Alkoholizam kod žene

Alkoholizam kod žene predstavlja poseban socijalno-medicinski problem sa obzirom na njenu biološku ulogu i ulogu koju ima u porodici. Konzumiranje alkohola ne utiče štetno samo na organizam žene već je opasan i po njeno potomstvo i porodicu. Naročito je opasno dejstvo alkohola na organizam devojčica kojima je priroda namenila posebne zadatke u životu kako u smislu rađanja, tako i u smislu podizanja i vaspitanja budućih naraštaja. Usled uzimanja alkohola, kod devojčica dolazi do telesnih i psihičkih oštećenja i komplikacija koje mogu nepovoljno uticati na prirodne fiziološke funkcije.
Značajno je i to da osobe oba pola ispoljavaju netolerantnost u odnosu na alkoholizam kod žena. Nije retka ni pojava da i same žene alkoholičari pokazuju osećanje odvratnosti kada o tome govore. Ovakve kvalifikacije potiču iz tradicionalnog stava koji se odnosi na uloge žene u društvu, jer se i dalje smatra da žena koja prekomerno pije ne može uzorno da se ponaša u ulozi supruge, roditelja i vaspitača. Mišljenje o moralnoj slabosti alkoholičara eksplicitnije se odnosi na žene nego na muškarce mada to i nije tako čudno kada se zna da se žena oduvek smatrala nosiocem porodice, ali i krivcem za poremećen kvalitet emocionalnih odnosa u porodici.
Patologija alkoholizma kod žena znatno je složenija od patologije alkoholizma kod muškarca upravo iz razloga što su fiziološke funkcije žene usmerene ka reprodukciji, odnosno začeću i rađanju novog života.
Kliničkim istraživanjima je potvrđeno da je organizam žene mnogo više osetljiv na toksično dejstvo alkohola, nego organizam muškarca. Žene su niže rastom i manje telesne težine, ali telo im sadrži više masti čak i ako su mršave. Alkohol ne može dobro da cirkuliše kroz masno tkivo, jer je ono slabo prokrvljeno, pa doslovce odlazi ravno u glavu, gde je dotok krvi najbolji. Koncentracija alkohola u krvi dostiže kod žena vrhunac brže nego kod muškaraca i duže ostaje visoka. Organizam žena sporije razgrađuje alkohol nego telo muškarca.

Odnos alkoholičara svakodnevno se menja u korist žena.

Odnos alkoholičara svakodnevno se menja u korist žena.

Osetljivost žena na alkohol menja se u zavisnosti zavisno od koncentracije hormona strogena i progesterona tokom menstrualnog ciklusa. Starije žene često se brže osete ripitima za šta je odgovoran smanjen nivo estrogena do kojeg dolazi sa godinama i u menopauzi. Alkoholizam može biti uzrok i menstrualnih tegoba poput izostanka menstruacije i smanjenog ili prekomernog krvarenja. Takođe, alkohol smanjuje plodnost i povećava šanse za obolevanje od raka. Oko 10% slučajeva raka dojke može se pripisati alkoholu. Alkohol i estrogen uzajamno utiču jedan na drugog. Estrogen utiče na lakšu apsorbciju alkohola, dok alkohol utiče na jače i brže stvaranje estrogena. Dakle, konzumiranjem alkohola nivo estrogena kod žene će značajno porasti i u predmenopauzi i u menopauzi. Kao rezultat unetog alkohola, dolazi do navale estrogena. Istaživanja pokazuju da estrogen može dostići i tri puta veći nivo od uobičajenog već u prvih 30 minuta nakon konzumiranja alkohola! Ova pojava je slična navali estrogena koja predhodi regularnoj ovulaciji kod žene. Uzimajući u obzir nepromenljivu količinu estrogena u organizmu, sa povremenim povećanjem njegovog nivoa pred ovulaciju, patološka povećanja estrogena koja nastaju prilikom unosa alkohola u organizam mogu dakle izazvati nastanak raka dojke kod žene.
Takođe, ispitivanja su pokazala i to da kod žene koja konzumira 5 čašica oštrog pića dnevno, potrebno je samo 12 godina da se razvije ciroza jetre. Sa druge strane, muškarac mora piti prosečno 20 godina da bi oboleo od ciroze.
Brojni odnos alkoholičara između muškaraca i žena svakodnevno se menja u korist žena. U odnosu na pol, danas je četiri muškarca na jednu ženu, iako je nekada taj odnos bio osam muškaraca naspram jedne žene koji svakodnevno piju.
Racionalizacija koja se češće javlja kod muškaraca da su od strane društva «navučeni» na alkohol ne može se primeniti i kod žena, jer se njihovo konzumiranje alkohola najčešće dovodi u vezu sa prilično jasno definisanim situaciono-uslovljenim stresom. Kod žena je karakteristično da je alkoholizam simptomatski. On je znak nekog poremećaja odnosno nekog oblika depresije koji onda žene potiru uzimajući čašicu. Osećaju se bolje i misle da će na taj način izbeći depresiju i razrešiti neke druge probleme. To vremenom prelazi u zavisnost. Na nastanak i razvoj alkoholizma kod žena utiču i individualni faktori poput usamljenosti, nesigurnosti, stresa i niskog samopoštovanja. Takođe, bračni i porodični faktori poput nezadovoljstva brakom, trudnoće, pobačaja, razvoda, gubitka muža ili odlazak dece iz porodice («sindrom praznog gnezda») veoma su bitni za nastanak i razvoj alkoholizma kod žena. Hormonalna neravnoteža utiče na variranje podnošljivosti alkohola. Zapaženo je da mnoge žene počinju sa težim opijanjima u doba ulaska u menopauzu.
Alkoholizam kod žene se može shvatiti i kao cena emancipacije žena koje su nedovoljno pripremljene ušle u proces društvenih promena. Finansijska samostalnost, oslobađanje i prestanak diskriminacije žena na javnim mestima, dali su im dozvolu da piju kao muškarci. Međutim, žene su i dalje sekundarni alkoholičari što znači da je njihov alkoholizam posledica prethodnih psiholoških problema. U novije vreme, međutim, sve više se zapaža pojava da i mlade devojke jednako piju kao njihovi vršnjaci suprotnog pola, što dovodi do zaključka da se može očekivati sve učestalija pojava primarnog alkoholizma i kod žena.

Navike i zablude konzumiranja alkohola

Alkoholizam je bolest Kada se govori o navikama konzumiranja alkohola zapaža se da danas gotovo i da nema prilike koja nije praćena konzumiranjem nekog od alkoholnih napitaka. Uobičajeno je piti za vreme letnjih vrućina zbog žeđi, ali i u zimskim hladnoćama radi “utopljavanja”. Rođenje deteta je uvek praćeno veseljem uz čašicu, ali konzomacijom alkohola se ublažava i žalost za umrlim. Pije se uz dobro jelo, ali se češće i više pije bez ikakvog jela. Fizički rad je gotovo nezamisliv bez prisustva nekog od alkoholnih napitaka, dok se istovremeno mnogo više pije u dokolici i u sličnim situacijama kada se ništa ne radi.
Najbolji opis ovog fenomena današnjice nalazimo u knjizi Džeka Londona “Kralj alkohola” u kojoj autor kaže:”…kad ih zadesi nesreća, ljudi piju. Kad nemaju sreće, oni piju u nadi da će sreća doći.”
Ali, ako umesto sreće dođe nesreća, ljudi opet piju da – zaborave. Ako se sretnu sa prijateljem – oni piju. Ako se posvađaju sa prijateljem – opet piju. Ako im je neki posao okrunjen uspehom, toliko su sretni da moraji popiti. A kad budu odbijeni ili ne dobiju željeni rezultat, onda piju iz suprotnog razloga.
Izrazito pozitivni odnos društva prema konzumiranju alkohola leži u njegovom psihofarmakološkom učinku na čoveka. On je izraziti anksiolitik i blagi sedativ ; Ublažava napetost, razgaljuje dušu i olakšava međusobnu komunikaciju.
Anksioznost je normalana pojava kod čoveka bez koje ne bi bilo moguće prilagođavanje na svakodnevne nove uslove. Međutim, upravo se anksioznost nalazi u pozadini ljudskog poriva za alkoholom. Čovek tokom evolucije nije razvio toleranciju podnošljivosti na svakodnevne frustracije. Najčešće rastemo u oskudici, skučenosti i u emocionalno nesređenoj porodici. Život je, takođe, pun sujete, zabrana, kazni i raznih nepravdi. Živimo u vremenu potpune zaokupljenosti samoljubljem i strahom od obespravljenosti. Nasilje nije nikad jače carevalo. Ljudsku zajednicu karakteriše kultura mržnje, gde frustracija, gnevnost, suparništvo i sebičnost istiskuju sklad, ljubav i toleranciju. Ove svakodnevne pojave provociraju kvalitativnu i kvantitativnu pojačanu anksioznost.
To su neugodne emocije koje čovek teško podnosi. Stoga on spontano traži neko sredstvo koje će ublažiti to stanje. Našao ga je u alkoholnom piću, prihvatio ga i ugradio u život u svakodnevnoj potrebi za olakšanjem napetosti. Tako se alkoholno piće instaliralo u kulturu najvećeg dela čovečanstva i postalo svakodnevni i nerazdvojni pratilac savremenog čoveka. Posledice takvog obrasca ponašanja uveliko su vidljive u našem društvu. Alkoholizam je postao bolest modernog doba.
Današnji čovek mora znati svoje granice. Što je najbitnije – ne sme se sramiti postaviti ih u društvu. Cenu toga što će moći više popiti u društvu i biti pribraniji od drugih nakon iste količine alkohola, platiće njegova jetra. Ako se često pije, potrebne su i sve veće količine alkohola da se napije. To znači da je čovek razvio toleranciju na alkohol, a njegova jetra radi preterano da bi izlučila sav taj alkohol iz organizma. Tolerancija također znači i da je čovek možda prešao granicu između povremenog društvenog pijenja i zavisnosti od alkohola.
Kod nas, međutim, još uvek su prisutne brojne zablude u kojima čovek živi. Koncentracija alkohola u krvi ne zavisi samo od jačine pića nego i od mnogih drugih činjenica. Nivo alkohola u krvi, na primer, biće najveći jedan sat nakon unošenja nekog od alkoholnih napitaka. To znači da ko popijete 4 čaše vina nakon jela, za jedan sat imaćete 0,80 promila alkohola u krvi. Nakon 2-3h taj nivo biće blizu granice od 0,50 promila. I u svakom narednom satu, nivo alkohola u krvi biće sve manji. Naravno,pod uslovom da u međuvremenu niste popili još nešto. Takođe, nakon večernje pijanke, ujutru se ne sme sesti za volan, jer za izlučivanje alkohola iz organizma potrebno je 24 sata. Žvakanje žvakaće gume ili bombona za osveženje daha neće prevariti alkotest, iako većina ljudi misli da je to odličan način da sakriju svoje uživanje. Policijski alkotestovi ne analiziraju miris Vašeg daha, već količinu alkohola u dahu.
Voćni kokteli sa alkoholom mogu sadržati veliku količinu alkohola bez njegovog primetnog ukusa, upravo zato što voćni sokovi imaju mogućnost maskiranja ukusa alkohola. Važno je shvatiti da oni čine osobu jednako pijanom kao da je popila bilo koje drugo piće sa jednakom količinom alkohola. Čašica punča blagog ukusa može sadržavati više alkohola nego neko drugo piće u kafiću. Jedno malo pivo, na primer, sadrži otprilike istu količinu alkohola kao i jedna čašica nekog žestokog pića. Znači, ako osoba u istom vremenskom periodu popije jedno pivo ili jedno žestoko piće, jednako će se napiti. Istina je i to da, što je dete manje, alkohol štetnije deluje na njegov organizam, bez obzira u kako malim količinama je uzet. Dečiji mozak je vrlo osetljiv na alkohol i za razliku od odraslog koji počinje piti posle 20-te, da bi se nakon 10 god. razvio u alkoholičara, ta vremenska granica je kod dece višestruko kraća. Kafa je blagi stimulator i možda će pijanu osobu malo razbuditi, ali je zapravo nepoželjna, jer je diuretik (kao i alkohol). Njena sposobnost da stimuliše izlučivanje tečnosti iz organizma samo će pogoršati dehidraciju organizma.
Najnovija istraživanja pokazuju da se alkoholizam po broju obolelih i umrlih u svetu nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a 3-5% ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola. Međutim, stvarni broj alkoholičara najmanje pet puta veći od broja registrovanih upravo iz razloga što mnogi danas negiraju ovaj problem. Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po potrošnji alkoholnih pića. Po broju stabala šljiva prvi smo u svetu. Od šljive do šljivovice (koja je i naš brend), sve je kraći put i sve je više onih koji za njom posežu.
Postaviti dijagnozu alkoholizma često je problem, jer se postavlja pitanje da li je u pitanju bolest ili životni stil modernog čoveka. U svakom slučaju, neophodno je razmisliti o lošim navikama konzumiranja alkohola u svakoj prilici kao i o pravim razlozima koji nas vode ka tome.