Saznajte kolike su vam šanse da dobijete karcinom

Danas je Svetski dan borbe protiv malignih bolesti koje prete da, za koju godinu, preteknu bolesti srca i popnu se na tron kao glavni uzročnik smrtnosti u svetu. Usvajanjem zdravih navika i prevencijom moguće je preduprediti bolest, a redovnim sistematskim pregledima zaustaviti širenje raka na vreme, čak i ako se kancer već pojavio.

Kao što je već poznato, za pojedine kancere zaslužan je genetski faktor, ponekad je u pitanju čista lutrija da li će ćelije mutirati, ali za većinu tumora postoje određeni spoljašnji rizici na koje možemo da utičemo. Ponekad čuda za nas mogu da naprave pravilnija ishrana, vežbanje, čuvanje od zagađenja i sunčevih zraka…ipak, strah je uvek prisutan i ne treba ga zanemariti.

Ukoliko se plašite da biste nekad u životu mogli da dobijete rak dojke ili pluća, kancer grlića materice, tumor debelog creva – sada za samo deset minuta možete da potvrdite svoje sumnje ili da doživite olakšanje kad shvatite da niste ni pod kakvim rizikom.

Sve što treba da uradite jeste da odete na kanadski portal MyCancerIQ iz Ontarija na OVOM LINKU, odaberete tip maligniteta kojeg se plašite i odgovorite na dvadesetak jednostavnih pitanja (na engleskom jeziku).

Rešite ovaj test i saznajte kolike su vam šanse da dobijete karcinom.

Rezultati testa pokazaće vam kakve su vaše šanse da obolite od te vrste kancera i šta bi trebalo da promenite u cilju prevencije ove opake bolesti.

I ne zaboravite – redovno odlazite na sistematske preglede gde ćete raditi sve neophodne pretrage kako biste otklonili svaku sumnju!

Prvi sintetički životni oblik iz epruvete

Pionir genetike, američki naučnik dr Džon Kreg Venter i njegov naučni tim uspeli su da naprave potpuno novi sintetički životni oblik od mešavine laboratorijskih hemikalija! Oni su proizveli novi hromozom od veštačke DNK u epruveti, a onda su ga pretvorili u praznu ćeliju i gledali kako se umnožava. Ljudskom rukom stvorena ćelija je modifikovana verzija jedne od najjednostavnijih bakterija na Zemlji. dr Džon Kreg Venter veruje da će ovi organizmi, nazvani Sintija, utrti put mnogo kompleksnijim stvorenjima koja mogu da pretvore otpad iz okoline u čisto gorivo, vakcinisati protiv bolesti ili apsorbirati zagađenje planete. „Ulazimo u eru ograničenu samo našom maštom“, rekao je nedavno on, objavljujući istraživanje u stručnom časopisu „Science“. Inače, ovaj tim naučnika je 15 godina radio na cilju stvaranja veštačkog života u Institutu „Dž. Kreg Venter“ u Rokvilu, u saveznoj američkoj državi Merilend.

Naučnici su prvo nanizali genetski kod mycoplasma genitalium, najmanje bakterije na svetu koja živi u govedu i kozi. Potom se sačuvali sve informacije na kompjuteru. Onda su iskoristili kompjuterski kod da veštački proizvedu DNK u laboratoriji, modifikujući je sa „vodenim žigom“ kako bi se razlikovala od originala. Konačno, razvili su tehniku odvajanja ćelija bakterije sa originalne DNK i zamenili ih sa novim veštačkim kodom. Nova veštačka ćelija potom je „ponovo osposobljena“ u laboratorijskim uslovima i počela je da se umnožava, što se u današnjme svetu nauke smatra osnovnom definicijom života.
„Ovo je prva sintetička ćelija koja je napravljena, a zovemo je veštačkom jer je ona u potpunosti dobijena od sintetičkog hromozoma, napravljenog od četiri flaše hemikalija u mašini za hemijsko sintetizovanje, počinjući sa informacijom u kompjuteru“, rekao je dr Džon Kreg Venter. „Ovo postaje moćna alatka za pokušaje dizajniranja onoga što želimo da obavlja biologija. Imamo širok spektar aplikacija na umu“, dodao je on. Istraživači sa Instituta „Dž. Kreg Venter“ u Rokvilu planiraju da naprave i algu koja može da uhvati ugljen-dioksid i napravi novo fosilno tečno gorivo spremno za rafinerije.
Iako je napravljen veliki korak u svetu genetike, sve je ovo još uvek veoma jednostavno u smislu prirode. DNK je napravljen od 485 gena, a svaki gen sadrži milionom baznih parova. Ljudski genom, na primer, ima 20.000 gena i tri milijarde baznih parova.
Profesor Džulijan Savulesku, stručnjak za etiku Univerziteta Oksford, smatra da je naučni tim dr Džona Krega Ventera odškrinuo najveća vrata u ljudskoj istoriji, zavirujući u samu budućnost čovečanstva. Nesumljivo je da je ovo tek početak procesa koji bi mogao da dovede do stvaranja mnogo komplikovanijih vrsta, veštačkih životinja i ljudi koji postoje samo u filmovima poput Ridlija Skota ili Stivena Spilberga.