Saznajte kolike su vam šanse da dobijete karcinom

Danas je Svetski dan borbe protiv malignih bolesti koje prete da, za koju godinu, preteknu bolesti srca i popnu se na tron kao glavni uzročnik smrtnosti u svetu. Usvajanjem zdravih navika i prevencijom moguće je preduprediti bolest, a redovnim sistematskim pregledima zaustaviti širenje raka na vreme, čak i ako se kancer već pojavio.

Kao što je već poznato, za pojedine kancere zaslužan je genetski faktor, ponekad je u pitanju čista lutrija da li će ćelije mutirati, ali za većinu tumora postoje određeni spoljašnji rizici na koje možemo da utičemo. Ponekad čuda za nas mogu da naprave pravilnija ishrana, vežbanje, čuvanje od zagađenja i sunčevih zraka…ipak, strah je uvek prisutan i ne treba ga zanemariti.

Ukoliko se plašite da biste nekad u životu mogli da dobijete rak dojke ili pluća, kancer grlića materice, tumor debelog creva – sada za samo deset minuta možete da potvrdite svoje sumnje ili da doživite olakšanje kad shvatite da niste ni pod kakvim rizikom.

Sve što treba da uradite jeste da odete na kanadski portal MyCancerIQ iz Ontarija na OVOM LINKU, odaberete tip maligniteta kojeg se plašite i odgovorite na dvadesetak jednostavnih pitanja (na engleskom jeziku).

Test

Rešite ovaj test i saznajte kolike su vam šanse da dobijete karcinom.

Rezultati testa pokazaće vam kakve su vaše šanse da obolite od te vrste kancera i šta bi trebalo da promenite u cilju prevencije ove opake bolesti.

I ne zaboravite – redovno odlazite na sistematske preglede gde ćete raditi sve neophodne pretrage kako biste otklonili svaku sumnju!

Advertisements

Prvi sintetički životni oblik iz epruvete

Pionir genetike, američki naučnik dr Džon Kreg Venter i njegov naučni tim uspeli su da naprave potpuno novi sintetički životni oblik od mešavine laboratorijskih hemikalija! Oni su proizveli novi hromozom od veštačke DNK u epruveti, a onda su ga pretvorili u praznu ćeliju i gledali kako se umnožava. Ljudskom rukom stvorena ćelija je modifikovana verzija jedne od najjednostavnijih bakterija na Zemlji. dr Džon Kreg Venter veruje da će ovi organizmi, nazvani Sintija, utrti put mnogo kompleksnijim stvorenjima koja mogu da pretvore otpad iz okoline u čisto gorivo, vakcinisati protiv bolesti ili apsorbirati zagađenje planete. „Ulazimo u eru ograničenu samo našom maštom“, rekao je nedavno on, objavljujući istraživanje u stručnom časopisu „Science“. Inače, ovaj tim naučnika je 15 godina radio na cilju stvaranja veštačkog života u Institutu „Dž. Kreg Venter“ u Rokvilu, u saveznoj američkoj državi Merilend.


Naučnici su prvo nanizali genetski kod mycoplasma genitalium, najmanje bakterije na svetu koja živi u govedu i kozi. Potom se sačuvali sve informacije na kompjuteru. Onda su iskoristili kompjuterski kod da veštački proizvedu DNK u laboratoriji, modifikujući je sa „vodenim žigom“ kako bi se razlikovala od originala. Konačno, razvili su tehniku odvajanja ćelija bakterije sa originalne DNK i zamenili ih sa novim veštačkim kodom. Nova veštačka ćelija potom je „ponovo osposobljena“ u laboratorijskim uslovima i počela je da se umnožava, što se u današnjme svetu nauke smatra osnovnom definicijom života.
„Ovo je prva sintetička ćelija koja je napravljena, a zovemo je veštačkom jer je ona u potpunosti dobijena od sintetičkog hromozoma, napravljenog od četiri flaše hemikalija u mašini za hemijsko sintetizovanje, počinjući sa informacijom u kompjuteru“, rekao je dr Džon Kreg Venter. „Ovo postaje moćna alatka za pokušaje dizajniranja onoga što želimo da obavlja biologija. Imamo širok spektar aplikacija na umu“, dodao je on. Istraživači sa Instituta „Dž. Kreg Venter“ u Rokvilu planiraju da naprave i algu koja može da uhvati ugljen-dioksid i napravi novo fosilno tečno gorivo spremno za rafinerije.
Iako je napravljen veliki korak u svetu genetike, sve je ovo još uvek veoma jednostavno u smislu prirode. DNK je napravljen od 485 gena, a svaki gen sadrži milionom baznih parova. Ljudski genom, na primer, ima 20.000 gena i tri milijarde baznih parova.
Profesor Džulijan Savulesku, stručnjak za etiku Univerziteta Oksford, smatra da je naučni tim dr Džona Krega Ventera odškrinuo najveća vrata u ljudskoj istoriji, zavirujući u samu budućnost čovečanstva. Nesumljivo je da je ovo tek početak procesa koji bi mogao da dovede do stvaranja mnogo komplikovanijih vrsta, veštačkih životinja i ljudi koji postoje samo u filmovima poput Ridlija Skota ili Stivena Spilberga.

Prokrastinacija ili bolest oklevanja

Iako zvuči poput neke opasne bolesti ili složenog hirurškog postupka, reč „prokrastinacija“ zapravo znači odlaganje ili odugovlačenje vlastitih obaveza bez nekog posebnog objektivnog opravdanja. Drugim rečima, to je ona pojava kada znamo da je nešto najbolje uraditi ili započeti sada, ali to ipak ne učinimo iz nekog razloga. Odugovlačenje ili odlaganje obaveza sveopšte je prisutno u savremenom svetu. Svi se mi odlično snalazimo u poslovima koje volimo ili u kojima uživamo. Ali kad neki zadatak ocenimo kao težak, neugodan ili zastrašujući, tada počinjemo oklevati. Za neke osobe odlaganje ili odugovlačenje je postalo hroničan problem zbog koga su utrošili vreme, propustili prilike, loše izvršili obaveze, umanjili samopoštovanje stalnim samoosuđivanjem i jako povećali svakodnevni nivo stresa.
Vrlo često izgovori koji se koriste za odlaganje ili odugovlačenje obaveza su :
► Ima toliko drugih stvari koje moram pre obaviti.
► Sačekaću dok ne budem raspoložen da to obavim.
► Zašto nam profesor zadaje toliko obaveza…To nije pošteno.
► Sasvim je u redu slaviti . . . osim toga, sutra ću početi s dijetom/učenjem/disciplinom…
► Imam sasvim dovoljno vremena da to učinim.
► Teško mi je govoriti o tome, jer ne znam odakle početi.
► Bolje radim pod pritiskom, zato to ne moram odmah početi.
► Moj zdravstveni problem i nije tako strašan. Sigurno nije ništa.
Istraživanja su pokazala da najmanje 95% ljudi povremeno sačeka pre nego što reši da započne sa izvršavanjem svojih obaveza, a oko 15-20% stalno odlaže svoje obaveze, što (po rečima psihologa) može da bude problematično. Takođe, postoje istorijski zapisi o ljudima čije odugovlačenje ide unazad najmanje 3 000 godina. Međutim, po prvi put ove godine zvanično je obeležen Svetski dan prokrastinacije. Iako je ova bolest, do sada ne baš mnogo poznata, jedna od onih u kojoj se mnogi prepoznaju, psiholozi su je ipak definisali kao oblik patološkog ponašanja za koji je karakteristično odlaganje i odugovlačenje vlastitih obaveza bez nekog posebnog objektivnog opravdanja. Stalno odlaganje aktivnosti, oni vide kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi bore protiv nervoze vezane za otpočinjanje ili završavanje posla. Neki ljudi stalno odlažu početak neke aktivnost, završetak započetog ili donošenje neke važne odluke. Ovo odlaganje im je obrazac ponašanja i razlog mnogim teškoćama i nezadovoljstvu, jer ne stižu ništa obaviti na vreme, troše energiju na razmišljanje umesto na delovanje i ne znaju se pokrenuti, a česta poledica takvog stanja je griža savesti koja još više demotiviše čoveka. Iako se nekada verovalo da se radi samo o lenjosti ili o lošoj navici, neka naučna istraživanja pokazala su da se više od 50% studenata, bar jednom u toku studija, nađe u prekrastinaciji, što može dovesti do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja od strane drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza. Međutim, dok je ova pojava u određenoj meri sasvim uobičajena, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje osobe. U tom slučaju govorimo o bolesti.

Hronična prokrastinacija može biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja. Prema rečima psihologa, sa prokrastinacijom je gotovo uvek povezano umanjeno samopouzdanje, averzija prema obavezi, impulsivnost, distraktibilnost ili osetljivost na remećenje pozornosti) i smanjena motivacija. Sve ove karakteristike naravno zavise i od prirode obaveze. Na primer, ukoliko se odlaže plaćanje računa, to se povezuje sa impulsivnošću, dok se odlaganje odlaska kod lekara vezuje za anksioznost ili nervozu. Uz prokrastinaciju se često vrlo često vezuje i perfekcionizam i ta se veza dosta često ističe u takozvanoj self-help literaturi. Međutim, naučna istraživanja pokazuju da je ta veza neopravdana, jer neki perfekcionisti u proseku ređe pate od prokrastinacije i mnogo više brinu o svojim obavezama. Takođe, u zadnje vreme se kao glavni uzrok za prokrastinaciju ističe impulsivnost što se opravdava na primeru dileme „platiti račun ili kupiti novi mobilni telefon„. Psiholozi tvrde da prokrastinatori često donose impulsivnu odluku da kupe novi mobilni vođeni mišlju da će račun platiti idućeg meseca. Takođe, vrlo često se prokrastinacija vezuje i za depresiju. Neki psiholozi čak smatraju da prokrastinacija predstavlja imunu odbranu čoveka od društva i teškog okruženja, odnosno sredstvo kojim se ljudi brane od napada savremenog sveta.
Postoje stručnjaci koji prokrastinatore svrstavaju u dva tipa ličnosti. Po njima, opušteni prokrastinatori se usmeravaju na druge obaveze i sfere života, dok ih propuštene obaveze ne brinu previše. Za razliku od njih, napeti prokrastinatori se obično osećaju preplavljeni obvezama i imaju hronični osećaj nedostatka energije. Neka istraživanja pokazuju da je kod prokrastinatora smanjena aktivnost nekih delova frontalnog dela kore velikog mozga. U tom delu mozga postoje takozvani „nervni krugovi“ koji sprečavaju i ometaju funkciju planiranja i delovanja čoveka. Kod većine hroničnih prokrastinatora utvrđena je smanjena aktivnost tog dela mozga, što dopušta priliv spoljnih draži koje ometaju normalan tok planiranja i izvršavanja dužnosti. Slična neaktivnost frontalnog dela kore velikog mozga nađena je i kod osoba koje boluju od ADHD-a (Attention-deficit hyperactivity disorder) ili hiperkinetičkog poremećaja.

Slična neaktivnost frontalnog dela kore velikog mozga nađena je i kod osoba koje boluju hiperkinetičkog poremećaja.

Slična neaktivnost frontalnog dela kore velikog mozga nađena je i kod osoba koje boluju hiperkinetičkog poremećaja.

Ekipa kanadskih eksperata sa koledža u Kalgariju važi za vodeće stručnjake za prokrastinaciji. Putem matematičke metode proračuna, ovi stručnjaci utvrdili su jednačinu putem koje se izračunava prisustvo i stepen prokrastinacije. Takođe, ovaj stručni tim formulisao je i jednostavan test na osnovu kog čovek sam može da utvrdi da li pati od ovog poremećaja i da li ima potrebu da potraži pomoć stručnjaka. Ovaj test možete pronaći na njihovom web sajtu koji se bavi ovom problematikom – MESURE MY PROCRASTINATION (u rubrici „Online studies“ sa leve strane sajta).
Iako još uvek mnogi ovaj poremećaj smatraju bezazlenim i veruju da on ne predstavlja nikakav razlog za brigu, sve veći broj ljudi koji pate od hronične prokrastinacije upravo govori o ozbiljnosti ove bolesti. Početkom 1978. godine obavljeno je prvo ispitivanje u kome su ljudima postavljana pitanja o tome koliko često odlažu obaveze. Samo 1% ispitanika se izjasnio da to čini često, dok je čak 15% reklo da to čini ponekad. U sličnom istraživanju, sprovedenom 2002. godine, pokazalo se da je procenat ispitanika koji često odlažu obaveze popeo na 6%, a čak 60% njih je reklo da to čini ponekad. Iako nekome može izgledati trivijalan i zanemarujući, problem prokrastinacije je nešto sa čime savremeni čovek ima ozbiljnih problema. Terapija hronične prokrastinacije se uglavnom svodi na psihoterapiju uz eventualnu pomoć medikamenata.

I umereno ispijanje alkohola vraća bolne uspomene

Ukoliko često posežete za čašom vina ili žestokog pića kada želite da zaboravite bolne ili neprijatne situacije, trebalo bi da razmislite još jednom. I to veoma ozbiljno. Prema rečima britanskih stručnjaka, ispijanje alkohola sa ciljem da se zaboravi nešto ružno ili neprijatno može samo da pojača bolna osećanja i sećanja koja želite da potisnete ili koja ste već potisli.

