Uloga i funkcija imunog sistema

Naš organizam hiljadama godina opstaje u okruženju prepunom različitih bakterija, parazita, virusa, alergena i mnogih drugih patogenih agensa koji mogu biti štetni po naše zdravlje. Taj opstanak omogućen je zahvaljujući savršenoj funkciji našeg imunog sistema. Imuni sistem čoveka je odbrambeni sistem organizma koji ga štiti od napada stranih mikroorganizama, njihovih hemijskih supstanci odnosno toksina, kao i sopstvenih izmenjenih i istrošenih ćelija poput tumorskih ćelija. Postoje dve komponente ovog sistema koje se nazivaju nespecifični ili urođeni imunitet i specifični ili stečeni imunitet. Urođeni imunitet čini prvu liniju odbrane organizma i on postoji i pre kontakta sa uzročnicima bolesti. Ovaj imunitet reaguje na isti način prema svakom štetnom agensu. Stečeni imunitet se razvija u kontaktu sa različitim uzročnicima bolesti i ne postoji pre prvog kontakta sa patogenim agensima. Potrebni su dani, nedelje, a ponekad i meseci da bi se on razvio. Ova dva imuniteta ne deluju razdvojeno jedan od drugog, već se međusobno dopunjavaju. Zahvaljujući ovom uzajamnom delovanju, naš imunitet poseduje sposobnosti da razlikuje imunološku toleranciju prema ćelijama sopstvenog organizma, da razvije imunološku memoriju prema štetnim agensima koji su već bili u kontaktu sa našim organizmom, kao i da prepozna specifičnosti svakog mikroorganizma koji uđe u ljudski organizam.
Prva fizička barijera između našeg organizma i sopljašnje sredine je koža. Mali broj mikroorganizama može da prođe kroz kožu, jer se površinski sloj kože sastoji od gustog sloja ćelija keratinocita, ćelija koje proizvode keratin. Od ovog proteina sagrađene su dlake na površini kože i nokti. Ove strukture mikroorganizmi ne mogu da degradiraju svojim biološkim katalizatorima, enzimima, koji imaju moć da utiču na brzinu hemijske reakcije. Takođe, stalna izmena površinskog sloja kože sprečava naseljavanje mikroorganizama na koži. S obzirom na to da je naša koža neprestalno izložena spoljnim faktorima, ona stvara nepovoljne uslove za mikroorganizme. Kada je ova barijera očuvana i netaknuta, brlo često dovoljna je samo redovno održavati ličnu higijenu i i neželjenih reakcija neće biti, jer često tuširanje i kupanje sprečava uspostavljanje kolonije mikoorganizama na koži.Ukoliko bilo koji patogeni agens prođe ovu prirodnu barijeru, na scenu stupa sledeća linija odbrane, ćelije imunog sistema, čiji je zadatak da identifikuju patencijalnog štetočinu, da ga napadnu i unište, ali i da ga zapamte kako bi ga prepoznali i eliminisali prilikom sledećeg susreta sa organizmom. Važnu ulogu u ovoj liniji odbrane igraju ćelije T limfocita. Kada patološki agens prođe mehaničku barijeru našeg tela, on nailazi na prvu liniju odbrane imunog sistema, takozvani antigen prezentujuće ćelije. Njihova uloga je da pronađu potencijalnog štetočinu, progutaju ga i izbace njegove delove na površinu. Time šalju poruku CD4 ćelijama da je organizam napadnut, a CD4 ćelije prenose tu poruku B-ćelijama čija je osnovna funkcija označavanje i prepoznavanje patogenog agensa. B-ćelije tada stvaraju antitela koja se vezuju za štetočinu. Kada se to dogodi, CD4 ćelije šalje poruku sledećoj imunoj ćeliji, makrofagu, čija je uloga da pronađe patogeni agens i ubije označenog štetočinu. Onda na scenu stupaju T ćelije, koje takođe imaju zadatak da eliminišu potencijalnog štetočinu, ali i da ga zapamte kako bi ga pri sledećem susretu prepoznale i eliminisale iz organizma. Efikasna funkcija imunog sistema organizma ogleda se u savršenom sklopu ovih imunih ćelija čoveka. Međutim, na svakom od imunih odgovora organizma može da postoji i greška. Dešava se da naše imune ćelije ne mogu pravilno i precizno da se usmere prema potencijalnom štetočini, pa se može desiti da i potpuno bezazlene elemente iz spoljne sredine identifikuju kao štetočine i reaguju na njih. Tako se može desiti da naš organizam ne prepozna razne vrste grinja, polen trave, korov, drveća i druge materije, ali i neke bakterije, viruse,parazite, sastojke hrane ili lekove. U tom slučaju mogu nastati različite vrste alergijskih reakcija u organizmu.

