Hipertenzija : komplikacije i dijagnostikovanje povišenog krvnog pritiska


Jedna od najčešćih komplikacija povišenog krvnog pritiska je zadebljanje i uvećanje srčanog mišića (hipertrofija) što može da uzrokuje koronoropatije i srčanu slabost (insuficijenciju srca).

Elektrokardiogram (EKG) - Hipertrofijska bolest srčanog mišića: leva ventrikularna hipertrofija

Elektrokardiogram (EKG) - Hipertrofijska bolest srčanog mišića: leva ventrikularna hipertrofija

Česta komplikacija akutne hipertenzije je moždano krvarenje. Hronična hipertenzija se ispoljava promenama na krvnim sudovima različitih organa, a najčešće komplikacije su hronična bubrežna insuficijencija, stvaranje aneurizmi moždanih arterija ili trajno slepilo. Takođe, povećani krvni pritisak je jedan od najčešćih uzročnika nastanka ateroskleroze, bolesti velikih i srednjih mišićnih arterija. Karakteriše se disfunkcijom endotela krvnog suda, vaskulitisom (upalom krvnih žila) i nakupljanjem lipida, holesterola, kalcijuma, ćelijskih elemenata i drugih minerala unutar zidova velikih krvnih sudova (aorte, koronarnih, karotidnih i cerebralnih arterija ili arterija donjih ekstremiteta). Kako bi se odupreli povećanom pritisku krvi, krvni sudovi postaju rigidni i gube sposobnost da se normalno opuštaju, što dovodi do gubitka elastičnosti arterija. Kao posledica ove disfunkcije krvnih sudova, formira se plak (aterom) na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što izaziva vaskularno remodelovanje i opstrukciju lumena krvnog suda. Plak remeti protok krvi i smanjuje oksigenaciju ciljanih tkiva. Ukoliko je dotok kiseonika smanjen u srčanom tkivu, nastaje angina (bol iza grudne kosti). Prekid dotoka kiseonika u srčani mišić izaziva infarkt srca. Takođe, povišen pritisak favorizuje stvaranje ateroma u karotidnim arterijama što predstavlja glavni uzrok nastanka cerebralnih vaskularnih bolesti.
Arterijska hipertenzija (uvećajte klikom na sliku)

Arterijska hipertenzija (uvećajte klikom na sliku)

Ateroskleroza je među vodećim uzročnicima smrti u zemljama u razvoju. U SAD-u, odgovorna je za smrt najmanje 500 000 ljudi koji umiru od posledica akutnog infarkta miokarda prouzrokovanog totalnim prestankom dotoka kiseonika u srčanom mišićnom tkivu. Takođe, oboljenja srca i krvnih sudova su najčešći uzrok smrti u Srbiji.
Dijagnoza hipertenzije postavlja se merenjem krvnog pritiska. Najbolji način da se blagovremeno otkrije povišen krvni pritisak je redovan sistematski zdravstveni pregled koji je preporučljivo raditi jednom godišnje, osim ukoliko zdravstveno stanje ne zahteva drugačije. Vrlo je važno znati i to da se hipertenzija ne može dijagnostikovati samo na temelju jednog ili dva merenja arterijskog pritiska. Da bi se uspešno dijagnostikovala, potrebno je da krvni pritisak bude iznad granica normale najmanje 3 puta u razdoblju od 14 dana. Neki od stručnjaka čak tvrde da se hipertenzije može dijagnostikovati tek nakon pete lekarske kontrole ukoliko je arterijalni pritisak bio povišen tokom svake vizite lekaru. Vrlo je važno i redovno merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima. Kontrola krvnog pritiska u jednakim vremenski intervalima i u istim uslovima, kao i vođenje evidencije o merenju pritiska, predstavljaju proces samokontrole bolesnika i pomažu u praćenju hipertenzije. Neki stručnjaci čak preporučuju i četvorodnevno uzastopno merenje pritiska dva puta ujutru i dva puta uveče. Nemojte zaboraviti da krvni pritisak varira tokom dana zbog čega je važno meriti ga svaki dan u isto vreme. Nemojte brinuti zbog lošeg rezultata jednog merenja, jer pravu sliku vašeg krvnog pritiska daju tek merenja zabeležena tokom dužeg vremenskog perioda. Merenjem pritiska u lekarskoj ordinaciji vrlo često se mogu dobiti nešto više vrednosti što se pripisuje uzbuđenju zbog pregleda i prisustva lekara (takozvana „hipertenzija belog mantila„).
Merenje arterijskog pritiska

Merenje arterijskog pritiska

Kako bi dobijene vrednosti sistolnog i dijastolnog pritiska bile realne i validne, 20-30 minuta pre merenja ne treba imati nikakvu fizičku aktivnost, ne pušiti i ne piti kafu. Takođe, pri merenju pritiska neophodno je poštovati i pravila o postavljanju ruke u odgovarajući položaj u visini srca. Ne zaboravite da dijagnozu povećanog krvnog pritiska (hipertenzije) može utvrditi samo lekar nakon sprovedenih ispitivanja poput laboratorijskog pregleda krvi, pregleda očnog dna (fundusa), ultrazvučnog pregleda bubrega i nadbubrega, doplera renalnih (bubrežnih), karotidnih i femoralnih arterija, EKG-a srca, testa opterećenja i po potrebi ultrazvuka srca…(čitaj dalje)

PRVI DEO : Hipertenzija : šta je povišen krvni pritisak?
DRUGI DEO : Hipertenzija : podela, uzroci i simptomi povišenog pritiska
TREĆI DEO : Hipertenzija : komplikacije i dijagnostikovanje povišenog krvnog pritiska
ČETVRTI DEO : Hipertenzija : diuretici i vazodilatatori
PETI DEO : Hipertenzija : beta blokatori i antagonisti kalcijuma
ŠESTI DEO : Hipertenzija : ACE inhibitori
SEDMI DEO : Hipertenzija : higijensko-dijetetski režim

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: