Zaštitite se od štetnih sunčevih zraka

Iako ga za vreme tmurnih i hladnih zimskih dana željno iščekujemo, već pri pojavi prvih zraka, skrivamo se i štitimo od njega. Toliko željeno,a opet vrlo opasno bez odgovarajuće zaštite, sunce ima veliku ulogu u životu svakog od nas.
Sunce emituje širok spektar elektromagnetnih zraka različite talasne dužine. Radijacija koju sunce emituje, a koja utiče na našu kožu predstavlja samo jedan mali deo sunčevog spektra i ona se deli na infracrveno zračenje(IR), vidljivu svetlost i ultraljubičasto zračenje (UV). Postoje tri zone ultraljubičastog zračenja : „dugotalasno“ ili UVA, „srednjetalasno“ ili UVB i „kratkotalasno“ ili UVC zračenje.
Više od 95% solarne radijacije koja dospeva na površinu zemlje čine ultraljubičasti „dugotalasni“ UVA zraci. Gotovo svi UVC i veliki deo UVB zraka absorbuju ozonski omotač, oblaci i zagadjena atmosfera tako da oni i ne stignu na zemlju. Dugo se mislilo da samo UVB imaju štetno dejstvo na kožu. Sada je dokazano da je ceo spektar sunčevog zračenja štetan po našu kožu. Naša koža zaustavlja i upija 90% UVB zraka koji prodiru kroz epiderm (površni sloj kože), a 20-30% UVA zraka i vidljive svetlosti prodiru u dublje slojeve kože.
Ultraljubičasta radijacija koja stiže do površine zemlje i naše kože može biti resorbovana od strane bioloških molekula koji apsorbuju svetlost (hromofore) što može izazvati oštećenje površinskog sloja kože i vezivnog tkiva u dermu čime se smanjuje stabilnost i elasticitet kože. Slobodni radikali koji se stvaraju pod dejstvom ultraljubičastih zraka dovode do nepovratnih oštećenja vezivnog tkiva u dermu. Usled ponovljenih napada ultraljubičastih zraka, do kojih dolazi prilikom dugotrajnog izlaganja suncu, dolazi do stvaranja zaštitnih mehanizama u koži. Koža menja putanju sunčeve svetlosti pomoću 4 istovremena procesa: odbijanjem (reflektovanjem), prelamanjem, prenošenjem i apsorbovanjem. Sloj keratina koji se nalazi u koži predstavlja blokadu između našeg tela i okoline. On postaje deblji posle izlaganja suncu i štiti nas od njega putem odbijanja, prelamanja i apsorbovanja zraka. Mnogo značajniju ulogu u zaštiti našeg organizma od ultraljubičaste radijacije igra pigment melanin koji se proizvodi u melaninskim granulama koje su sastavni deo melanocita, ćelija koje se nalaze u najnižim slojevima naše kože. Ultraljubičasta radijacija stimuliše melanocite na proizvodnju pigmenta melanina. Povećana proizvodnja melanina štiti naše telo putem prelamanja svetlosti i apsorbovanja UV zraka. Ova vrsta zaštite je promenljiva u zavisnosti od rase i tipa kože što dovodi do toga da svako drugačije reaguje na ultraljubičasto zračenje sunca.
Srbija spada u teritorije gde je sunčevo zračenje veoma visoko. Prema nekim istraživanjima, taj intenzitet je čak za 30% veći nego što je prosek u Evropi. Najviši indeks UV zračenja svoj maksimum dostiže u julu, a nije retka ni pojava da se je on veoma visok i u avgustu. Stručnjaci upozoravaju da je preterano izlaganje suncu jedan od glavnih uzroka pojave melanoma, raka kože od koga boluje više od 3.000 ljudi u Srbiji. Da biste izbegli pojavu ovih tumora, opekotina, alergija, ali i prevremenih bora, neophodno je da kožu dobro pripremite za boravak na suncu. Osnovno pravilo je da redovno nanosite kreme i losione sa zaštitom od UV zračenja, bez obzira na to da li planirate da se sunčate ili će Vas sunce samo „zakačiti“ tokom svakodnevnih aktivnosti.
Ukoliko idete na posao ili šetate, obavezno kremu nanesite na delove tela koji nisu pokriveni odećom, i to najmanje 30 minuta pre izlaska na sunce. Najbolje je da pustite da koža sama upije zaštitnu kremu bez dodatnog utrljavanja.
Na tržištu se nalaze brojni zaštitni preparati, ali većina ljudi teško se snalazi prilikom njihovog izbora. Ne postoji jedno idealno rešenje, ali bi svako trebalo izabrati preparat adekvatan tipu kože,odnodno melanotipu.

Idealno rešenje - ne postoji!

Idealno rešenje - ne postoji!

Postoje šest tipa kože (fototipovi):
Tip 1 – Mlečno bela koža, pege, ridja ili plava kosa, plave oči. Lako izgori, uvek pocrveni, nikad ne pocrni.
Tip 2 – Svetla koža, plava kosa, svetle oči, lako izgori, uvek pocrveni, minimalno pocrni.
Tip 3 – Svetla koža, kestenjasta kosa i oči. Retko izgori, ponekad pocrveni, lako pocrni.
Tip 4 – Tamna koža, tamne oči i kosa. Retko izgori, ne crveni, jako pocrni
Tip 5 – Tamno braonkasta koža, tamne oči i kosa (azijski tip). Izuzetno retko izgori, jako pocrni.
Tip 6 – Crna koža, crne oči i kosa (afrički tip). Nikad ne izgori.
Na preparatima za sunčanje obično se nalazi oznaka da štite od UVA i UVB zračenja, kao i broj sa oznakom SPF (Sun Protection Factor), koji varira od 2 do 60. Taj broj označava koliko dugo možete da ostanete sa preparatom na suncu do pojave prvog crvenila u odnosu na nezaštićenu kožu. Recimo, ako ste fenotip 1, odnosno imate svetao ten, vaša koža je veoma osetljiva na UV zračenje i može umereno da potamni, kod vas se prvo crvenilo obično javlja za pet minuta. Kada koristite kremu sa zaštitnim faktorom 20 znači da ćete biti 100 minuta bezbedni do pojave prvog crvenila. Nakon toga, trebalo bi opet da nanesete preparat. Ako se direktno izlažete suncu bez prethodne pripreme sunčanje,preporučljivo je da počnete sa zaštitnim faktorom 30 i da ga polako smanjujete do 20.
Koži je obično potrebno nekoliko dana da se navikne na sunce. Zbog toga u toku dana ne biste smeli da budete duže od tri sata na suncu. Nikakva krema ne može da vas zaštititi u periodu između 10 i 15 sati, jer tada sigurno nećete dobiti lep, preplanuli ten, već ćete samo pocrveneti. Najbolje vreme za izlazak na sunce su jutarnji časovi i kasni popodnevni, posle 17 sati, pa sve do zalaska sunca.
Priprema kože za sunce ne podrazumeva samo upotrebu preparata, već je potrebno da ojačate i prirodni odbrambeni sistem. Ukoliko nameravate da se dugoročnije izlažete suncu, preporučuje se uzimanje vitamina E. Koža se od štetnih uticaja sunca brani i prirodnim procesom znojenja. Zbog toga je neophodno da u organizam unosite najmanje 2L tečnosti dnevno. Preporučuje se voda, nezaslađeni čajevi ili prirodni sokovi,a poželjno je izbegavati alkohol i alkoholna pića. Na taj način ćete sprečiti dehidrataciju koja bi mogla da vam ozbiljno ugrozi zdravlje.
Takođe, ne bi trebalo da se oslanjate samo na zaštitne preparate, već je poželjno da kožu zaštitite i adekvatnom odećom. Preporuka je nošenje odeće od prijatnih materijala, poput lana i pamuka, dugih rukava i nogavica. Osobama sa fototipom kože 1 ili 2 (crvena ili plava kosa ) se posebno preporučuje korišćenje garderobe kao zaštite od sunca iz razloga što oni imaju veliku sklonost ka opekotinama od sunca. Takođe je neophodno nošenje šešira sa velikim obodom kako bi se zaštitila glava i sprečila pojava toplotnog udara ili sunčanice. Kapa je neophodna osobama bez kose, jer nedostatak kose povećava mogućnost pojavljivljnja karcinoma kože na glavi. Oči su takođe veoma osetljive na sunčevo zračenje, tako da bi i njih trebalo zaštiti kvalitetnim naočarima koje u potpunosti štite od UV zraka.
Vrlo je važno znati da decu starosti do 12 meseci ne treba nikako izlagati suncu! Takođe, izlaganje suncu deteta do treće godine starosti mora biti minimalno, uz obaveznu zaštitu kremom za decu sa visokim faktorom. Kada bebu izlažete sunčevim zracima, u početku to činite u trajanju od nekoliko minuta, a zatim period postepeno povećavajte na najduže dvadeset minuta. Uvek imajte pored sebe spremnu kremu za sunčanje sa najjačim zaštitnim faktorom za bebe. Preko celog leta poželjno je da bebe i deca nose lagane šeširiće ili kapice sa obodom dovoljno velikim da im štiti glavicu od jakog sunca. Deca bi obavezno trebalo da imaju i majicu za zaštitu gornjeg dela tela, čak i kada su u vodi. Ovi mali ljudi skloni su brzom gubljenju tečnosti putem urina i znojenja, tako da je veoma bitno često ih nuditi vodom i tečnostima kako bi se sprečila dehidratacija i komplikacije usled velikog gubitka tečnosti.
Sa obzirom na to da je „bolje sprečiti nego lečiti“, najbolje je da se pridržavate saveta dermatologa kako bi izbegli štetno delovanje sunca usled preteranog izlaganja kože suncu za vreme odmora, sportskih aktivnosti ili rada na otvorenom. Da biste zaštitili Vašu i kožu Vašeg deteta od štetnog delovanja sunca, jako je važno pridržavati se preporučenih mera zaštite:
– Izbegavajte sunce izmedju 11 i 16 h, jer je tada ultraljubičasto zračenje najjače. Umesto trčlanja na sunce, bolje potražite hladovinu ili se zaštitite odećom.
– Nosite uvek adekvatnu odeću. Savetuje se tanka majica dugih rukava, šešir i zaštitne naočari.
– Koristite zaštitni antisolarni krem sa većim SPF od 20, širokog spektra koji pruža dobru UVB i UVA zaštitu.
– Antisolarna sredstva primenjujte svakodnevno, minimum 30 minuta pre izlaska iz kuće i izlaganja suncu. Nanesite ih u dovoljno debelom sloju na sve regije kože koje su izložene UV radijaciji. Treba obratiti posebnu pažnju na osetljive delove kože koje obično zaboravljamo: uši, nos, usne, tabane, dlanove, donji deo vrata, (kod muškaraca) glava na delovima gde nema kose, laktove i polne organe kod dece i nudista.
– Ponavljajte mazanje redovno, na svaka 2-4 sata naročito ako plivate ili ste dugo van kuće. Važno je da shvatite da antisolarna zaštitna sredstva ne koristite da bi produžili boravak na suncu, već da biste zaštitili Vašu kožu od štetnog delovanja sunčevih zraka.
– Unosite dosta tečnosti kako bi ste sprečili dehidrataciju kože usled znojenja.
– Ne ostajte dugo na suncu i izbegavajte sunčanje u periodu kada je indeks UV zraka visok, jer što je broj UV indeksa veći, to je zračenje opasnije!
Dnevni pregled UV indeksa možete naći na sajtu Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije.
Bitno je i da znate da čitate vrednosti UV zraka :
UV zraci od 1 do 4 su slabi i oprez nije neophodan. Pri ovom indeksu potrebne su mere zaštite koje zavise od godišnjeg doba i reč je uglavnom o zaštitnim preparatima.
UV zraci od 5 do 6 su umereni do jaki i koža lako izgori. Osobe sa fototipom kože 1 i 2 moraju biti oprezne. Ovaj UV indeks podrazumeva i izbegavanje izlaganja sunca u periodu kada je ono najjače.
UV zraci od 7 do 10 signaliziraju da je zračenje izrazito jako i da se oprez savetuje svima. Preporučuje se maksimalno izbegavanje sunca i obavezno sklanjanje u zatvorenu prostoriju od 11 do 14 sati.
UV zraci od 11 i više predstavljaju ekstremno zračenje i potreban je maksimalni oprez. Neophodno je sklanjanje od sunca u periodu od 8 do 18h.
U Srbiji je, kao i u celom svetu, došlo do klimatskih promena, a prema merenjima u poslednjih 150 godina, prosečna temperatura u Evropi je veća za oko jedan i po stepen.
Glavni uzrok ovih klimatskih promena kao i sve jačeg sunčevog zračenja je globalno zagrevanje. Prekomerna upotreba freona i velika emisija izduvnih gasova u atmosferu uzrok je takozvanih ozonskih rupa, koje nam donose neprelomljeni sunčani zrak, mnogo drugačiji i opasniji po ljudsko zdravlje nego što je to bio pre samo pola veka. Dugotrajno izlaganje suncu pri ovakvim uslovima može da dovede ne samo do opekotina ili preteranog starenja kože, nego i do posledica po čitav organizam. Jedna od tih posledica je i mogućnost dobijanja raka kože. Adekvatna zaštita i prilagođavanje uslovima prirode u kojima živimo, najbolja su prevencija od pojave bolesti koje vrebaju svakoga od nas.

Okrugli sto u povodom virusa gripa A (H1N1)

U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ danas je održan okrugli sto na temu zdravstvenog stanja stanovnika Srbije povodom infekcije izazvane novim virusom gripa tipa A (H1N1).


Epidemiološka situacija u Srbiji vezana za novi virus gripa N1H1 ima tendenciju pogoršanja, a na jesen i zimu očekuje se veliki pandemijski talas i oboljevanje između dva i dva i po miliona ljudi, rečeno je danas u Institutu za javno zdravlje Srbije.
„Klinička slika će biti uglavnom blaga. Očekuje se da će primarna zdravstvena zaštita zbrinuti 1,9 i 2,3 miliona obolelih, dok će 100-200 hiljada ljudi sa umerenom kliničkom slikom tražiti hospitalizaciju. Neophodna i obavezna hospitalizacija biće potrebna za 20-25 hiljada ljudi“, rekao je epidemiolog Predrag Kon.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kazao je da u Srbiji postoje bolnički kapaciteti za prijem tih ljudi i dodao da nema razloga za paniku i strah, ali ima za ozbiljan rad. Ministar zdravlja je rekao da u ovom trenutku u Srbiji ima 109 ljudi kod kojih je registrovan virus novog gripa, od čega je najveći broj zaraženih na muzičkom festivalu Egzit. On je, međutim, rekao da je dobro to što je njihova klinička slika blaga i što još nema mnogo zabeleženih slučajeva obolelih koji nisu putovali u inostranstvo ili bili u kontaktu sa zaraženim.
Ministar je rekao da se novi grip širi tri puta brže nego obični grip, a da događaji i skupovi na kojima se okuplja veliki broj ljudi poput Sabora u Guči pogoduju širenju virusa.
Epidemiolog Predrag Kon je rekao da leto ne pogoduje širenju virusa ali da se ne može očekivati da će stvari u tom pogledu ići na bolje na jesen i zimu. Prema njegovim rečima, očekuje se da se u narednom periodu utvrdi jasna pojava prenošenja virusa u Srbiji, a kriterijum će biti pet virusološki potvrđenih slučajeva u roku od sedam dana kod građana koji se ne mogu povezati sa putovanjem ili kontaktom sa obolelom osobom, što će biti ocenjeno kao nepovoljna situacija.
„Procena nepovoljne epidemiološke situacije biće trenutak kada će Posebna radna grupa za primenu Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa predložiti ministru zdravlja da proglasi epidemiju od posebnog značaja u Vladi Srbije i saopštiti mere koje će se sprovoditi kao i neophodna sredstva za sprovođenje“, rekao je Kon.
Predrag Kon je rekao da, u slučaju potrebe, predviđene mere mogu da budu čak i zatvoranje obrazovnih ustanova, bioskopa i pozorišta kao i zabrana javnih okupljanja.
Inače, zaključno sa 16.julom, u Srbiji je potvrđen 81 slučaj novog gripa. Međutim, broj obolelih se svakodnevno povećava.

(Originalni tekst : „Na jesen i zimu dva miliona u Srbiji obolelih od novog gripa„)