Kako polen izaziva alergijsku reakciju kod čoveka

Unošenjem u organizam različite delove virusa ili celog umrtvljenog virusa, naš imuni sistem pamti vakcinom unete komponente virusa. To mu pomaže da formira antitela koja će se boriti protiv određenog patogenog agensa pri susretu sa njim u uslovima kada se infekcija očekuje.
Zahvaljujući različitim greškama u imunom odgovoru može se desiti da ćelije svojih sopstvenih organa i tkiva naš organizam identifikuje kao potencijalnog štetočinu. U tom slučaju, naš imuni sistem stvara antitela i šalje imune ćelije da se bore protiv njih. To je slučaj sa takozvanim autoimunim bolestima kakav je reumatoidni artritis, sistemski lupus, gravidna bolest štitne žlezde, različite vrste vaskulitisa i mnoge druge autoimune bolesti.
Virus humane imunodeficijencije ili HIV je virus iz grupe retrovirusa poznat kao izazivač bolesti zvane SIDA. Glavna karakteristika ovog virusa je to što on obara sposobnosti imunskog sistema ljudskog organizma. Njegova funkcija je posebna, jer on napada direktno naš imuni sistem. Kada uđe u naš organizam, virus HIV-a prvo pronalazi i napada CD4 ćelije čime naš imuni odgovor gubi svog koordinatora funkcije. Zbog toga dolazi do opšteg haosa u našem imunom sistemu, u kome bilo koji drugi virus ili bakterija mogu izazvati najteže vrste infekcija sa mogućim smrtnim ishodom.
Iako se ljudski organizam hiljadama godina uspešno bori protiv različitih patogenih agensa koji mogu biti štetni po naše zdravlje, neophodno je da i mi sami doprinesemo u jačanju našeg imunog sistema. Zdrav život, odmor, kretanje i bavljenje sportom pomažu ćelijama imunog sistema. Takođe je važno da naučite kako da savladate stres, jedete pretežno biljnu hranu, pijete dosta čajeva i sveže ceđenih sokova, jedete sveže voće i dosta salate kako bi ste ojačali svoj imuni sistem. Neophodno je i da unosite oko dva litra tečnosti dnevno, a preporučljivo je izbegavanje različitih aditiva koji se dodaju hrani poput veštaćkih boja ili konzervansa, kao i pržena hrana i masno ili crveno meso.

Grip A (H1N1) : Thimerosal

Thimerosal je hemijski konzervans koji sadrži određenu količinu žive. Koristi se u nekim vakcina i lekovima kako bi sprečio njihovu bakterijsku kontaminaciju. Ovaj konzervans sprečava razvoj bakterija i gljivica unutar vakcina koje dolaze u više doza tako da one ostaju upotrebljive do poslednje doze.Thimerosal je patentirao hemičar Moris Karač (Moris Kharasch) 1927.godine na Univerzitetu Meriland u SAD-u. Farmaceutska korporacija Eli Lilly nadenula je komercijalno ime ovom hemijskom konzervansu i ono je danas poznato kao „Merthiolate“. Ovaj hemijski element često se koristi kao konzervans u vakcinama, preparatima imunoglobulina, oftalmološkim proizvodima, kao i u mastilima koja služe za tetovažu. Thiomersal (C9H9HgNaO2S), ili natrijum ethylmercurithiosalicylate, organsko jedinjenje koje u svom kompleksu sadrži oko 49% žive po težini. Koristi se, takođe, kao antiseptik i antifungalna droga. Antiseptici su antimikrobne supstance koje se primenjuju na živa tkiva kako bi se smanjila mogućnost nastanka infekcije i sepse ili mogućnost truljenja tkiva. Antifungalne droge su lekovi koji se koriste u lečenju gljivičnih infekcija, kandidijaze i ozbiljnih sistemskih infekcija. Dodat kao sastojak multidoznih vakcina, thiomersal sprečava ozbiljne neželjene efekte kao što su stafilokoke infekcije. U jednom incidentu 1928. godine, umrlo je 12 od 21 dece nakon vakcinacije vakcinom protiv difterije koja nije imala konzervans u svom hemijskom sastavu. Za razliku od drugih hemijskih jedinjenja koja se koriste za konzerviranje vakcina, thiomersal ima prednost jer ne smanjuje efekat vakcine.

Thimerosal

Izvan Severne Amerike, mnoge današnje vakcine sadrže thiomersal. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da nema dokaza o toksičnosti od thiomersala dodatog u vakcinu.
Thiomersal je veoma toksičan pri udisanju, unošenja, kao i u kontaktu sa kožom uz veliku opasnost od kumulativnih efekata. Takođe, veoma je toksičan za vodene organizme i može izazvati dugoročne negativne posledice u vodenim sredinama. U našem telu se metaboliše i degradira u ethylmercury (C2H5Hg +) i thiosalicylate. Mnoge studije toksičnost thiomersala vršene na životinjama ukazuju na brzo oslobađanje ethylmercuria nakon ubrizgavanja thiomersala. Ethylmercury napada centralni nervni sistem i bubrege i bitno smanjuje motoričku funkciju kordinacije u slučaju ljudskog trovanja živom. Takođe, ethylmercury se brzo distribuira u svim tkivima ljudskog organizma, lako prelazi moždanu barijeru i placentu kod trudnica. Mehanizmi toksičnog delovanja thiomersala još uvek su nepoznati. Izlučuje se iz organizma putem fekalija. Koncentracije thiomersala koji se nalazi u mnogim vakcinama je mnogo mala da bi naškodila ljudima, ali sasvim je dovoljna da spreči pojavu i rast gljivica i bakterija.
Pre nego što je zvanično uveden u upotrebu kao konzervans, obavljena su mnoga ispitivanja thiomersala na brojnim životinjskim vrstama koja su pružila dovoljno dokaza o bezbednosti i delotvornosti ovog konzervansa. Od tada, thimerosal ima dugu, bezbednu i vrlo efikasnu ulogu u sprečavanju bakterijske i gljivične kontaminacije vakcina. Takođe, do sada nije zabeležen ni jedna negativan efekat thiomersala, osim retkog prisustva malih lokalnih reakcija na mestu uboda.
Kao konzervans, thimerosal se u vakcinama koristi u koncentracijama od 0,003% do 0,01%. Vakcina koja sadrži 0,01% thimerosala kao konzervans, sadrži 50 mikrograma po thimerosal na 0,5 mL doze ili oko 25 mikrograma žive na 0,5 ml doze. Thimersal može biti dodat na kraju procesa proizvodnje vakcine kako bi sprečio bakterijski ili gljivični rast u slučaju da je vakcina slučajno kontaminirana. U nekim slučajevima, thimerosal se koristi tokom procesa proizvodnje vakcine i prisutan je u malim količinama u finalu vakcine, oko 1 mikrograma žive na 0,5 ml doze ili manje. Termin „bez konzervansa“ označava da je vakcina bez konzervansa. Međutim, tragovi koji se koriste tokom procesa proizvodnje vakcine mogu biti prisutni u konačnom formulisanju. Na primer, neke vakcine mogu biti bez konzervansa, ali mogu da sadrže tragove thimerosala. Slično tome, termin „thimerosal-smanjeni“ obično označava da thimerosal nije dodat u vakcinu kao konzervans, ali trag iznosi 1 mikrogram žive po dozi ili manje. Takav trag nije klinički značajan, niti bi mogao da izazove bilo kakve negativne posledice kod čoveka.
Pre nego što su licencirane, sve nove vakcine su detaljno laboratorijski testirane na bezbednost. Ova testiranja uvek se vrše na životinjama i u mnogo uzastopnih faza kliničkog istraživanja. Vakcina protiv gripa obično se uzgaja u oplođenima jajima pilića. Sva dosadašnja ispitivanja i istraživanja dokazuju da ne postoji ubedljiv dokaz od trajne štete izazvane malim dozama thimerosala u mnogobrojnim vakcinama, osim retkih efekta poput oticanja i crvenila na mestu uboda injekcije.