Alkoholizam – epidemija našeg doba


Alkoholizam je bolest zavisnosti koja nastaje zbog nekontrolisane i redovne upotrebe alkoholnih pića. Alkohol je psihoaktivna droga koja sistematski uništava onog koji ga konzumira jednako kao i njegovu porodicu i okolinu. To što je legalan ne znači da je manje štetan od ilegalnih droga. Zavisnost od alkohola jedan je od najvećih zdravstvenih problema u svetu, a šteta koju zavisnici od alkohola i oni koji povremeno prekomerno piju čine društvu daleko je veća od one koju izazivaju korisnici ilegalnih droga. Alkohol nije zabava već psihoaktivna droga koja menja raspoloženje, ponašanje i emocije čoveka. Prosek od 7 pića nedeljno tokom dužeg razdoblja izaziva neurološke i bihevioralne poremećaje.
Postoje tri stepena pijanstva :
– Pripito stanje ili laki stepen pijanstva podrazumeva 0,5-1,5 promila alkohola u krvi ;
– Pijano stanje ili srednji stepen pijanstva podrayumeva 1,5-2,5 promila alkohola u krvi ;
– Teško pijano stanje ili teški stepen pijanstva podrazumeva 2,5-3,5 promila alkohola u krvi.
Zavisnost od alkohola može da bude kombinovana, psihička i fizička. Obično se prvo javlja psihička zavisnost koja kasnije prelazi u fizičku, a kao i svaka bolest, i alkoholizam ima svoj razvojni tok. Prva faza alkoholizma karakteriše se privikavanjem na alkohol. Što se više pije, to više raste podnošljivost prema alkoholu (tolerancija) koja je različita u zavisnosti od pojedinca. Usled porasta tolerancije, da bi se postigao isti efekat, potrebno je sve više i više pića. Druga faza alkoholizma započinje prestankom rasta tolerancije, a označena je alkoholnim zaboravom. Dolazi do zavisnosti od alkohola i do različitih znakova društvenih i zdravstvenih oštećenja. Ličnost i ponašanje alkoholičara se menjaju. Treća faza alkoholizma okarakterisana je kao nepovratno oštećenje (ireverzibilna). Započinje padom podnošljivosti alkohola. Alkoholičaru je na kraju dovoljna jedna čaša da se opije. On ima veliki broj alkoholnih oštećenja, smetnji i nesanicu. Svako drugačije reaguje na alkohol. Kako brzo i koliko će se neko napiti zavisi od mase organizma, pola (žene su osetljivije na alkohol), građe tela, metabolizma, psihičkog stanja, količine pojedene hrane pre i tokom pijenja, tolerancije, društva i očekivanja.
Po nekim studijama, alkoholičari u proseku prvo piće popiju između 13. i 15. godine, a do prve alkoholne intoksikacije to jest pijanstva dolazi između 15. i 17. godine. Zavisnost od alkohola se kod alkoholičara javlja između 25. i 40. godine života. Kod alkoholičara koji počnu sa pijenjem još u ranoj mladosti, zavisnost se javlja između 21. i 23. godine, jer umereno pijenje kod ovih osoba traje kratko. U proseku umiru pre šezdesete godine, što znači da im je životni vek kraći za 15 godina. Takođe, studije pokazuju da žene kasnije počinju sa pijenjem, ali žensko telo ima manje vode od muškog, te se sa manje unetog alkohola postiže ista alkoholemija.

Štetni efekti alkohola na mozak su kratkotrajni,ali je ćelijama potrebno dosta vremena da se obnove.

Štetni efekti alkohola na mozak su kratkotrajni,ali je ćelijama potrebno dosta vremena da se obnove.

Alkoholičar je osoba koja nije u stanju da kontroliše sebe u dodiru sa alkoholom. Takva osoba ima poteškoća u porodici, na radnom mestu i u sebi samom. Alkohol uništava osobu koja pije time što remeti život alkoholičara, uništava njegovo samopoštovanje i poštovanje od strane drugih, direktno napada zdravlje i skraćuje život. Alkoholna ciroza jetre i alkoholna kardiomiopatija jedni su od najčešćih uzroka smrti hroničnih alkoholičara. Alkohol, takođe, uništava porodicu. Česti su slučajevi u kojima alkohol dovodi do siromaštva, razvoda, kriminala, pa čak i do samoubistva nekog od članova porodice. Takođe, razvoj dece u takvoj porodici je onemogućen, jer je konzumiranjem alkohola narušena briga za njih i njihovu budućnost. Dokazano je i to da alkohol smanjuje efikasnost na poslu, dovodi do lažnog osećanja boljeg rada, povećava broj nesreća na radu i dovodi u opasnost okolinu u kojoj alkoholičar radi i živi. U manjoj količini alkohol deluje na kontrolu i norme ponašanja. U većoj količini usporava reflekse, menja normalno mišljenje, dovodi do nerazumljivog govora i ošamućuje svest. U velikoj količini dovodi do nesvesnog stanja, a ponekad i do smrti. Posledice dugotrajnog konzumiranja alkohola su mnogobrojne i većina njih je fatalna po uživaoca.
Alkohol nije hrana niti može biti zamena za nju! 2dl vina ima oko 150 kalorija, koliko i 6 kašičica šećera, ali nema minerala, belančevina, ni vitamina koji su neophodni sastojci hrane. Da bi funkcionisao, organizmu je neophodna hrana. Dok je u njemu alkohol, organizam ne može uzimati dovoljne količine hrane zbog čega on slabi. Neadekvatna ishrana i redovno konzumiranje alkohola direktni su uzroci brojnih oboljenja. Žestoka pića oštećuju pre svega nerve i izazivaju alkoholne psihoze. Dokazano je da pivo deluje na srce, a vino na jetru. Maligna oboljenja su češća kod alkoholičara u odnosu na opštu populaciju i to naročito karcinomi probavnog trakta, usne duplje, jetre i dojke kod žena. Više od 50% svih ciroza jetre vezano je za alkoholizam. Duševni poremećaji poput straha, ludila, otupljenja i halucinacija su, takođe, direktna posledica konzumiranja alkohola.
Razgradnja alkohola u organizmu je složen proces i ništa ga ne može ubrzati. Jetra razgrađuje oko 90% ukupne količine alkohola, a oko 10% alkohola se izlučuje nepromenjeno kroz pluća i bubrege kroz urin. Brzina razgradnje alkohola sledi regularni tok od 8-9g/h, što odgovara prosečno 0,1%o koncentracije alkohola u krvi na sat. Još nerazgrađen alkohol struji u krvotoku kroz organizam, dok ga jetra ne razgradi. Kod osoba sa bolesnom jetrom, kakva je često kod alkoholičara, jetra nije u stanju da preradi alkohol, pa on cirkuliše u krvi kao u nekom zatvorenom sistemu.

