Uloga i funkcija imunog sistema


Naš organizam hiljadama godina opstaje u okruženju prepunom različitih bakterija, parazita, virusa, alergena i mnogih drugih patogenih agensa koji mogu biti štetni po naše zdravlje. Taj opstanak omogućen je zahvaljujući savršenoj funkciji našeg imunog sistema. Imuni sistem čoveka je odbrambeni sistem organizma koji ga štiti od napada stranih mikroorganizama, njihovih hemijskih supstanci odnosno toksina, kao i sopstvenih izmenjenih i istrošenih ćelija poput tumorskih ćelija. Postoje dve komponente ovog sistema koje se nazivaju nespecifični ili urođeni imunitet i specifični ili stečeni imunitet. Urođeni imunitet čini prvu liniju odbrane organizma i on postoji i pre kontakta sa uzročnicima bolesti. Ovaj imunitet reaguje na isti način prema svakom štetnom agensu. Stečeni imunitet se razvija u kontaktu sa različitim uzročnicima bolesti i ne postoji pre prvog kontakta sa patogenim agensima. Potrebni su dani, nedelje, a ponekad i meseci da bi se on razvio. Ova dva imuniteta ne deluju razdvojeno jedan od drugog, već se međusobno dopunjavaju. Zahvaljujući ovom uzajamnom delovanju, naš imunitet poseduje sposobnosti da razlikuje imunološku toleranciju prema ćelijama sopstvenog organizma, da razvije imunološku memoriju prema štetnim agensima koji su već bili u kontaktu sa našim organizmom, kao i da prepozna specifičnosti svakog mikroorganizma koji uđe u ljudski organizam.
Prva fizička barijera između našeg organizma i sopljašnje sredine je koža. Mali broj mikroorganizama može da prođe kroz kožu, jer se površinski sloj kože sastoji od gustog sloja ćelija keratinocita, ćelija koje proizvode keratin. Od ovog proteina sagrađene su dlake na površini kože i nokti. Ove strukture mikroorganizmi ne mogu da degradiraju svojim biološkim katalizatorima, enzimima, koji imaju moć da utiču na brzinu hemijske reakcije. Takođe, stalna izmena površinskog sloja kože sprečava naseljavanje mikroorganizama na koži. S obzirom na to da je naša koža neprestalno izložena spoljnim faktorima, ona stvara nepovoljne uslove za mikroorganizme. Kada je ova barijera očuvana i netaknuta, brlo često dovoljna je samo redovno održavati ličnu higijenu i i neželjenih reakcija neće biti, jer često tuširanje i kupanje sprečava uspostavljanje kolonije mikoorganizama na koži.Ukoliko bilo koji patogeni agens prođe ovu prirodnu barijeru, na scenu stupa sledeća linija odbrane, ćelije imunog sistema, čiji je zadatak da identifikuju patencijalnog štetočinu, da ga napadnu i unište, ali i da ga zapamte kako bi ga prepoznali i eliminisali prilikom sledećeg susreta sa organizmom. Važnu ulogu u ovoj liniji odbrane igraju ćelije T limfocita. Kada patološki agens prođe mehaničku barijeru našeg tela, on nailazi na prvu liniju odbrane imunog sistema, takozvani antigen prezentujuće ćelije. Njihova uloga je da pronađu potencijalnog štetočinu, progutaju ga i izbace njegove delove na površinu. Time šalju poruku CD4 ćelijama da je organizam napadnut, a CD4 ćelije prenose tu poruku B-ćelijama čija je osnovna funkcija označavanje i prepoznavanje patogenog agensa. B-ćelije tada stvaraju antitela koja se vezuju za štetočinu. Kada se to dogodi, CD4 ćelije šalje poruku sledećoj imunoj ćeliji, makrofagu, čija je uloga da pronađe patogeni agens i ubije označenog štetočinu. Onda na scenu stupaju T ćelije, koje takođe imaju zadatak da eliminišu potencijalnog štetočinu, ali i da ga zapamte kako bi ga pri sledećem susretu prepoznale i eliminisale iz organizma. Efikasna funkcija imunog sistema organizma ogleda se u savršenom sklopu ovih imunih ćelija čoveka. Međutim, na svakom od imunih odgovora organizma može da postoji i greška. Dešava se da naše imune ćelije ne mogu pravilno i precizno da se usmere prema potencijalnom štetočini, pa se može desiti da i potpuno bezazlene elemente iz spoljne sredine identifikuju kao štetočine i reaguju na njih. Tako se može desiti da naš organizam ne prepozna razne vrste grinja, polen trave, korov, drveća i druge materije, ali i neke bakterije, viruse,parazite, sastojke hrane ili lekove. U tom slučaju mogu nastati različite vrste alergijskih reakcija u organizmu.

Kako polen izaziva alergijsku reakciju kod čoveka

Kako polen izaziva alergijsku reakciju kod čoveka

Unošenjem u organizam različite delove virusa ili celog umrtvljenog virusa, naš imuni sistem pamti vakcinom unete komponente virusa. To mu pomaže da formira antitela koja će se boriti protiv određenog patogenog agensa pri susretu sa njim u uslovima kada se infekcija očekuje.
Zahvaljujući različitim greškama u imunom odgovoru može se desiti da ćelije svojih sopstvenih organa i tkiva naš organizam identifikuje kao potencijalnog štetočinu. U tom slučaju, naš imuni sistem stvara antitela i šalje imune ćelije da se bore protiv njih. To je slučaj sa takozvanim autoimunim bolestima kakav je reumatoidni artritis, sistemski lupus, gravidna bolest štitne žlezde, različite vrste vaskulitisa i mnoge druge autoimune bolesti.
Virus humane imunodeficijencije ili HIV je virus iz grupe retrovirusa poznat kao izazivač bolesti zvane SIDA. Glavna karakteristika ovog virusa je to što on obara sposobnosti imunskog sistema ljudskog organizma. Njegova funkcija je posebna, jer on napada direktno naš imuni sistem. Kada uđe u naš organizam, virus HIV-a prvo pronalazi i napada CD4 ćelije čime naš imuni odgovor gubi svog koordinatora funkcije. Zbog toga dolazi do opšteg haosa u našem imunom sistemu, u kome bilo koji drugi virus ili bakterija mogu izazvati najteže vrste infekcija sa mogućim smrtnim ishodom.
Iako se ljudski organizam hiljadama godina uspešno bori protiv različitih patogenih agensa koji mogu biti štetni po naše zdravlje, neophodno je da i mi sami doprinesemo u jačanju našeg imunog sistema. Zdrav život, odmor, kretanje i bavljenje sportom pomažu ćelijama imunog sistema. Takođe je važno da naučite kako da savladate stres, jedete pretežno biljnu hranu, pijete dosta čajeva i sveže ceđenih sokova, jedete sveže voće i dosta salate kako bi ste ojačali svoj imuni sistem. Neophodno je i da unosite oko dva litra tečnosti dnevno, a preporučljivo je izbegavanje različitih aditiva koji se dodaju hrani poput veštaćkih boja ili konzervansa, kao i pržena hrana i masno ili crveno meso.

Jedno reagovanje

  1. Ovo Vam je kao i sve do sada za apsolutnu pohvalu pa evo i mog priloga:
    Anomalije imunog sistema jos nisu dovoljno proucene. To potvrdjuje i neizleciva bolest zvana multipleskleroza za koju se kaze da je bolest od hiljadu lica. Zna biti veoma agresivna gde u roku nekoliko godina dovodi prvo do ogranicene pokretljivosti koja moze decenijama da varira u intenzitetu ali ima i takvih agresivnih primera gde pogodjena osoba zavrsava u roku od nekoliko godina u invalidskim kolicima. Ta bolest je tipican primer gde je sobstveno telo napadnuto od sobstvenog imunog sistema, celija koje napadaju izolaciju zivcanih traka nanosuci jim ostecenje slicno kao kad se kod zice za struju osteti omotac odnosno izolacija. Stvaraju se na zivcanim sprovodnicima cvorovi koji ne sprovode komandu mozga za pokretanje misica, najcesce nogu.
    Dusan Nonkovic-urednik Glasa Dijaspore

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: