Laparoskopska apendektomija kod upale „slepog creva“

Apendektomija je hirurška procedura koja uključuje otvaranje trbušne duplje i uklanjanje crvuljka (Appendix vermicularis) zbog akutne ili hronične upale slepog creva. Apendektomija predstavlja jedan od najčešćih operativnih zahvata u opštoj abdominalnoj hirurgiji.
Pojam apendektomija datira iz 1889. godine kada je Reginald Fitz iz Bostona prvi put izdao rad o upali slepog creva i nazvao apendektomijom operativno odstranjenje crvuljka. Istorija kaže da je prvu uspešnu apendektomiju izveo engleski vojni hirurg Claudius Amyand pre gotovo 3 veka. Sa obzirom da u to vreme hirurzi nisu često otvarali abdomen za ispitivanje, rana faza oboljenja je ostala nepoznata. Prvo uspostavljanje dijagnoze i hirurško odstranjenje crvuljka učinio je Robert Lawson Tait 1880. godine. Pred kraj 19. veka mnogi hirurzi tog doba doprineli su da apendektomija bude široko prihvaćena u kliničkoj praksi širom Amerike i Evrope. 1894. godine je McBurney opisao novi način odstranjenja crvuljka kroz inciziju koja je i danas je poznata po ovom autoru. Skoro sto godina kasnije, 1983. godine, ginekolog iz Kiela u Nemačkoj Kurt Semm, izveo je prvu laparoskopsku apendektomiju. Od tog vremena, u hirurškoj praksi širom sveta laparoskopska apendektomija zauzima značajno mesto u abdominalnoj hirurgiji. Dosadašnja svetska istraživanja pokazuju značajnu prednost laparoskopske apendektomije u odnosu na klasičnu apendektomiju koja se posebno ističe kod gojaznih pacijenata i kod žena, kao i u slučaju sumnje u tačnost dijagnoze. Takođe, smatra se da je velika prednost laparoskopske operacije u veličini operativnog reza, manjem postoperativnom bolu i bržem oporavku i povratku svakodnevnim aktivnostima.

Crvoliki produžetak, crvuljak ili apendix je crvolika tanka cev koja započinje na dnu slepog creva. Može biti duga od 5mm do 30 cm. Promera je između 0.3 – 1 cm. Ovaj crvuljak postoji samo kod čoveka, primata i kod nekih glodara, a ranije se smatralo kako je crvuljak zakržljao i suvišan organ u našem organizmu. Danas se smatra kako je to posebno oblikovan deo slepog creva u kome se nalazi mnogo limfnog tkiva zbog čega ga neki nazivaju i crevni krajnik. U embrionalnom i fetalnom dobu, kao i u detinjstvu, crvuljak je znatno širi u odnosu na veličinu debelog creva nego kod odraslih, pa se teže začepi. Crvuljak postaje atrofičan i smanjuje se u starosti čime se može objasniti znatno niža učestalost upale slepog creva kod starijih osoba.

Danas se apendix smatra posebno oblikovanim delom slepog creva u kome se nalazi mnogo limfnog tkiva.

Hroničnom upalom slepog creva smatra se upala crvuljka koja uzrokuje povremene bolove u donjem desnom kvadrantu trbuha praćene probavnim poremećajima. U mnogim slučajevima hronične upale slepog creva javlja se povremeno kočenje desne noge. U takvom stanju crvuljak zauzima različite morfološke oblike u našem organizmu. Deformisan je atrofičan, stanjenih ili zadebljalih zidova.Većina hirurga smatra kako je u ovim slučajevima opravdano odstranjenje crvuljka kako bi se sprečila akutna upala slepog creva koja može izazvati sepsu organizma. Hronična upala crvuljka je jedna od najvažnijih indikacija za odstranjenje crvuljka.
Danas postoje dve operativne tehnike hiruškog odstranjenja crvuljka – klasična i laparoskopska apendektomija. Od sredine 80-ih godina, laparoskopska apendektomija sve više zauzima svoje mesto u hirurškoj praksi u svetu.