Istraživači sa nemačke univerzitetske bolnice Hejdelberg došli su do sledećih činjenica:
– Alkohol „udara“ u glavu za svega šest minuta, odnosno za to vreme dolazi do promena u našim moždanim ćelijama.
– Hemijske supstance koje štite moždane ćelije, kao i drugi sastojci ćelija, smanjuju se kako se povećavao unos alkohola.
– Ženski i muški mozak jednako reaguju na konzumiranje alkohola.
– Štetni efekti alkohola na mozak su kratkotrajni, ali je ćelijama potrebno dosta vremena da se obnove.
– Akutni efekti mogu da formiraju bazu za trajna oštećenja mozga za koja se zna da su posledica alkoholizma.
Neki lekovi (poput sedativa) uzrokuju smanjenje koncentracije čoveka, a udruženi sa alkoholom mogu značajno povećati rizike od prometnih nesreća, jer izazivaju pospanost, vrtoglavicu, nesvesticu, slabije pamćenje, poteškoće sa vidom i probavom i priviđenja. Takođe, alkohol izaziva dehidrataciju organizma time što blokira proizvodnju antidiuretskog hormona (ADH) u neurohipofizi i time dozvoljava bubrezima da izluče daleko više vode i minerala iz organizma, dok toksične materije ostaju u organizmu. Upravo zbog toga, neophodna količina vode kod alkoholičara je daleko veća nego kod zdravog čoveka. Istraživanja su pokazala i to da svaki alkoholičar živi 10-12 godina manje od onih koji ne piju. Takođe, alkohol je uzrok svakog desetog smrtnog slučaja u Evropi.
Alkoholizam je bolest zavisnosti i može se lečiti. Alkoholizam je takođe hronično oboljenje sa mogućnošću da se ponovo vrati. Za ponašanje alkoholičara se kaže da se radi o „kameleonskom ponašanju“ jer ljudi koji su zavisni od alkohola često lažu sami sebe, svoju porodicu i odlično manipulišu okolinom. Lečenje alkoholizma podrazumeva detoksikaciju i rehabilitaciju. Međutim, da bi se pacijentu pomoglo u lečenju ove bolesti, neophodno je da se uključi i porodica u proces lečenja alkoholičara. Bez učešća porodice, gotovo je nemoguće postići prave rezultate lečenja. Svaki član porodice ima svoju aktivnu ulogu u lečenju obolelog koje mora da se drži. Najvažnije je ostvariti uzdržavanje od alkohola ili tzv.apstinenciju. To ne zavisi samo od „snažne volje“ pacijenta, jer je alkoholičar zavisan od alkohola i njegova volja često nije toliko snažna pred iskušenjem koje alkohol nosi. Lečenje alkoholizma se može ostvariti samo telesnim i psihijatrijskim lečenjem i pod uslovom da alkoholičar zaista želi da ozdravi. Puno bolničko lečenje treba da traje oko četiri nedelje, nakon čega sledi ambulantno praćenje najmanje tri meseca.

Advertisements

2 reagovanja

  1. Kako mogu da procenim da li je neko postao (ili je na putu da postane) alkoholicar i u kojoj fazi se to moze videti na osnovu laboratorijskih analiza? Koji parametri u analizama pokazuju da je rec o alkoholizmu?

    • Poštovana Danijela,
      GGT ili Gama-glutamil-transpeptidaza je enzim koji se smatra odličnim indikatorom oboljenja jetre i žučnih puteva s obzirom na to da se radi o indukovanom enzimu sa produženim poluživotom. I vrlo mali poremećaj ćelijskog integriteta dovodi do značajnog porasta aktivnosti gama GT- a u krvi, što ovaj enzim čini odličnim indikatorom oštećenja jetre uzrokovanim prekomernom upotrebom alkohola, lekova ili toksina. Porast katalitičke aktivnosti GGT u serumu (krvi) je siguran pokazatelj oštećenja jetre, a njegova serumska vrednost je naročito izražena ako su ta oštećenja uzrokovana alkoholom. Budući da se povišen nivo GGT nalazi kod bolesnika sa alkoholnom cirozom jetre i kod ljudi koji su teški alkoholičari, GGT je značajan i u praćenju alkoholne apstinencije. Snižene vrednosti ovog enzima nisu klinički značajne.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: