Uloga i funkcija imunog sistema

Naš organizam hiljadama godina opstaje u okruženju prepunom različitih bakterija, parazita, virusa, alergena i mnogih drugih patogenih agensa koji mogu biti štetni po naše zdravlje. Taj opstanak omogućen je zahvaljujući savršenoj funkciji našeg imunog sistema. Imuni sistem čoveka je odbrambeni sistem organizma koji ga štiti od napada stranih mikroorganizama, njihovih hemijskih supstanci odnosno toksina, kao i sopstvenih izmenjenih i istrošenih ćelija poput tumorskih ćelija. Postoje dve komponente ovog sistema koje se nazivaju nespecifični ili urođeni imunitet i specifični ili stečeni imunitet. Urođeni imunitet čini prvu liniju odbrane organizma i on postoji i pre kontakta sa uzročnicima bolesti. Ovaj imunitet reaguje na isti način prema svakom štetnom agensu. Stečeni imunitet se razvija u kontaktu sa različitim uzročnicima bolesti i ne postoji pre prvog kontakta sa patogenim agensima. Potrebni su dani, nedelje, a ponekad i meseci da bi se on razvio. Ova dva imuniteta ne deluju razdvojeno jedan od drugog, već se međusobno dopunjavaju. Zahvaljujući ovom uzajamnom delovanju, naš imunitet poseduje sposobnosti da razlikuje imunološku toleranciju prema ćelijama sopstvenog organizma, da razvije imunološku memoriju prema štetnim agensima koji su već bili u kontaktu sa našim organizmom, kao i da prepozna specifičnosti svakog mikroorganizma koji uđe u ljudski organizam.
Prva fizička barijera između našeg organizma i sopljašnje sredine je koža. Mali broj mikroorganizama može da prođe kroz kožu, jer se površinski sloj kože sastoji od gustog sloja ćelija keratinocita, ćelija koje proizvode keratin. Od ovog proteina sagrađene su dlake na površini kože i nokti. Ove strukture mikroorganizmi ne mogu da degradiraju svojim biološkim katalizatorima, enzimima, koji imaju moć da utiču na brzinu hemijske reakcije. Takođe, stalna izmena površinskog sloja kože sprečava naseljavanje mikroorganizama na koži. S obzirom na to da je naša koža neprestalno izložena spoljnim faktorima, ona stvara nepovoljne uslove za mikroorganizme. Kada je ova barijera očuvana i netaknuta, brlo često dovoljna je samo redovno održavati ličnu higijenu i i neželjenih reakcija neće biti, jer često tuširanje i kupanje sprečava uspostavljanje kolonije mikoorganizama na koži.Ukoliko bilo koji patogeni agens prođe ovu prirodnu barijeru, na scenu stupa sledeća linija odbrane, ćelije imunog sistema, čiji je zadatak da identifikuju patencijalnog štetočinu, da ga napadnu i unište, ali i da ga zapamte kako bi ga prepoznali i eliminisali prilikom sledećeg susreta sa organizmom. Važnu ulogu u ovoj liniji odbrane igraju ćelije T limfocita. Kada patološki agens prođe mehaničku barijeru našeg tela, on nailazi na prvu liniju odbrane imunog sistema, takozvani antigen prezentujuće ćelije. Njihova uloga je da pronađu potencijalnog štetočinu, progutaju ga i izbace njegove delove na površinu. Time šalju poruku CD4 ćelijama da je organizam napadnut, a CD4 ćelije prenose tu poruku B-ćelijama čija je osnovna funkcija označavanje i prepoznavanje patogenog agensa. B-ćelije tada stvaraju antitela koja se vezuju za štetočinu. Kada se to dogodi, CD4 ćelije šalje poruku sledećoj imunoj ćeliji, makrofagu, čija je uloga da pronađe patogeni agens i ubije označenog štetočinu. Onda na scenu stupaju T ćelije, koje takođe imaju zadatak da eliminišu potencijalnog štetočinu, ali i da ga zapamte kako bi ga pri sledećem susretu prepoznale i eliminisale iz organizma. Efikasna funkcija imunog sistema organizma ogleda se u savršenom sklopu ovih imunih ćelija čoveka. Međutim, na svakom od imunih odgovora organizma može da postoji i greška. Dešava se da naše imune ćelije ne mogu pravilno i precizno da se usmere prema potencijalnom štetočini, pa se može desiti da i potpuno bezazlene elemente iz spoljne sredine identifikuju kao štetočine i reaguju na njih. Tako se može desiti da naš organizam ne prepozna razne vrste grinja, polen trave, korov, drveća i druge materije, ali i neke bakterije, viruse,parazite, sastojke hrane ili lekove. U tom slučaju mogu nastati različite vrste alergijskih reakcija u organizmu.

Kako polen izaziva alergijsku reakciju kod čoveka

Kako polen izaziva alergijsku reakciju kod čoveka

Unošenjem u organizam različite delove virusa ili celog umrtvljenog virusa, naš imuni sistem pamti vakcinom unete komponente virusa. To mu pomaže da formira antitela koja će se boriti protiv određenog patogenog agensa pri susretu sa njim u uslovima kada se infekcija očekuje.
Zahvaljujući različitim greškama u imunom odgovoru može se desiti da ćelije svojih sopstvenih organa i tkiva naš organizam identifikuje kao potencijalnog štetočinu. U tom slučaju, naš imuni sistem stvara antitela i šalje imune ćelije da se bore protiv njih. To je slučaj sa takozvanim autoimunim bolestima kakav je reumatoidni artritis, sistemski lupus, gravidna bolest štitne žlezde, različite vrste vaskulitisa i mnoge druge autoimune bolesti.
Virus humane imunodeficijencije ili HIV je virus iz grupe retrovirusa poznat kao izazivač bolesti zvane SIDA. Glavna karakteristika ovog virusa je to što on obara sposobnosti imunskog sistema ljudskog organizma. Njegova funkcija je posebna, jer on napada direktno naš imuni sistem. Kada uđe u naš organizam, virus HIV-a prvo pronalazi i napada CD4 ćelije čime naš imuni odgovor gubi svog koordinatora funkcije. Zbog toga dolazi do opšteg haosa u našem imunom sistemu, u kome bilo koji drugi virus ili bakterija mogu izazvati najteže vrste infekcija sa mogućim smrtnim ishodom.
Iako se ljudski organizam hiljadama godina uspešno bori protiv različitih patogenih agensa koji mogu biti štetni po naše zdravlje, neophodno je da i mi sami doprinesemo u jačanju našeg imunog sistema. Zdrav život, odmor, kretanje i bavljenje sportom pomažu ćelijama imunog sistema. Takođe je važno da naučite kako da savladate stres, jedete pretežno biljnu hranu, pijete dosta čajeva i sveže ceđenih sokova, jedete sveže voće i dosta salate kako bi ste ojačali svoj imuni sistem. Neophodno je i da unosite oko dva litra tečnosti dnevno, a preporučljivo je izbegavanje različitih aditiva koji se dodaju hrani poput veštaćkih boja ili konzervansa, kao i pržena hrana i masno ili crveno meso.

Advertisements

Grip A (H1N1) : Thimerosal

Thimerosal je hemijski konzervans koji sadrži određenu količinu žive. Koristi se u nekim vakcina i lekovima kako bi sprečio njihovu bakterijsku kontaminaciju. Ovaj konzervans sprečava razvoj bakterija i gljivica unutar vakcina koje dolaze u više doza tako da one ostaju upotrebljive do poslednje doze.Thimerosal je patentirao hemičar Moris Karač (Moris Kharasch) 1927.godine na Univerzitetu Meriland u SAD-u. Farmaceutska korporacija Eli Lilly nadenula je komercijalno ime ovom hemijskom konzervansu i ono je danas poznato kao „Merthiolate“. Ovaj hemijski element često se koristi kao konzervans u vakcinama, preparatima imunoglobulina, oftalmološkim proizvodima, kao i u mastilima koja služe za tetovažu. Thiomersal (C9H9HgNaO2S), ili natrijum ethylmercurithiosalicylate, organsko jedinjenje koje u svom kompleksu sadrži oko 49% žive po težini. Koristi se, takođe, kao antiseptik i antifungalna droga. Antiseptici su antimikrobne supstance koje se primenjuju na živa tkiva kako bi se smanjila mogućnost nastanka infekcije i sepse ili mogućnost truljenja tkiva. Antifungalne droge su lekovi koji se koriste u lečenju gljivičnih infekcija, kandidijaze i ozbiljnih sistemskih infekcija. Dodat kao sastojak multidoznih vakcina, thiomersal sprečava ozbiljne neželjene efekte kao što su stafilokoke infekcije. U jednom incidentu 1928. godine, umrlo je 12 od 21 dece nakon vakcinacije vakcinom protiv difterije koja nije imala konzervans u svom hemijskom sastavu. Za razliku od drugih hemijskih jedinjenja koja se koriste za konzerviranje vakcina, thiomersal ima prednost jer ne smanjuje efekat vakcine.

Thimerosal

Thimerosal

Izvan Severne Amerike, mnoge današnje vakcine sadrže thiomersal. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da nema dokaza o toksičnosti od thiomersala dodatog u vakcinu.
Thiomersal je veoma toksičan pri udisanju, unošenja, kao i u kontaktu sa kožom uz veliku opasnost od kumulativnih efekata. Takođe, veoma je toksičan za vodene organizme i može izazvati dugoročne negativne posledice u vodenim sredinama. U našem telu se metaboliše i degradira u ethylmercury (C2H5Hg +) i thiosalicylate. Mnoge studije toksičnost thiomersala vršene na životinjama ukazuju na brzo oslobađanje ethylmercuria nakon ubrizgavanja thiomersala. Ethylmercury napada centralni nervni sistem i bubrege i bitno smanjuje motoričku funkciju kordinacije u slučaju ljudskog trovanja živom. Takođe, ethylmercury se brzo distribuira u svim tkivima ljudskog organizma, lako prelazi moždanu barijeru i placentu kod trudnica. Mehanizmi toksičnog delovanja thiomersala još uvek su nepoznati. Izlučuje se iz organizma putem fekalija. Koncentracije thiomersala koji se nalazi u mnogim vakcinama je mnogo mala da bi naškodila ljudima, ali sasvim je dovoljna da spreči pojavu i rast gljivica i bakterija.
Pre nego što je zvanično uveden u upotrebu kao konzervans, obavljena su mnoga ispitivanja thiomersala na brojnim životinjskim vrstama koja su pružila dovoljno dokaza o bezbednosti i delotvornosti ovog konzervansa. Od tada, thimerosal ima dugu, bezbednu i vrlo efikasnu ulogu u sprečavanju bakterijske i gljivične kontaminacije vakcina. Takođe, do sada nije zabeležen ni jedna negativan efekat thiomersala, osim retkog prisustva malih lokalnih reakcija na mestu uboda.
Kao konzervans, thimerosal se u vakcinama koristi u koncentracijama od 0,003% do 0,01%. Vakcina koja sadrži 0,01% thimerosala kao konzervans, sadrži 50 mikrograma po thimerosal na 0,5 mL doze ili oko 25 mikrograma žive na 0,5 ml doze. Thimersal može biti dodat na kraju procesa proizvodnje vakcine kako bi sprečio bakterijski ili gljivični rast u slučaju da je vakcina slučajno kontaminirana. U nekim slučajevima, thimerosal se koristi tokom procesa proizvodnje vakcine i prisutan je u malim količinama u finalu vakcine, oko 1 mikrograma žive na 0,5 ml doze ili manje. Termin „bez konzervansa“ označava da je vakcina bez konzervansa. Međutim, tragovi koji se koriste tokom procesa proizvodnje vakcine mogu biti prisutni u konačnom formulisanju. Na primer, neke vakcine mogu biti bez konzervansa, ali mogu da sadrže tragove thimerosala. Slično tome, termin „thimerosal-smanjeni“ obično označava da thimerosal nije dodat u vakcinu kao konzervans, ali trag iznosi 1 mikrogram žive po dozi ili manje. Takav trag nije klinički značajan, niti bi mogao da izazove bilo kakve negativne posledice kod čoveka.
Pre nego što su licencirane, sve nove vakcine su detaljno laboratorijski testirane na bezbednost. Ova testiranja uvek se vrše na životinjama i u mnogo uzastopnih faza kliničkog istraživanja. Vakcina protiv gripa obično se uzgaja u oplođenima jajima pilića. Sva dosadašnja ispitivanja i istraživanja dokazuju da ne postoji ubedljiv dokaz od trajne štete izazvane malim dozama thimerosala u mnogobrojnim vakcinama, osim retkih efekta poput oticanja i crvenila na mestu uboda injekcije.

Grip A (H1N1) : Skualene

Skualene je prirodno organsko jedinjenje čije su supstance pronađene u sastavu mnogih biljaka i životinja, kao i u ljudima. Ovo jedinjenje se proizvodi u jetri svakog ljudskog tela i slobodno cirkuliše u našem krvotoku. Ljudi ne mogu da žive bez skualena, jer je on vrlo bitan element koji aktivno učestvuje u stvaranju hormona i drugih hemijskih substanci u našem organizmu. Takođe, skualene je prisutan i u ljudskim prstima.
U komercijalne svrhe, skualene se dobija iz ulja jetre ajkule, kao i iz biljnih ulja pirinča, klice pšenice i masline. Svi veći organizmi prirodno proizvode skualene, uključujući i čoveka. Mnoge studije pokazuju preventivnu hemijsku funkciju molekula skualena koja štiti ljudski organizam od nastanka kancerogenih ćelija i, samim tim, od pojave raka. Organsko jedinjenje skualena spada u grupu ugljovodonika što ga čini vitalnim sastojkom u sintezi holesterola, steroidnih hormona i vitamina D u ljudskom telu. Unutar našeg tela, skualena je uljana supstanca koja lako apsorbuje kiseonik i pomaže u dostavi kiseonika do ćelija tkiva kojima je on potreban.
Vrlo često, skualene se nalazi u jetri hrskavih ribam poput ajkula. Mnogo je lakši od vode i specifična zapreminska težina skualena u jetri ajkule uznosi 0,855. Nedavno je u svetu postao trend da se ajkule love kako bi se proizvodile takozvane „kapsule zdravlja“ iz skualena koji se nalazi u jetri ovih predatora.
Skualene se takođe koristi i u kozmetici kao prirodni hidratant. Ovaj molekul brzo prodire u kožu, ne ostavlja masni osećaj na koži i lako se meša sa drugim uljima i vitaminima. S obzirom na to da je manje podložan oksidaciji od ostalih hemijskih jedinjenja, skualene se često koristi kao sastojak proizvoda za ličnu negu.Toksikološke studije utvrdile su da koncentacija skualena koja se koristi u kozmetičkim preparatima ima vrlo nisku toksičnost koja je gotovo beznačajna za ljudski organizam, jer nema sposobnost da izazove bilo kakvu iritaciju kože.

Skualene

Skualene

Skualene se koristi i u farmakološke svrhe kao imunološki adjuvant (dodatak) vakcinama. Osnovna funkcija imunološkog dodatka skualena jeste stimulacija imunog sistema kako bi se poboljšao odgovor na vakcinu. Molekuli skualena dodati su vakcinama kako bi se poboljšala njihova efikasnost.Vakcine protiv pandemijskog gripa kao i vakcina protiv malarije sadrže niske koncentracije skualena koji ima ulogu da stimuliše imuni odgovor našeg tela time što stimuliše proizvodnju CD4 ćelija memorije. Ove ćelije spadaju u grupu glikoproteina i nalaze se na površini T-limfocita, monocita, makrofaga i Dendritskih ćelija. CD4 ćelije su hemijski receptori u našem telu koji pomažu aktivaciju T-limfocita nakon interakcije sa antigenom i stimulišu imuni odgovor našeg organizma u slučaju infekcije. Ova kombinacija skualena sa vakcinama razvijena je 1990.godine od strane istraživača u Ciba-Geigy institututu u Švajcarskoj i multinacionalne biotehnološke korporacije Chiron u Kaliforniji. Obe kompanije danas pripadaju Norvatis-u. Skuelene je u vakcinama prisutan u obliku emulzije. MF59 dodatak vakcini protiv gripa, razvijen od strane multinacionalne biotehnološke korporacije Chiron, sadrži oko 10 mg skualena po dozi vakcine i odobren je od strane Svetske zdravstvene organizacije. Od 1997. godine, ova vakcina, pod imenom „Fluad“, koristi se u nekoliko evropskih zemalja u cilju prevencije i zaštite od sezonskog gripa. Međutim, korišćenje ovog dodatka u Sjedinjenim Američkim Državama nije dozvoljeno. Nedavna analiza, sprovedena od strane istraživača aktuelne vakcine Norvatis-a, sadrži detaljne podatke 64 kliničkih ispitivanja vakcine protiv gripa u kojima se nalazi MF59 dodatak. Ova analiza, takođe, vrši poređenje sa efektima vakcine bez ovog dodatka. Studija koja je objavljena u naučnom časopisu „Vakcina“, pokazuje da vakcine sa dodatkom sualena nose vrlo mali procenat rizika od hroničnih bolesti i autoimunih bolesti. Takođe, ova studija je pokazala da vakcine protiv gripa sa MF59 dodatkom imaju kliničku prednost nad vakcina koje ne sadrže MF59 dodatak. I ranijih godina bilo je pokušaja da se skualene poveže sa raznim teorijama zavere. Zbog ideje da je skualene možda bio prisutan u vakcinama protiv antraksa koje su američki vojnici primali 1991.godine za vreme rata u Persijskom zalivu, skualene se povezivao sa Sindromom Zalivskog rata. Jedna studija tvrdila je da postoje znatno veće šanse da antitela na skualene budu prisutna kod pacijenata koji imaju simptome Sindroma Zalivskog rata nego kod asimptomatskih veterana Zalivskog rata. Međutim, sprovedene laboratorijske analize nisu potvrdile prisustvo skualena u ovoj vakcini protiv antraksa. S obzirom na to da standardne metode nisu otkrile skualen u vakcinama, američki istraživači morali su da razviju mnoge senzitivne metode. Od 38 ispitanih vakcina, kod 37 primeraka nije nađen nikakav trag ovog organskog jedinjenja. Samo jedna vakcina je sadržala mnogo tragova skualena u koncentraciji 30 puta manjoj od nivoa sualena pronađenog u ljudskoj krvi. Naučnici su tada zaključili da je ovaj trag skualena najverovatnije došao iz ljudskog prsta, jer prirodno ulje na ljudskoj koži sadrži dovoljnu koncentraciju ovog molekula. Kasnije studije dokazale su da jedan od deset ljudi u svetu ima prisustvo antitela skualena u krvi, bez obzira na to da li su ona nastala nakon vakcinacije ili ne. Zaključak ovih studija bio je da vakcine sa dodatkom skualena ne mogu promeniti koncentraciju ovih antitela u našoj krvi i da se skualen javlja prirodno u našem organizmu kao sastavni deo našeg imunog sistema. Nakon ovih istraživanja, teorija zavere više nije imala svoju naučnu osnovu i antitela skualena nisu više bila tako česta kod veterana Zalivskog rata, jer je je naučno dokazano da su ova antitela više prisutna u opštoj populaciji.
Mnoge epidemiološke analize podataka o bezbednosti sezonske i pandemijske vakcine protiv gripa sa MF59 dodatkom pokazale su da nema dokaza o povećanom riziku od vakcine kao ni dokaza o neželjenim efektima autoimunog porekla. Svetska Zdravstvena Organizacija u svojim izveštajima naglašava da je skualene hemijsko jedinjenje koje se prirodno javlja u ljudskom telu. Takođe, skualene je prisutan u preko 22 miliona primeraka vakcine protiv sezonskog gripa koja se, od 1997. godine, daje pacijentima širom Evrope i nikada nisu bile uočene značajne komplikacije vezane za vakcinu protiv gripa sa dodatkom ovog organskog jedinjenja.

Uzbuna – virus svinjskog gripa stigao u Evropu!

Svetska zdravstvena organizacija podigla je nivo mobilnosti, sa trećeg na četvrti stepen zbog pojave smrtonosnog virusa svinjskog gripa, koji je stigao i u Evropu!
Podizanje nivoa uzbune sa trećeg na četvrti stepen znači da je Svetska zdravstvena organizacija potvrdila epidemiju novog gripa u ograničenom broju oblasti. Verovatnoća pojave pandemije porasla, ali da pandemija nije neizbežna. Nivo uzbune pet znači da Svetska zdravstvena organizacija priznaje da je epidemija zahvatila mnogo širu oblast. Svetska zdravstvena organizacija je takođe saopštila da se širenje virusa ne može obuzdati i stepen uzbune je sada na dva koraka od pandemije.

Pandemijske faze gripa

Pandemijske faze gripa


Inače, pandemija je epidemija zarazne bolesti koja se brzo širi kroz populaciju jedne oblasti, jednog kontinenta ili celog sveta.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pandemija može nastati kada se ispune tri uslova:
– Pojava bolesti koja je nova, odnosno nepoznata u populaciji.
– Uzročnici inficiraju ljude i izazivaju teške posledice po zdravlje.
– Uzročnici se brzo šire i ostaju među ljudima.
Bolest se ne smatra pandemijom samo zato što je široko rasprostranjena ili izaziva smrt velikog broja ljudi. Ona mora biti zarazna sa velikim stepenom rizika po opšte zdravlje da bi se smatrala pandemijom.
Kako se virus svinjskog gripa prenosi

Kako se virus svinjskog gripa prenosi


Svinjski grip ima iste simptome kao i običan virus, ali je bitna razlika to što njega uglavnom prati teška upala pluća.

Simptomi svinjskog gripa
– Glavobolja, groznica i suvi kašalj
– Povišena temperatura i do 38 stepeni Celzijusa
– Nagli porast temperature u prvih 24 sata (može trajati nedelju dana).
– Bolovi u mišićima i zglobovima.
– Pečenje očiju i osetljivost na svetlos .
– Bolovi u grlu.
– Opšta malaksalost.

Moguće komplikacije
– Virusna ili bakterijska upala pluća
– Upala uva,
– Bronhitis
– Grčevi
– Toksični šok (prvi put je opisan 1978. godine kao bolest koja zahvata više sistema organizma, a kao uzročnik pronađena je bakterija Staphylococcus aureus)
– Rejov sindrom (pojava masne jetre i oštećenja mozga kod dece do 15 godina starosti)
– Miokarditis (upala srčanog mišića)
– Encefalopatija (oštećenje mozga)
– Džilijan-Barov sindrom (upala perifernih nerava koja može dovesti do paralize ekstremiteta i lica ili do opšte paralize)

Mere opreza
Ako se razbolite, ostanite kod kuće, ne idite na posao (u školu) i ograničite kontakte sa drugima kako biste ih zaštitili od infekcije.
Pokrijte nos i usta kada kašljete,odnosno kijate.
Koristite čiste papirnate maramice. Nakon upotrebe bacite ih u đubre ili u WC šolju..
Često perite ruke vodom i sapunom.
Efikasne su i vlažne maramice za ruke na bazi alkohola.
Izbegavajte da rukama dodirujete oči, nos i usta, jer virus može da se proširi i na taj način.
Izbegavajte bliske kontakte s ljudima, uključujući i rukovanje.
Ukoliko je to moguće, nosite hirušku masku ma gde da krenete.
Izbegavajte javni prevoz i druga mesta na kojima je velika gužva, kao i bolnice i klinike, osim u hitnim slučajevima.
Provetravajte prostorije u kojima boravite, čistite redovno kvake na vratima, rukohvate na stepenicama, igračke, telefone i druge predmete koje dodiruje više osoba.
Preporučuje se strogo mirovanje i uzimanje velikih količina tečnosti dok traje povišena temperatura. Po potrebi, uzimati antipiretike (lekove za sniženje temperature) i analgetike (lekove za smanjenje bolova) koje Vam preporuči Vaš lekar.

Lek ili vakcina zasad ne postoje, ali je virus osetljiv na lekove koji se koriste protiv ptičjeg gripa, kao što su „Tamiflu“ ili „Relenca„.
Prema prvim analizama, procenat smrtnosti od ovog gripa je 6%, što znači da od 100 obolelih šest slučajeva se završi smrtnim ishodom.

Posledice virusne infekcije

Posledice virusne infekcije mogu biti smrt ćelije, transformacija ćelije ili latentna infekcija.Transformacija ćelija predstavlja neograničen rast ćelije i nenormalne deobe ćelije koje izazivaju rak ćelije. Virusi sposobni da izazovu ovakve deobe ćelija nazivaju se onkogeni virusi. Njihova nukleinska kiselina se ugrađuje u genom domaćina, gde može provesti u latentnom periodu (period mirovanja) dugi niz godina pre nego što izazove pojavu tumora. Tumori mogu biti benigni kada formirana masa ćelija ostaje na jednom mestu i ne napada druga tkiva. Ovakvi tumori se lako odstranjuju hirurškim putem. Drugi tip tumora su maligni koji napadaju i uništavaju susedna tkiva (metastaze). Ovi tumori nazivaju se kancerom ili rakom.

Rak grlića materice

Rak grlića materice

Jedan od najboljih primera takvih virusa su Papiloma virusi koji izazivaju rak grlića materice kod žena. Pri latentnoj infekciji virus ne dovodi do promena u ćeliji iako je prisutan u istoj. Primer latentne infekcije su herpes virusi koji izazivaju osipe na koži, venerične bolesti ili mononukleozu.
Mnoga današnja oboljenja izazvana su virusima. Neke ćelije inficirane virusom imaju sposobnost stvaranja proteina nazvanog interferon. Ovaj protein sprečava replikaciju virusa. Interferon se oslobađa iz inficiranih ćelija i štiti susedne ćelije. Interferon, proizveden kao odgovor na jednu virusnu infekciju, pruža ćeliji zaštitu od narednih infekcija,a ponekad i od drugih vrsta virusa. Pre 1980.godine, interferon se izdvajao iz humanih (ljudskih) ćelija što je bilo izuzetno skupo.Danas se interferon proizvodi genetičkim inženjeringom i vrlo često se koristi kao terapija kod žena obolelih od polne virusne infekcije koja izaziva Kondilome.Genetičkim inžinjeringom se ljudski gen za interferon ugradi u genom bakterija koje tada proizvode taj protein.
Osoba koja je jedanput bila izložena infekciji onkogenim virusom, biće podložna ispoljavanju njegovog dejstva kad dođe do nekog stresnog stanja ili opšte slabosti organizma izazvane nekom drugom bolešću, kada imuni sistem oslabi i više nije sposoban da adekvatno zaštiti organizam te osobe.

Svet virusa

Iako poseduju genetički nasledni materijal, o virusima se obično ne govori kao o živim organizmima. Virusi nisu sposobni da rastu, da sintetišu svoje proteine niti da obavljaju metaboličke procese.
Virusi su acelularni (nisu dostigli nivo ćelijske građe) ultramikroskopski (izuzetno malih dimenzija) organizmi nesposobni da se razmnožavaju van ćelije domaćina. Izvan ćelije domaćina oni ne pokazuju osobine živih bića. Zrela virusna čestica sposobna da inficira ćeliju domaćina naziva se virion i tek ulaskom u ćeliju on postaje aktivan i smatra se virusom. Virus u ćeliji preuzima kontrolu nad molekularnim aparatom domaćina i koristi ga za sopstveno razmnožavanje. Ćelija domaćina tada stvara delove virusa, a ne materije koje su njoj potrebne za normalan rad. To u domaćinu dovodi do patološkog stanja (pojava bolesti), pa se virusi smatraju parazitima.
Prisustvo nukleinske kiseline i sposobnost da se ona menja (mutira) omogućava virusima da se prilagođavaju promenama u spoljašnoj sredini. Sa druge strane, virusi nemaju ćelijsku građu niti sposobnost obavljanja metabolizma i mogu se razmnožavati samo unutar žive ćelije.Odsutnost ćelijske građe kod virusa je vrlo važna, jer upravo zbog nje ni jedna virusna infekcija ne može se lečiti antibioticima!

Replikacioni ciklus virusa

Replikacioni ciklus virusa


Virusi su najčešće građeni od samo dve komponente: nukleinske kiseline i proteina (kapsida) koji zajedno grade nukleokapsid. Samo neki virusi sadrže i dodatni omotač izgrađen od lipida (poreklom od membrane ćelije domaćina) i glikoproteina. Nukleinska kiselina je DNK ili RNK i ona čini skup svih gena jednog virusa.Virus može imati jednu od nukleinskih kiselina u svom genetskom sastavu i one mogu biti jednolančane (jedan lanac nukleinske kiseline unutar virusa) i dvolančane (dva lanca nukleinske kiseline unutar virusa).
Dezoksiribonukleinska kiselina ili DNK je nukleinska kiselina koja sadrži uputstva za razvoj i funkcionisanje organizama. U izgradnji molekula ribonukleinske kiseline ili RNK učestvuju pentozni šećer riboza, purinske baze adenin i guanin i pirimidinske baze, citozin i uracil, koji je karakterističan za ribonukribonukleinske kiseline. RNK su jednolančani molekuli koji nastaju tako što se nukleotidi povezuju fosfodiestarskim vezama. Priroda ovih veza je ista kao kod DNK, samo što umesto dezoksiriboze učestvuje riboza.
Kapsid je omotač virusa , izgrađen od proteina, koji obavija nukleinsku kiselinu. Sastoji se od jednakih proteinskih jedinica – kapsomera. Kapsid ima višestruku ulogu. On štiti nukleinsku kiselinu od razarajućeg dajstva enzima ćelije domaćina i omogućava prenošenje nukleinske kiseline od jedne do druge ćelije domaćina. Reaktivne grupe u kapsidu omogućavaju virusu da se veže za receptore (osetljiva mesta) na ćeliji domaćina. Takođe, pojedini virusi mogu sadržati i enzime koji im omogućuju da napadnu ćeliju domaćina, kao i enzime za razmnožavanje u toj istoj ćeliji.
Virusi se klasifikuju u zavisnosti od toga koju nukleinsku kiselinu sadrže. Prema nukleinskoj kiselini koju sadrže, dele se na DNK i RNK viruse. RNK virusi se razmnožavaju u citoplazmi ćelije domaćina, dok se DNK virusi razmnožavaju se u jedru ćelije domaćina (uz par izuzetaka).
Virusi pokazuju specifičnost u prepoznavanju i vezivanju za receptore na ćeliji domaćina što određuje njihovu osobinu da inficiraju određene ćelije ili organizme.Takođe, postoje i virusi koji napadaju i inficiraju bakterije i u njima parazitiraju. Takvi virusi nazivaju se bakteriofagi. Virusi se razmnožavaju na način koji je jedinstven u živom svetu – umnožavanjem. Po ulasku virusa u ćeliju domaćina, ćelija domaćin proizvodi nekoliko desetina do nekoliko stotina virusnih nukleinskih kiselina i na hiljade proteinskih kapsomera.Nakon toga se ovi delovi spajaju u veći broj virusnih čestica. Pripajanje virusa za ćeliju domaćina omogućuje kapsid virusa, pomoću kojeg virus pronalazi receptor na površini ćelije domaćina i veže se za njega. Ulazak virusa u ćeliju vrši se na različite načine, u zavisnosti od prirode samog virusa. Nakon ulaska virusa u ćeliju domaćina, vrši se dekapsidacija, odnosno virus gubi svoj kapsid. Enzimi ćelije domaćina razlažu kapsid, a virusna nukleinska kiselina se oslobađa omotača. U ovoj fazi ne može ce utvrditi prisustvo virusa u ćeliji. Virusna nukleinska kiselina podređuje metabolizam domaćina u svoju korist i ćelija domaćina obavlja replikaciju virusne nukleinske kiseline koja obezbeđuje sintezu proteina virusa. Oslobađanje viriona iz ćelije domaćina može se vršiti na razne načine. Tek kada se virion oslobodi iz ćelije domaćina on postaje virus i i može se utvrditi njegovo prisustvo u organizmu.
Virusi su neprestano prisutni u našoj svakodnevnici kao pojam stalne i veoma ozbiljne pretnje našem zdravlju. Mnoga današnja oboljenja izazvana su upravo virusima – kijavica, grip, besnilo, varičela, rubeola, mononukleoza, žuta groznica, zauške, velike boginje,dečija paraliza. Vakcine se koriste u pokretanju odbrambenih mehanizama ćelije protiv virusa i obično sadrže mrtve viruse ili virusnu nukleinsku kiselinu.Međutim, 100% sigurna zaštita protiv virusnih oboljenja ne postoji.

Grip ili Influenca virus

Grip ili influenca je akutna zarazna bolest, koja se najčešće karakteriše teškim poremećajima opšteg stanja uz slabije izražene poremećaje gornjih respiratornih puteva. Grip uzrokuju virusi iz porodice virusa Orthomyxoviridae, koji se prenose kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe. Javlja se obično u manjim ili većim epidemijama.
Virus influence se sastoji od genetskog materijala RNK okruženog proteinskim i lipidnim omotačem iz koga izlaze štapići proteina hemaglutinina (H) i neuraminidase (N). Ti proteini se ponašaju kao antigeni, izazivajući imunu reakciju kod čoveka i drugih organizama.

