Dva stanja stresa


Moderno doba donelo je prosečnom čoveku brz tempo života, loše međuljudske odnose, dugotrajno obrazovanje, poslovnu kompeticiju,borbu za moć, društveni status ili golu egzistenciju, Međutim, to isto moderno doba donelo je čoveku još nešto – neprestalni izvor stresnih događaja.
Stresni događaj definiše se kao događaj koji jedna osoba procjenjuje kao ugrožavajući ili opasan za nešto što je njoj važno. Takav događaj osoba može smatrati kao jako bitan činioc koji može izmeniti tok celog njenog života. Nismo svi isti i ne reagujemo svi jednako na događaje u našim životima. Tako je i stres unutrašnje i vrlo subjektivno stanje svakog od nas koje predstavlja reakciju na stresni događaj iz naše spoljne sredine.U medicini, stres se definiše kao stanje mobilisanosti psihofizičkih podsistema organizma. Jedan je od glavnih faktora rizika za nastajanje mnogih bolesti. Postoje dve kategorije stanja stresa – stanje akutnog stresa i stanje hroničnog stresa.
Za stanje akutnog stresa karakterističan je doživljaj emocionalne patnje. Osoba koja je u stanju akutnog stresa svesna je svoje nervoze, uzenmirenosti, tuge i potištenosti. Takva osoba nosi u sebi bes prema drugima,ali i prema sebi i često pribegava preteranoj upotrebi alkohola, cigareta ili kafe. Slabe je koncentracije, sklona zaboravnosti, vrlo često opsednuta istim mislima i zabrinuta je za svoje psihičko stanje.Sve se to negativno odražava na kvalitet života te osobe, na njen odnos sa ljudima i na kvalitet sna i stanje stresa se produbljuje i postaje sve intenzivnije.
Ako se takva osoba ne oslobodi stanja akutnog stresa na vreme, onda se ono vrlo lako razvija u stanje hronočnog stresa.
Za stanje hroničnog stresa karakteristično je odsustvo doživljaja emocionalne patnje. To je, ujedno, i suštinska razlika između akutnog i hroničnog stresa.
Stanje hroničnog stresa nastaje tako što osoba vremenom razvija toleranciju na manifestacije akutnog stresa. Jednostavno, osoba se navikava na te manifestacije ignorišući ih ili negirajući ih. U sve većoj meri takva osoba se distancira od drugih ljudi, izbegava intimne i socijalne kontakte i sve teže pronalazi lično zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima, fokusirajući se na imaginarne ciljeve u budućnosti. Osoba u stanju hroničnog stresa prisilno radi, stalno mora biti aktivna i zauzeta nečim i opuštanje pronalazi uz upotrebu alkohola, droga i samoinicijativnog korištenje tableta za smirenje. Česta je pojava „mehaničkog“ seksa, odnosno seksa bez emocija i uživanja, kod takvih osoba. Međutim, vremenom se razvija tolerancija i na sve to i tada osoba vrlo lako postaje hronični zavisnik.
Pored prisilnog rada, kod osobe u stanju hroničnog stresa prisutni su umor, hronični vremena, manjak motivacije, cinizam, negativizam i preterana kritičnost prema drugima. Impulsivno ponašanje, nesanica, neprestalno bavljenje problemima sa posla izvan radnog vremena konačno dovodi osobu pod hroničnim pritiskom do fizičkog kolapsa koji se, između ostalog, manifestuje intenzivnim bolom, tremorom, malaksalošću, a jako su česte i pojave epileptičkih napada.
Stanje akutnog stresa predstavlja signal organizma da se nešto dešava, a stanje hroničnog stresa da je opasnost pred vratima. Međutim, zbog neznanja i ignorisanja signala stresa osoba nastavlja sa istim stilom života.
Osoba koja pati od stanja hroničnog stresa prvo se obraća za pomoć zbog somatskih tegoba poput povećanog pritiska, glavobolje, bolova ili ukočenosti vrata ili leđa ili zbog napetosti u predelu stomaka. Nakon detaljnog medicinskog pregleda, različitih dijagnoza i simptomatske terapije, vrlo često se utvrdi da nema direktnog organskog uzroka fizičkih tegoba. Tek nakon svega toga osoba se obraća psihologu psihoanalitičaru za pomoć. Na žalost, kod nas je bilo koji pojam koji počinje sa “psiho” još uvek tabu tema. Neznanje i pre svega neinformisanost našeg čoveka udaljava njegov um od mogućnosti da se otvori i otvoreno prizna svoj problem. Upravo to dovodi do nastanka mnogih akutnih bolesti.
U stanju akutnog stresa osoba doživljava patnju emocionalne prirode i upravo je to trenutak kada je neophodno potražiti stručnu pomoć. Kod razvijenog stanja hrončinog stresa osoba se navikava na manifestacije stanja stresa i ne opaža ih kao problem. Iako je problem tu i očigledan, osoba i dalje odbija da prizna da joj je pomoć neophodna i, kao komplikacija, razvijaju se brojni simptomi somatske prirode. Sa obzirom na to da osoba u stanju hroničnog stresa nema doživljaj lične patnje, vremenom dolazi do opšte fizičke iscrpljenosti što je odlična podloga za nastanak hroničnih i akutnih bolesti.
Zbog svog neznanja ili ignorisanja problema, sve je veći broj ljudi u modernom, savremenom svetu koji trpe tegobe ne obraćajući se stručnjacima za pomoć. Ignorisanjem realnosti, ljudi sami doprinose oštećenju određenih neuroloških funkcija ili čitavih organa u sopstvenom organizmu i stvaraju idealnu podlogu za razvoj mnogobrojnih bolesti.

Advertisements

Jedno reagovanje

  1. na svom radnom mesto,medicinska laboratorija bio sam izlagan zloupotrebom službenog položaja,taj kontinuirani stres oborio je moj imunitet,naročito posle jedne velike konstrukcije laži na moj rad,držao sam se na nogama sa teškom virozom,imam nalaze,i kao takav se iz radoznalosti fluuorografišem i eto meni promene naplućima i paušalna dg.tbcpulmo bil.-A-16 i u plućnoj bolnici, moje tada najsportskije srce nije u redu,tek posle tri meseca lečenja nepostojeće tuberkuloze uradi se ultrazvuk srca i nalaz-hronika dana.urađena mi je krv na viruse i respiratorni dva krstića,adeno jedan ,u kliničkom centru Srbije nakon moje uporne terapije 1000mg Cvit.oligovita,bedoxina i svih b-vit.moje srce je bilo mnogo bolje skoro ko nekada kada sam se bavi sportom.pitanje bi bilo da li su virusi prilikom sresnog pada imuniteta izazvali promene na mom srčanom mišiću i plućima.hvala.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: