporene eliminacije štetnih materija i početnih oštećenja kože. Klizanje ili smicanje tela nastaje kada pacijent klizi naniže u krevetu ili stolici. Sile smicanja dovode do istezanja ili prelamanja kože i kidanja malih krvnih sudova, što ima za posledicu prekid cirkulacije u tom delu kože. Trenje nastaje pri nepravilnom pomeranju bolesnika, kada ga „vučemo“ po podlozi što dovodi do vidljivih oštećenja površinskog sloja kože, takozvanih oguljotina. Vlažnost kože, usled znojenja ili inkontinencije mokraće i stolice, povećava sile klizanja i trenja i remeti osnovne funkcije kože.
Dekubitus

Dekubitus - to je neuspeh celokupnog sistema zdravstvene zaštite.

Nastanak dekubitusa sprečava se pojačanim merama lične higijene, kupanjem ili prebisavanjem tela toplom vodom i neutralnim sredstvima uz blagu masažu blagim hidrantnim kremama. Posebnu pažnju treba posvetiti higijeni anogenitalne regije. Kod inkontinentnih pacijenata primeniti savremena pomagala. Pelene sa indikatorom vlažnosti su vrlo korisne i mogu se dobiti na recept, a verujem da će uskoro biti na pozitivnoj listi i ulošci za muškarce i žene koji su 50% jeftiniji i komforniji za pacijente. Pri odabiru pomagala treba obratiti pažnju na sertifikat kvaliteta i RothWel test koji definiše moć upijanja. Takože, treba izbegavati upotrebu urinarnih katetera. Lično i posteljno rublje treba da bude komotno i od prirodnih materijala, bez šavova, dugmadi i nabora. Pri svakoj aktivnosti oko bolesnika proveravati izgled kože. Uz pomoć ogledala sa drškom kontrolu mogu obavljati i sami pacijenti.. Promenu položaja tela treba vršiti na dva sata, a nekada i češće. Pri promeni položaja tela aktivirati bolesnika maksimalno i koristiti tehniku odizanja od podloge uz pomoć trapeza ili mekih podmetača.
Kod nas se na tržištu mogu kupiti razne vrste preventivno korektivnih pomagala. Pri odabiru se posavetujte sa stručnjacima. Možete i sami da ih napravite. Urolajte frotir po dužini ili sašijte navlaku (2m/0,4m), napunite je seckanim sunđerom. Dobićete takozvanu Klajn rolnu koja može da se obavija oko tela, podvlači i služi kao oslonac. Radi rasterećenja koristite i veće ili manje jastučiće. Napravite raspored promene položaja tela. Izbegavajte položaj na na leđima i sedenje. Pacijent koji koristi kolica trebalo bi da na svakih 15 minita premešta težinu tela samostalno ili uz pomoć. Kod pacijenata sa oduzetošću jedne strane tela izbegavati da leže na oduzetoj strani. Adekvatni kreveti, antidekubitalni dušecii ili jastučići, kao i razne vrste podmetača mogu da rasterete osetljiva mesta na telu.
U zavisnosti od stanja pacijenta preporučuje se ishrana bogata proteinima, mineralima i vitaminima. Težiti održavanju idealne mase, jer mršavost, ali i gojaznost predstavljaju faktor rizika. Pri hranjenju voditi računa da se ostaci hrane ne nađu u postelji, jer i mrvice hleba mogu da izazovu oštećenje kože.
Prvi stadijum dekubitusa

Prvi stadijum

Drugi stadijum dekubitusa

Drugi stadijum


I pored svih mera prevencije, dekubitus može nastati. Prvi upozoravajući znak je crvenilo, osećaj svraba i bola (I stadijum). Zatim slede plikovi i otok (II stadijum) i te promene su reverzibilne. Kod III, IV i V stadijuma nastaju oštećenja vezivnog i mišićnog tkiva ili oštećenja kostiju. Pored kozervativnog tretmana, duboki dekubitusi zahtevaju hirurški tretman.
Treći stadijum

Treći stadijum dekubitusa

Četvrti stadijum

Četvrti stadijum dekubitusa


Vrlo je važno znati da je pre i posle bilo koje aktivnosti obavezno oprati ruke. Za tretman rane koristiti sredstva koja nisu citotoksična. U kućnim uslovima se može primeniti fiziološki rastvor i bioptrom lampa. U ponudi su razne vrste obloga i gelova u cilju vlažnog zarastanja rane koji su vrlo efikasni, bezbedni i jednostavni za upotrebu i mogu ostati na rani više dana. Lečenje dekubitusa veoma je složen i dug proces koji zahteva multidisciplinaran pristup. Posebno važnu ulogu u lečenju obolelih ima medicinska sestra koja bolesniku pruža svu potrebnu negu i sprovodi neophodne mere prevencije. Vrlo je važno znati i to da lečenje hroničnog dekubitusa spada među najskuplja lečenja u medicini i jedno je od dugotrajnijih.

Hipertenzija : higijensko-dijetetski režim

Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska je promena u načinu života. S obzirom na to da nikotin sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak, prestanak pušenja je izuzetno važan u lečenju hipertenzije. Mnoga istraživanja su pokazala da je broj srčanih napada znatno veći kod pušača nego kod nepušača. Higijensko-dijetetski režim podrazumeva manji unos soli, kafe, masne hrane, veći unos kalijuma fizičku aktivnost i smanjenje telesne težine. Postoje jasni dokazi o povezanosti između količine unešene soli i visine arterijskog pritiska. U Japanu, na primer, gde se troši dosta ribe koja sadrži velike količine soli, povećana je incidencija arterijske hipertenzije. Sa druge strane, primitivni narodi Amazonije ili Afrike unose manje soli i kod njih gotovo da nema hipertenzije niti visina pritiska raste sa starenjem.
Smanjenjem unosa soli na manje od 2 g dnevno, smanjuje se i količina vode u organizmu, čime se rasterećuje krvotok. Pravilan izbor namirnica je ključ uspeha u uspešnoj kontroli hipertenzije. Brza hrana, suhomesnati proizvodi, masna mesa, punomasni sirevi, kajmak, puter, pavlake, majonez i slični prelivi i sve druge visokokalorične namirnice treba izbaciti iz upotrebe. Umesto toga, poželjno je konzumirati sveže ili bareno voće i povrće, ribu, piletinu i ćuretinu bez kože, mlade i neslane sireve i jogurt sa niskim procentom mlečne masti. Upotreba celera, peršuna i mirođije je preporučljiva jer oni pomažu izbacivanje tečnosti iz organizma, čime se postiže smanjenje krvnog pritiska. Svež paradajz i sok od paradajza takođe obaraju krvni pritisak. Beli i crni luk snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuje povećan unos osobama sa ovim problemom. Neprijatan miris belog luka može da se prevaziđe upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa. Međutim, treba imati na umu da je svež beli luk najefikasniji. Masna morska riba (losos, sardina, tuna i druge) bogata je omega 3 masnim kiselinama. Ukoliko se koristi u bar tri obroka nedeljno, može doprineti smanjenju i regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi.
Zadovoljavajuća fizička aktivnost je brzo hodanje, vožnja bicikla ili plivanje najmanje 3-5 puta nedeljno u trajanju od 30-45 minuta. Nedavna naučna istraživanja sprovedena u Nemačkoj utvrdila je da se povišeni pritisak javlja 10 puta češće kod osoba sa 20% uvećanom telesnom masom u odnosu na one ljude čija je telesna masa blizu idealne. Takođe, u toj studiji se utvrdilo da smanjenje telesne težine za 3,9 kg dovodi do sniženja pritiska. Redovan san i smanjenje stresa su takođe poželjni za regulaciju pritiska, kao i smanjenje unosa alkoholnih, gaziranih i energetskih pića. Ne zaboravite da što je veći prosečni dnevni unos alkohola i hipertenzija je viša. Nije poznato kolika je najmanja doza alkohola koja još nema uticaja na pritisak, ali se smatra da smanjenje konzumiranja alkohola za 100 ml nedeljno dovodi do sniženja pritiska za 1 mmHg.
Dobra regulacija pritiska može da se ostvari i kombinacijom lekova koji smanjuju pritisak krvi na zidove krvnih sudova (antihipertenzivi). Antagonisti kalcijuma, ACE inhibitori, diuretici, alfa i beta blokatori i blokatori angiotenzinskih receptora su lekovi izbora u lečenju hipertenzije, ali adekvatnu terapiju može da odredi samo Vaš lekar. Ne zaboravite da ne postoji idealna kombinacija medikamenata koja odgovara svim pacijentima. Prepisanu terapiju od strane lekara treba poštovati. Lekovi se uzimaju svakodnevno i na način na koji su prepisani. Takođe, ni jedan lek se ne sme samoinicijativno ukinuti kada se krvni pritisak normalizuje. Neophodno je znati i to da antihipertenzivi ne izazivaju nikakvu zavisnost. Tačno je da neki od njih mogu imati neželjena dejstva, ali ukoliko se ona i pojave, neophodno je javiti se lekaru, jer jedino lekar može promeniti terapiju. Dobro regulisanim krvnim pritiskom smatra se pritisak koji je uvek ispod 140/90 mmHg. Kod takvih bolesnika kontrola lekara se vrši svakih šest meseci. Ukoliko je vrednost krvnog pritiska 140/90 mmHg ili više, neophodno je odmah se javiti lekaru kako bi se korigovala korigovala i sprečile posledice neregulisanog krvnog pritiska. Takođe, ne zaboravite da ponesete sa sobom sve upisane vrednosti krvnog pritiska tokom kućne samokontrole, jer one mogu biti od izuzetne pomoći lekaru u određivanju dalje terapije. Redovno merenje krvnog pritiska kod pomaže da se bolje razumeju rezultati merenja krvnog pritiska i faktori koji na njega utiču.
Hipertenzija ili povišeni krvni pritisak je bolest koja zahteva doživotnu kontrolu. Adekvatno lečenje je od izuzetne važnosti, jer svaka nelečena hipertenzija, čak i kada nema tegoba, s vremenom dovodi do trajnih oštećenja srca, mozga i bubrega. O ozbiljnosti ove bolesti dovoljno govori podatak da najmanje 8 miliona ljudi u svetu godišnje umre od posledica povišenog pritiska.

PRVI DEO : Hipertenzija : šta je povišen krvni pritisak?
DRUGI DEO : Hipertenzija : podela, uzroci i simptomi povišenog pritiska
TREĆI DEO : Hipertenzija : komplikacije i dijagnostikovanje povišenog krvnog pritiska
ČETVRTI DEO : Hipertenzija : diuretici i vazodilatatori
PETI DEO : Hipertenzija : beta blokatori i antagonisti kalcijuma
ŠESTI DEO : Hipertenzija : ACE inhibitori
SEDMI DEO : Hipertenzija : higijensko-dijetetski režim

I umereno ispijanje alkohola vraća bolne uspomene

Ukoliko često posežete za čašom vina ili žestokog pića kada želite da zaboravite bolne ili neprijatne situacije, trebalo bi da razmislite još jednom. I to veoma ozbiljno. Prema rečima britanskih stručnjaka, ispijanje alkohola sa ciljem da se zaboravi nešto ružno ili neprijatno može samo da pojača bolna osećanja i sećanja koja želite da potisnete ili koja ste već potisli.

Ukoliko neprijatne situacije želite da zaboravite posežući za alkoholom, trebalo bi da razmislite još jednom, jer i umereno ispijanje alkohola vraća bolne uspomene.

Ukoliko neprijatne situacije želite da zaboravite posežući za alkoholom, trebalo bi da razmislite još jednom, jer i umereno ispijanje alkohola vraća bolne uspomene.