Influenca virus

Influenca virus


Postoje tri tipa virusa gripa. Tip A je najopasniji. Napada mnoge sisare i ptice, uzrokuje većinu bolesti kod čoveka i uglavnom izaziva pojavu epidemija i pandemija. Tip B napada ljude i ptice.Tip C utiče samo na ljude. Virusi tipa A i B stalno se menjaju. Neke promene uključuju serije genetskih promena koje nakon nekog vremena uzrokuju mutaciju virusa. One su najčešće i uzrokuju većinu promena iz godine u godinu. Druga promena, koja je ređa ali opasnija, sastoji se od promena hemaglutinina ili neuraminidaze, i rezultuje novim podtipom virusa. Virus tipa A podleže obema promenama, a tip B samo prvoj.
Kada se osoba zarazi jednim tipom virusa gripa ona na taj tip razvija imunitet stvarajući antitela. Ljudski imuni sistem može prepoznati hemaglutinin ili neuraminidazu određenog tipa i napašće ga pri prvoj pojavi. Antitela mogu pružiti zaštitu pri promeni virusovog genetskog materijala, ali ne i pri promeni hemaglutinina ili neuraminidaze. Na taj način virusi,zbog čestih promena, mogu uzrokovati nove talase upala i kod već zaraženih osoba. Naučnici nisu sigurni šta uzrokuje takve promene, ali je primarna teorija da ljudski i životinjski tipovi virusa razmenjuju svoj genetski materijal stvarajući tako nove tipove virusa.
Patogeneza promena u respiratornom traktu je slična kao i kod drugih virusnih infekcija. Udahnuti virusi preko Fligeovih kapljica ulaze u ljudske ćelije i koriste ih za sopstveno razmnožavanje. Pri tome ćelije domaćina obično umiru i raspadaju se, a novi virusi se oslobađaju i dalje šire kroz organizam. Što više ćelija propadne teži su poremećaji respiratornog sistema. Ubrzo se javljaju lokalni znaci upale, povišena temperatura i otok limpfnih čvorova, a obično se nadovezuje i bakterijska infekcija koja dodatno komplikuje bolest.


Virus gripa se prenosi u kapljicama izbačenim tokom kijanja i kašljanja (Fligeovim kapljicama). Nakon što virus zarazi čoveka, potrebno je 1-2 dana do pojavljivanja prvih simptoma kao što su temperatura, glavobolja, suvi kašalj, začepljen nos, groznica, bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opšta slabost tela. Pojava produktivnog kašlja obično je znak bakterijske infekcije, a najteže komplikacije se manifestuju teškom opstrukcijom disajnih puteva, cijanozom ili upalom pluća. Kod većine ljudi simptomi slabe nakon dva do tri dana, a prestaju nakon nedelju dana.
U većini slučajeva grip zahteva samo simptomatsku terapiju. Preporučuje se odmor i uzimanje što više tečnosti uz primenu lekova sa analgetičkim (smanjenje bola) i antipiretičkim (spuštanje telesne temperature) delovanjem u cilju ublažavanja simptoma.
Vakcina za grip se sastoji od oslabljenih ili mrtvih virusa. Antigeni u vakcini stimulišu imuni sistem da proizvodi antitela protiv određenog tipa virusa, kao i da ga u ranom stadijumu prepozna, napadne i uništi. Preporučuje se godišnja vakcinacija osoba starijih od 65 godina, osoba sa hroničnim bolestima srca, pluća ili bubrega, dijabetičara, osoba sa oštećenim imunim sistemom i anemijom, dece lečene aspirinom duži vremenski period, žena u drugom i trećem mesecu trudnoće, kao i zdravstvenih i drugih radnika koji dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi.
Ljudi često greše misleći da je svaka prehlada, virusna infekcija ili bolest sa povišenom temperaturom grip. Međutim gripom se smatra samo ona bolest koja je prouzrokovana virusima A, B i C. Prehlada se može nazvati blažom verzijom gripa, ali svakako nije pravi oblik gripa. Ona je najčešća od svih virusnih infekcija gornjeg disajnog aparata koji čine nos, grlo i sinusi i često se poistovećuje sa gripom, koji ponekad ima iste simptome ali je jačeg intenziteta i duže traje. Prehladu izaziva više od 200 vrsta virusa koji se prenose kapljičnim putem (govor, kijanje, kašljanje, rukovanje). Simptomi prehlade su zapušen nos, kijanje, bol u grlu, kašalj, a povišena temperatura se javlja uglavnom kod male dece. Simptomi se postupno smiruju i po pravilu ne zahtevaju odlazak lekaru.


Uprkos današnjem napretku u medicini, proizvodnja vakcine protiv gripa i dalje ostaje veliki izazov, jer ni današnje poznate vakcine protiv gripa ne pružaju 100% zaštitu.