Prvi sintetički životni oblik iz epruvete

Pionir genetike, američki naučnik dr Džon Kreg Venter i njegov naučni tim uspeli su da naprave potpuno novi sintetički životni oblik od mešavine laboratorijskih hemikalija! Oni su proizveli novi hromozom od veštačke DNK u epruveti, a onda su ga pretvorili u praznu ćeliju i gledali kako se umnožava. Ljudskom rukom stvorena ćelija je modifikovana verzija jedne od najjednostavnijih bakterija na Zemlji. dr Džon Kreg Venter veruje da će ovi organizmi, nazvani Sintija, utrti put mnogo kompleksnijim stvorenjima koja mogu da pretvore otpad iz okoline u čisto gorivo, vakcinisati protiv bolesti ili apsorbirati zagađenje planete. „Ulazimo u eru ograničenu samo našom maštom“, rekao je nedavno on, objavljujući istraživanje u stručnom časopisu „Science“. Inače, ovaj tim naučnika je 15 godina radio na cilju stvaranja veštačkog života u Institutu „Dž. Kreg Venter“ u Rokvilu, u saveznoj američkoj državi Merilend.


Naučnici su prvo nanizali genetski kod mycoplasma genitalium, najmanje bakterije na svetu koja živi u govedu i kozi. Potom se sačuvali sve informacije na kompjuteru. Onda su iskoristili kompjuterski kod da veštački proizvedu DNK u laboratoriji, modifikujući je sa „vodenim žigom“ kako bi se razlikovala od originala. Konačno, razvili su tehniku odvajanja ćelija bakterije sa originalne DNK i zamenili ih sa novim veštačkim kodom. Nova veštačka ćelija potom je „ponovo osposobljena“ u laboratorijskim uslovima i počela je da se umnožava, što se u današnjme svetu nauke smatra osnovnom definicijom života.
„Ovo je prva sintetička ćelija koja je napravljena, a zovemo je veštačkom jer je ona u potpunosti dobijena od sintetičkog hromozoma, napravljenog od četiri flaše hemikalija u mašini za hemijsko sintetizovanje, počinjući sa informacijom u kompjuteru“, rekao je dr Džon Kreg Venter. „Ovo postaje moćna alatka za pokušaje dizajniranja onoga što želimo da obavlja biologija. Imamo širok spektar aplikacija na umu“, dodao je on. Istraživači sa Instituta „Dž. Kreg Venter“ u Rokvilu planiraju da naprave i algu koja može da uhvati ugljen-dioksid i napravi novo fosilno tečno gorivo spremno za rafinerije.
Iako je napravljen veliki korak u svetu genetike, sve je ovo još uvek veoma jednostavno u smislu prirode. DNK je napravljen od 485 gena, a svaki gen sadrži milionom baznih parova. Ljudski genom, na primer, ima 20.000 gena i tri milijarde baznih parova.
Profesor Džulijan Savulesku, stručnjak za etiku Univerziteta Oksford, smatra da je naučni tim dr Džona Krega Ventera odškrinuo najveća vrata u ljudskoj istoriji, zavirujući u samu budućnost čovečanstva. Nesumljivo je da je ovo tek početak procesa koji bi mogao da dovede do stvaranja mnogo komplikovanijih vrsta, veštačkih životinja i ljudi koji postoje samo u filmovima poput Ridlija Skota ili Stivena Spilberga.

Prva funkcionalna restauracija lica

Prva Amerikanka kojoj je transplantirano celo lice pokazala je javnosti svoj novi izgled i zahvalila se timu lekara koji je uspeo da obavi skoro nemoguće – da joj stvori novo, funkcionalno lice i omogući da normalno diše i priča.
Koni Kulp ostala je bez nosa, nepca i donjih očnih kapaka kada joj je bivši muž 2004. godine pucao u glavu. Prošlog decembra, podvrgla se proceduri na klinici u Klivlendu, Ohajo koja je trajala 22 sata. Tim od 11 hirurga uspeo je da povrati oko 80 odsto njenog lica koristeći tkivo sa lica druge žene koja je preminula svega nekoliko sati pre operacije. Sve što je ostalo od njenog prvobitnog lica jesu čelo, gornji kapci, donja usna i brada.

Koni Kulp pre i posle operacije

Koni Kulp pre i posle operacije

Doktor je izjavio da gospođa Kulp, koja nije imala potporu koske i nije mogla da jede ili diše bez cevčice, sada može normalno da obavlja te funkcije.
Iako je klinika objavila podatak o ovoj operaciju u decembru, identitet žene i podaci o incidentu čuvani su u tajnosti.
Marija Siemionov, direktor za istraživanja na polju plastične hirurgije u okviru klinike, rekla je da je ova transplantacija „najsloženija funkcionalna restauracija na svetu danas“.


Prva delimična transplantacija lica izvedena je u Francuskoj 2005. godine.

Dijeta smanjuje rizik od tumora

Naučnici odavno znaju da se smanjenjem unosa hrane u organizam, smanjuje i rast pojedinih tumora. Međutim, sve do nedavno nisu znali i pravi razlog za to. Nova istraživanja razotkrivaju ulogu enzima fosfoinozitol 3-kinaze u tom procesu.
Naučnici sa Tehnološkog instituta u Američkoj državi Massachusetts, Nada Kalaany i David Sabatini, proučavali su kakav se rezultat postiže ograničenjem unosa hrane na pojedine ljudske tumore presađene miševima.
Proučavali su rak mozga, debelog creva, prostate, kao i različite oblike raka dojke, a svoja otkrića objavili su u britanskom časopisu Nature.
Pojedini tumori debelog creva i dva oblika raka dojke smanjivali su se kako se smanjivao unos hrane. Kod nekih drugih tumora prostate, mozga i jednog oblika dojke, takvi rezultati su izostali.
Tada su naučnici utvrdili da uspešnost smanjenja tumora izostaje kada se aktivira fosfoinozitol 3-kinaze, enzim koji igra glavnu ulogu u širenju kancerogenih stanica.
Ustanovili su da osetljivost pojedinih tumora na smanjen unos hrane zavisi od stepena aktivacije tog enzima.
„Modifikovanjem aktiviranja enzima PI3K, moguće je pretvoriti tumor otporan na ograničenje unosa hrane u tumor koji na to postaje osjetljiv“, utvrdili su naučnici.

Prvi virtuelni 4D čovek

Grupa naučnika sa Medicinskog Univerziteta u Kalgariju uspela je da napravi projektovani 4D model ljudskog tela (3D plus vreme)!
Ovaj model će u budućnosti pomoći lekarima i naučnicima da bolje razumeju bolesti i razne posledice mutacija i grešaka u nivou DNK.
Program CAVEman je prvi virtuelni čovek ovakve vrste koji je namenjen prevashodno istraživanjima iz oblasti genetike, kao i u edukaciji budućih hirurga. Projekat je dobio ime “Pećinski čovek” (CAVEman) upravo zbog toga što je virtuelni čovek smešten u tzv. “pećini”, virtuelnom prostoru u kome 4D model pliva u prostoru koji čine tri zida i pod. Nešto poput virtuelnih igrica, samo mnogo bolje i mnogo korisnije.
Pećinski čovek je dizajniran da liči na živog čoveka ali na ovom modelu može se prikazati celokupna složena anatomija i fiziologija ljudskog organizma.
Ovo jeste model na računaru, ali fantastično i detaljno odrađen model ljudskog tela. Glavna prednost u odnosu na istraživanje mrtvog tela je u tome sto, na ovaj način, mogu da se mere veličine koje su inače nemerljive ili teško merljive u eksperimentalnim uslovima.
Bez obzira na originalnost i vrednost modela, ovo ne predstavlja otkriće u pravom smislu reci, jer su i ranije pravljeni modeli čoveka, ili bar pojedinih sistema ljudskog organizma. Međutim, ovo remek-delo predstavlja fantastičan spoj svih podmodela ljudskog organizma ikada napravljenih.
Uporedo sa napredovanjem današnje tehnologije, ovaj 4D virtuelni model čoveka pomoći će u brojnim istraživanjima i budućem razvoju savremene medicine.