U istraživanju koje je nedavno sproveo prestižni University College London učestvovalo je 50 ljudi. Jedna grupa ispitanika pila je alkohol, a druga sokove. Tokom sedmodnevnog ispitivanja, neprestalno su im prikazivane potresne scene iz svakodnevnog života. Na kraju istraživanja, stručnjaci su zaključili da je kontekstualna memorija, odnosno memorija gde se čuvaju sećanja stečena tokom dana, bitno smanjena kod onih ispitanika koji su se opijali. Takođe, reakcija na stres preterana je kod osoba koje su pile po nekoliko čaša vina dnevno. Zaključak ovog ispitivanja je da se, kod svih osoba koje konzumiraju alkohol, javljaju takozvani nevoljni stresni flešbekovi, odnosno slike sećanja onoga što su te osobe doživele i što je na njih negativno uticalo. Samim tim ispijanje alkohola sa ciljem da se nešto neprijatno ili bolno zaboravi, nije uvek najbolja opcija.
Profesorka Valeri Kuran izjavila je da je istina da, kada se čovek napije, zaista može da zaboravi neprijatna ili bolna sećanja, ali konzumiranje alkohola samo produbljuje bol i čini osobu nesigurnom i paničnom. Razlog tome je što osoba gubi kontrolu nad sobom i sećanjima, a najdublji strahovi i najbolnija osećanja upravo tada izlaze površinu.
Dakle, ukoliko bolne ili neprijatne situacije želite da zaboravite posežući za alkoholom, trebalo bi da razmislite još jednom kako se, slučajno, ne bi našli u začaranom krugu svojih emocija i učinili sebe još nesigurnijim.

Celu studiju sa „University College London“ možete pronaći OVDE.

Grip A (H1N1) : Saveti epidemiologa

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je danas da je od novog gripa H1N1 umrlo 6.250 ljudi u svetu. Za poslednjih nedelju dana registrovano je 179 novih smrtnih slučajeva, što je sporija progresija u odnosu na prethodne dane. Takođe, po izveštaju SZO, od virusa H1N1 zaraženo je najmanje 503.536 ljudi u svetu. Prema podacima Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak“, u Srbiji je do 11. novembra potvrđeno 266 obolelih od novog gripa, a registrovano je osam smrtnih ishoda. Kako bi se sprečila mogućnost obolevanja od novog gripa tipa A (H1N1), lekari svakodnevno apeluju na građane širom planete da aktivno prate svoje zdravstveno stanje i da preduzmu sve potrebne mere kako bi mogućnost zaraze sveli na najmanju meru.

Ovde možete naći neke od preporuka vodećih svetskih lekara iz oblasti epidemiologije i zaraznih bolesti kojih se treba pridržavati kako kako bi mogućnost infekcije virusom A (H1N1) sveli na minimum.

• Držite se na razdaljini od najmanje jednog metra od osoba koje kašlju, kijaju ili imaju prisutan bilo koji simptom gripa.
• Uzdržavajte se od dodirivanja usta i nosa ili od ljubljenja sa prijateljima i poznanicima.
• Izbegavajte rukovanje sa bilo kim.
• Izbegavajte dugo zadržavanje na javnim mestima
• Redovno perite ruke sapunom i vodom ili sredstvom za dezinfekciju ruku na bazi alkohola. Posebno obratite pažnju na ličnu higijenu ukoliko dodirujete usta, nos i druge površine koje su možda zaražene virusima.
• Često provetravajte prostorije u kojima boravite.

Takođe, vodeći svetski epidemiolozi savetuju roditelje da podižu imunitet dece zdravom ishranom obogaćenom vitaminima. Deca treba da uzimaju što više svežeg voća i povrća, a zimnicu koja sadrži konzervans treba izbegavati. Deca treba što više da borave na čistom vazduhu i u prirodi, a ukoliko dete dobije bilo koju infekciju ili temperaturu veću od 38 stepeni, obavezno ga trebate odvesti kod lekara.

Povišena temperatura je ključni simptom gripa A (H1N1)

Povišena temperatura je ključni simptom gripa A (H1N1)

Morate znati da je period inkubacije kod ovog virusa gripa veoma kratak i traje od tri do sedam dana. To znači da se prvi simptomi mogu pojaviti u roku od 24 časa od kontakta sa zaraženom osobom. Osobama kod kojih su simptomi gripa prisutni savetuje se da ostanu kod kuće ukoliko se ne osećaju dobro. Ove osobe treba da se pridržavaju preporuka lokalnih zdravstvenih organizacija. Koliko god je to moguće, oboleli se treba držati dalje od zdravih osoba, a kada kašlje ili kija neophodno je da usta i nos pokrije maramicom kako bi se sprečilo dalje širenje respiratornih sekreta. Potrebno je oprati ruke odmah po dodiru sa respiratornim sekretima.

Lekovita svojstva belog luka

Beli luk je zeljasta biljka sa lukovicom jakog mirisa i ljutog ukusa. Jedna je od oko 700 botaničkih vrsta roda Allium. Svoje latinsko ime, Allium sativum, dobio je po svom najznačajnijem sastojku, alicinu. Naučnici kažu da se sorte belog luka koje se danas gaje ne razlikuju bitno od primitivnih oblika iz daleke prošlosti. Smatra se da beli luk potiče iz centralne Azije odakle se raširio u područje Sredozemlja, gde se kao jedna od najstarijih kulturnih biljaka gaji još od pre 5-7 hiljada godina.
U narodnoj medicini mnogih naroda beli luk je našao vrlo široku primenu. Njegova lekovita svojstva bila su poznata još u starom Egiptu. Grčki istoričar Herodot napisao je da su jevrejske robove koji su gradili velike piramide hranili belim lukom da ostanu zdravi i snažni. Starogrčki pisac Aristofan savetovao je grčkim atletičarima i sportistima da redovno koriste beli luk u pripremama za olimpijske pobede, a rimski pesnik Virgilije, poznat kao autor najvećeg epa u rimskoj književnosti „Eneida“, predlagao je beli luk u ishrani intelektualaca zbog povećanja njihove seksualne potencije. U drugoj polovini devetnaestog veka, američki vojnici su ga koristili u građanskom ratu kao moćan antiseptik, a ostalo je zapisano da je povoljno delovao na američke vojnike i u korejskom ratu. Antički pisac Plinije Stariji smatrao je beli luk efikasnim lekom protiv tuberkuloze, a švedski astronom Anders Celsius tvrdio je da je on lek za groznicu. Najpoznatiji antički grčki lečnik Hipokrat smatrao je da je beli luk štetan za oči, ali ga je preporučivao kao odličan laksans. Prorok Muhamed zalagao se za upotrebu belog luka kao protivotrova kod ujeda zmija i uboda insekata. Engleski botaničar Džon Milin tvrdio je da beli luk pomaže sprečavanju bubonske kuge ili takozvane „crne smrti“, akutne i teške infekcije uzrokovane bacilom Yersinia pestis. U Kini se i danas od belog luka prave razni narodni lekovi.
U našoj tradicionalnoj medicini belom luku se pripisuju mnoga lekovita svojstva zbog kojih se koristi na različite načine. Jedni ga hvale i redovno upotrebljavaju u svojoj ishrani. Drugi mu nisu naklonjeni i izbegavaju ga, jer ne mogu da se pomire s njegovim neprijatnim i dugotrajnim mirisom. Međutim, retki su oni koji će odbaciti mladi beli luk kao salatu uz dobro jelo.

Allium sativum (garlic)

Allium sativum (garlic)

U svežem stanju beli luk prosečno sadrži: 64% vode, 26% bezazotne ekstraktivne materije, 7% azotne materije, 1,45% mineralne materije (pepeo), 0,8% celuloze i 0,06% masti. U njemu se nalaze i holin, jod, tragovi urana, vitamini B i C, amid nikotinske kiseline, provitamin A, kao i tragovi elementa magnezijuma, gvožđa, mangana, cinka, bora, bakra, kobalta, kalcijuma i molibdena koji su važni biokatalizatori metabolizma u ljudskom organizmu. U belom luku nema skroba već sadrži polioze slične inulinu. Podaci o količini sastojaka koji se naziva etarsko ulje belog luka veoma variraju i kreću se oko 0,1-0,36%. Nemačka farmakopeja, na primer, navodi minimalni sadržaj etarskog ulja od 0,2%. Na osnovu brojnih studija u svetu, beli luk je detaljno eksperimentalno proučen u pogledu hemijskih sastojaka i njegovog farmakološkog delovanja na naš organizam. Zanimljivo je reći da je nauka potvrdila sve ono što je čovek pre nje doznao o belom luku. Još u devetnaestom veku japanski naučnici su otkrili povoljno delovanje belog luka na beri-beri, neurološki i kardiovaskularni poremećaj koji nastaje usled nedostatka vitamina B1,takođe poznat i kao tiamin. Kasnije je to objašnjeno uticajem belog luka na resorpciju vitamina B1 usled vezivanja alicina za tiamin (vitamin B1). U svežem belom luku nalazi se rastvorljivo kristalno bezmirisno jedinjenje alin, derivat cisteina koji nema antimikrobna svojstva. Međutim, kad se sveži čen belog luka zgnječi, iseče ili sažvaće, pod dejstvom prisutnog enzima aliinaze, alin se razlaže na alicin koji ima baktericidna svojstva. Alicin, po kome je beli luk dobio svoje latinsko ime, je nestabilan i pod uticajem kiseonika iz vazduha razlaže se na uljaste sekundarne proizvode sa neugodnim prodornim mirisom belog luka. Od njega i potiče tipičan neprijatan miris belog luka. Vezivanjem alicina za tiamin (vitamin B1) gradi se jedinjenje alitiamin koje se bolje rastvara i resorbuje nego pojedinačni sastojci i fiziološki zadržava svojstva B-vitamina. Zbog toga se preporučuje upotreba belog luka kod neurološkog i kardiovaskularnog poremećaja koji nastaje usled nedostatka vitamina B1. Neki svetski proizvođači preparata od belog luka prave reklamu sa argumentom da su njihovi proizvodi bez mirisa i nisu neprijatni. To nije tačno, jer postupak za dobijanje preparata bez mirisa ide putem inaktiviranja enzima aliinaze. Inaktiviranje ovog enzima vrši se alkoholom ili grejanjem što direktno sprečava alin da se razlaže na alicin čime takvi preparati gube baktericidna svojstva belog luka.
Kada je u pitanju lečenje belim lukom mišljenja oko toga koliko treba da traje jedna kura i koliko puta je treba ponoviti podeljena su. Veliki broj autora smatra da lečenje treba da traje najmanje tri meseca. Drugi autori predlažu dužinu od tri nedelje do tri meseca. Smatra se da je najbolja zlatna sredina od šest nedelja. Izvesni podaci takođe govore o povoljnom delovanju belog luka koje počinje odmah nakon prvog uzimanja i traje čak i nakon prestanka uzimanja. Međutim, ukoliko imate potrebu za uzimanjem preparata na bazi belog luka, odluku o tome koliko dugo će trajati tretman može doneti samo Vaš nutricionista ili lekar. Takođe, potreban je oprez ako se uz beli luk koriste visoke doze vitamina E, preparati ginko bilobe, Trental, Aspirin, Farin ili Heparin, jer može doći do pojačanog krvarenja. Zbog toga je neophodna konsultacija lekara.
U gotovim farmaceutskim preparatima poput kapsula, pilula ili dražeja, beli luk je zastupljen najčešće u obliku uljanog macerata (1:1), praška od osušenih oljuštenih čena ili etarskog ulja dobijenog destilacijom vodenom parom iz svežih usitnjenih lukovica. Pored belog luka, u ovim preparatima su obično prisutni i drugi biljni sastojci koji se međusobno dopunjavaju. Svi ovi preparati namenjeni su kao pomoćna lekovita sredstva za održavanje funkcionalne sposobnosti krvotoka i podršku srčanoj aktivnosti, kod tegoba koje se javljaju u želucu, crevima i za povećanje žučne sekrecije, radi boljeg varenja hrane, za lečenje određenih oboljenja i jačanje organa za disanje, kao i za normalizovanje krvnog pritiska, usporavanje i lečenje procesa starenja, naročito nastajanja arterioskleroze i za snižavanje koncentracije holesterola i triglicerida u krvi. Takođe, beli luk je vrlo efikasno sredstvo za povećanje opšte otpornosti organizma, naročito kod gripa, a upotrebljava se i kod smetnji usled nesanice, vrtoglavice ili mučnine, kao i za aktiviranje živahnosti kod pojave umora. Svoju primenu beli luk je našao i u stomatologiji kod parodontoze, zapaljenja korena zuba i komplikacija posle ekstrakcije zuba, kao i u dermatološkoj praksi, naročito kao sredstvo protiv opadanja kose.
Francuski farmaceut praktičar Fransois-Laurent Marie Dorvault, u svojoj knjizi „Apoteka ili opši zbornik praktične farmacije“, još 1844. godine pisao je o belom luku, koji se u to vreme koristio u domaćoj medicini kao „ekscitans, stimulans, febrifug i vermifug“, a spolja kao „rubefacijens i vezikans“. Sok belog luka koristio se protiv žuljeva na nogama, šuge, krasta na glavi, gluvoće, a najviše kao popularan antiseptik. Iz svetske literature takođe je poznato da su još 1934.godine uspešno korišćene kataplazme sa ekstraktom belog luka u narodnoj medicini protiv crevnih oboljenja koja su mogla da izazovu plikove na koži i nekrozu tkiva. Toksičnost belog luka manifestuje se i protiv nekih organizama. Paramecium caudatum, jedan od najpoznatijih rodova trepljara, na primer, ugine u rastvoru koji sadrži stohiljaditi deo etarskog ulja belog luka (1:100 000). Toksično (fungicidno) delovanje belog luka dokazano je i na patogene gljive kože, kao i na Echerichiu i Staphilococcus aureus. Beli luk se koristi u profilaksi i terapiji poremećaja krvotoka, a posebno protiv ateroskleroze i hipertenzije. Zapaženo je takođe da snižava nivo holesterola u krvi. Njegovo pozitivno delovanje protiv skleroze i skorbuta prvi put je prikazano 1924. godine na Medicinskoj akademiji u Parizu. Još neka od lekovitih svojstva belog luka na naš organizam su :
• Sprečava stvaranje krvnih ugrušaka zahvaljujući sadržaju adenozina.
• Snižava štetnu frakciju holesterola (LDL) u krvi i povišava koncentracije zaštitnog “dobrog” holestereola (HDL) čime čini prirodnu preventivu kardiovaskularnih bolesti.
• Deluje vazodilatatorno odnosno širi krvne sudove što poboljšava cirkulaciju i dovodi do ublažavanja tegoba poput glavobolje ili grčeva u nogama.
• Normalizuje tahikardiju, odnosno ubrzan srčani rad.
• Smanjuje viskoznost krvi što je vrlo bitno za prevenciju tromboze, koronarne bolesti i šloga.
• Poboljšava rad jetre, bubrega i prostate.
Beli luk je delotvoran i u lečenju bronhitisa i astme, a pomaže i u lečenju plućnih bolesti. Dokazano je da blagotvorno deluje na infekcije izazvane herpes virusom i gljivicom Candidom albikans. Deluje preventivno na stvaranje malignih bolesti. Časopis „Journal of National Cancer Institute“ nedavno je objavio rezultate naučnih istraživanja koji potvrđuju antikancerozna svojstva belog luka.
U našem narodu se beli luk nije koristio samo kao lek, već i kao sredstvo za bajanje, vračanje, bacanje čini ili kao amajlija koja čuva ljudske živote. Međutim, naučnim istraživanjima potvrđena su brojna lekovita svojstva belog luka, koja ga svrstavaju u grupu najzdravijih namirnica.

Grip A (H1N1) : Vaša beba i Vi

Virus gripa A (H1N1), često nazivan i „svinjski grip”, prvi put je otkriven kod ljudi aprila 2009. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Virus se prenosi sa čoveka na čoveka, kao i obični sezonski grip.
Zbog svog uzrasta, kod beba postoji povećani rizik od pojave komplikacija ukoliko obole od ovog gripa. S obzirom da su saznanja o zaštiti beba od gripa vrlo skromna, treba se držati nekih preporuka kako bi ste što bolje zaštitili svoje dete. Prema stručnim saznanjima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention), neophodno je svakodnevno sprovođenje osnovne mere higijene : često pranje ruku sapunom i vodom ili korišćenje dezinfekcionog sredstva za ruke na bazi alkohola, naročito pre hranjenja bebe. Takođe, izbegavajte da kašljete ili kijate bebi u lice dok je hranjenite ili u bilo kom trenutku dok se nalazite u blizini bebe. Ukoliko je to moguće, bebu treba da neguju samo one osobe koje su zdrave. Ukoliko ste bolesni i nemate nikoga drugog ko bi mogao da preuzme brigu o Vašoj bebi, obavezno nosite masku za lice koja će pokriti Vaša usta i nos. Takođe, prilikom kijanja i kašljanja obavezno pokrijte nos i usta papirnom maramicom koju ćete odmah nakon upotrebe baciti u korpu za otpatke. Prostorije u kojima se beba nalazi moraju biti dobro provetrene.

Vaše mleko je najbolja zaštita za Vaše dete

Vaše mleko je najbolja zaštita za Vaše dete

Ukoliko je to moguće, najbolje je tražiti pomoć od nekoga ko je zdrav da preuzme negu i hranjenje bebe. Ako bebu dojite, preporučljivo je da neko od zdravih osoba preuzme ishranu bebe mlekom dobijenim izmlazanjem Vašeg mleka. Idealno je da beba uzrasta do šest meseci dobija majčino mleko, jer je dokazano da ono štiti bebino zdravlje. Naučne studije pokazale su da bebe koje nisu dojene češće obolevaju od oboljenja sličnih gripu, a klinička slika kod njih je često mnogo ozbiljnija od one koja se razvija kod beba koje su dojene. Imajući u vidu da se radi o novom obliku virusa, specifične mere zaštite nisu još uvek dokazane. Zaštitna antitela majke se prenose na bebu putem dojenja. Zbog toga je preporučljivo da, ukoliko ste bolesti, neko drugi hrani bebu Vašim mlekom. Ne bi trebalo da prestanete sa dojenjem ukoliko ste bili u kontaktu sa novim virusom gripa zato što se u organizmu majke koja je bila u kontaktu sa ovim virusom stvaraju zaštitna antitela koja se, putem dojenja, prenose na bebu. Imajući u vidu da je imuni (odbrambeni) sistem male bebe još uvek u razvoju, ovo prenošenje antitela je veoma važno za Vaše dete. Ipak, ukoliko obolite, obavezno tražite pomoć zdrave osobe koja će bebu hraniti vašim mlekom. Uzimanje lekova dok dojite bebu nije kontraindikovano, ali terapiju mora propisati isključivo lekar. Opravdano je da uzimate lekove u cilju zaštite od obolevanja, ali to možete učiniti jedino u dogovoru sa svojim lekarom. Ukoliko dojite, a uzimate lekove, trebalo bi da izmlazate svoje mleko u bočice i pokušati da pronađete zdravu osobu koja će nahraniti Vašu bebu. Ukoliko pretpostavljate da ste bili u kontaktu sa virusom gripa, dojenje bebe bi trebali nastaviti sve do onog trenutka dok ne prepoznate simptome oboljenja poput temperature, kašlja ili bola u grlu. Ukoliko je Vaša beba obolela od gripa jedna od najboljih stvari koju možete učiniti za nju je da nastavite sa dojenjem. Nemojte prekidati dojenje bolesne bebe već joj dozvolite da doji kad god poželi. Bebe koje su bolesne traže više tečnosti nego kada su zdrave, a majčino mleko je najbolja nadoknada tečnosti. Ono je bolja nadoknada i od vode, jer štiti imuni sistem Vaše bebe. U slučaju da je Vaša beba toliko bolesna da ne može da sisa sama, treba joj ponuditi na neki drugi način (kašikom, bočicom, itd.) Vaše mleko sakupljeno izmlazanjem.
Dakle, Vaše mleko je najbolja zaštita za Vaše dete i ne postoji apsolutno ni jedan razlog da ga uskratite svom detetu. Jedino što trebate učiniti, ukoliko ste oboleli od virusa gripa A (H1N1) je zatražiti pomoć neke druge zdrave osobe koja će bebu hraniti Vašim mlekom.