Ukoliko neprijatne situacije želite da zaboravite posežući za alkoholom, trebalo bi da razmislite još jednom, jer i umereno ispijanje alkohola vraća bolne uspomene.

Ukoliko neprijatne situacije želite da zaboravite posežući za alkoholom, trebalo bi da razmislite još jednom, jer i umereno ispijanje alkohola vraća bolne uspomene.

U istraživanju koje je nedavno sproveo prestižni University College London učestvovalo je 50 ljudi. Jedna grupa ispitanika pila je alkohol, a druga sokove. Tokom sedmodnevnog ispitivanja, neprestalno su im prikazivane potresne scene iz svakodnevnog života. Na kraju istraživanja, stručnjaci su zaključili da je kontekstualna memorija, odnosno memorija gde se čuvaju sećanja stečena tokom dana, bitno smanjena kod onih ispitanika koji su se opijali. Takođe, reakcija na stres preterana je kod osoba koje su pile po nekoliko čaša vina dnevno. Zaključak ovog ispitivanja je da se, kod svih osoba koje konzumiraju alkohol, javljaju takozvani nevoljni stresni flešbekovi, odnosno slike sećanja onoga što su te osobe doživele i što je na njih negativno uticalo. Samim tim ispijanje alkohola sa ciljem da se nešto neprijatno ili bolno zaboravi, nije uvek najbolja opcija.
Profesorka Valeri Kuran izjavila je da je istina da, kada se čovek napije, zaista može da zaboravi neprijatna ili bolna sećanja, ali konzumiranje alkohola samo produbljuje bol i čini osobu nesigurnom i paničnom. Razlog tome je što osoba gubi kontrolu nad sobom i sećanjima, a najdublji strahovi i najbolnija osećanja upravo tada izlaze površinu.
Dakle, ukoliko bolne ili neprijatne situacije želite da zaboravite posežući za alkoholom, trebalo bi da razmislite još jednom kako se, slučajno, ne bi našli u začaranom krugu svojih emocija i učinili sebe još nesigurnijim.

Celu studiju sa „University College London“ možete pronaći OVDE.

Prvi humanoidni robot koji simulira simptome gripa H1N1

Na području medicine robotika već godinama privlači izuzetnu pažnju svetske javnosti u krugovima lekara, naučnika i istraživača. Sa ciljem da pomogne u osposobljavanju medicinskog osoblja za borbu protiv preteće pandemije virusa gripa H1N1, japanski naučnici nedavno su proizveli prvog humanoidnog robota koji verno simulira simptome ove virusne infekcije. Robot je prosečne visine odraslog čoveka, a materijal kojim je pokriven veoma je sličan ljudskoj koži. On se znoji kao i živa osoba pod velikom temperaturom nastalom usled oboljevanja og gripa virusa tipa A. Ovaj robot može čak i da simulira konvulzije koje nastaju usled nenamernog skupljanja mišića kod čoveka, a ukoliko nije adekvatno lečen, robot prestaje da diše. Ubrzo nakon prestanka disanja i njegovo srce prestaje sa radom.


Ovo je prvi put da je neki robot proizveden radi simulacije određene bolesti, međutim nije prvi put da se roboti koriste u medicinske svrhe kako bi omogućili medicinskom osoblju u svetu uvežbavanje procedura potrebnih za adekvatno lečenje obolelih od virusnih oboljenja.


Poznato je da se virus gripa tipa A širi vazduhom putem kašlja i kijanja. Međutim, kako se kreću bacili virusa gripa u našoj blizini verno je simulirao robot za kašalj Džejmsa Vilijamsa sa Luisvil Univerziteta u Kentakiju,SAD.

Repovanjem protiv gripa A (H1N1)

U Kaliforniji (SAD) je nedavno pokrenuta akcija pod nazivom “Flu Film Festival” koja poziva režisere, glumce i kompozitore da kreiraju edukativne video klipove u trajanju od 15 do 60 sekundi na temu novog virusa gripa A (H1N1). Cilj ove akcije Ministarstva Zdravlja Kalifornije je bolja javna informisanost javnosti kako bi se građani lakše zaštitili od predstojeće epidemije gripa. “Video spašava živote” je osnovni moto ovog projekta, a učesnici mogu osvojiti brojne nagrade. Glavna premija iznosi 500$. Pravo na učešće imaju svi građani Kalifornije stariji od 14 godina. Inače, video klipovi moraju sadržati jednu od četiri najbitnije informacije vezane za novi virus gripa A (H1N1) :

• Redovno pranje ruku
• Respiratorna higijena
• Kućna nega u slučaju bolesti
• Vakcinacija

Promocija zdravlja putem video klipova je, inače, već oprobana u Americi i pokazala se kao vrlo uspešna. Jedan od pionira u tome je Džon Klark, lekar iz Njujorka, koji pokušava da upozori javnost na opasnost od aktuelnog gripa A (H1N1) – repovanjem! Klark koristi ovaj način komunikacije kako bi se bolje približio mladima u Americi i upozorio ih na opasnost i moguće komplikacije u slučaju masovne epidemije gripa A (H1N1).

Međutim, ovo nije prvi put kako se njujorški lekar odlučio za ovu originalnu metodu promocije javnog zdravlja. Džon Klark je ovu metodu uveo u svoju kliničku praksu pre 12 godina kada je držao predavanja u školama širom Amerike „repujući“ o astmi, šećernoj bolesti i drugim oboljenjima ljudi.

S obzirom na to da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nedavno objavila da virus gripa A (H1N1) nastavlja da se širi svuda po svetu, promocija javnog zdravlja putem video klipova može se smatrati originalnom idejom, naročito među mlađom populacijom.
Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u svetu je do sada, od gripa A (H1N1) umrlo 3,3 hiljade ljudi, dok je od te bolesti obolelo više od 270,8 hiljada lica. Nedavno su Britanski zdravstveni zvaničnici objavili da je tokom ove nedelje u toj zemlji registrovano 18.000 novih slučajeva gripa A (H1N1). Ovaj podatak jasno ukazuje na brzinu širenja virusa gripa A.

Okrugli sto u povodom virusa gripa A (H1N1)

U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ danas je održan okrugli sto na temu zdravstvenog stanja stanovnika Srbije povodom infekcije izazvane novim virusom gripa tipa A (H1N1).


Epidemiološka situacija u Srbiji vezana za novi virus gripa N1H1 ima tendenciju pogoršanja, a na jesen i zimu očekuje se veliki pandemijski talas i oboljevanje između dva i dva i po miliona ljudi, rečeno je danas u Institutu za javno zdravlje Srbije.
„Klinička slika će biti uglavnom blaga. Očekuje se da će primarna zdravstvena zaštita zbrinuti 1,9 i 2,3 miliona obolelih, dok će 100-200 hiljada ljudi sa umerenom kliničkom slikom tražiti hospitalizaciju. Neophodna i obavezna hospitalizacija biće potrebna za 20-25 hiljada ljudi“, rekao je epidemiolog Predrag Kon.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kazao je da u Srbiji postoje bolnički kapaciteti za prijem tih ljudi i dodao da nema razloga za paniku i strah, ali ima za ozbiljan rad. Ministar zdravlja je rekao da u ovom trenutku u Srbiji ima 109 ljudi kod kojih je registrovan virus novog gripa, od čega je najveći broj zaraženih na muzičkom festivalu Egzit. On je, međutim, rekao da je dobro to što je njihova klinička slika blaga i što još nema mnogo zabeleženih slučajeva obolelih koji nisu putovali u inostranstvo ili bili u kontaktu sa zaraženim.
Ministar je rekao da se novi grip širi tri puta brže nego obični grip, a da događaji i skupovi na kojima se okuplja veliki broj ljudi poput Sabora u Guči pogoduju širenju virusa.
Epidemiolog Predrag Kon je rekao da leto ne pogoduje širenju virusa ali da se ne može očekivati da će stvari u tom pogledu ići na bolje na jesen i zimu. Prema njegovim rečima, očekuje se da se u narednom periodu utvrdi jasna pojava prenošenja virusa u Srbiji, a kriterijum će biti pet virusološki potvrđenih slučajeva u roku od sedam dana kod građana koji se ne mogu povezati sa putovanjem ili kontaktom sa obolelom osobom, što će biti ocenjeno kao nepovoljna situacija.
„Procena nepovoljne epidemiološke situacije biće trenutak kada će Posebna radna grupa za primenu Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa predložiti ministru zdravlja da proglasi epidemiju od posebnog značaja u Vladi Srbije i saopštiti mere koje će se sprovoditi kao i neophodna sredstva za sprovođenje“, rekao je Kon.
Predrag Kon je rekao da, u slučaju potrebe, predviđene mere mogu da budu čak i zatvoranje obrazovnih ustanova, bioskopa i pozorišta kao i zabrana javnih okupljanja.
Inače, zaključno sa 16.julom, u Srbiji je potvrđen 81 slučaj novog gripa. Međutim, broj obolelih se svakodnevno povećava.

(Originalni tekst : „Na jesen i zimu dva miliona u Srbiji obolelih od novog gripa„)