Grip A (H1N1) : Thimerosal

Thimerosal je hemijski konzervans koji sadrži određenu količinu žive. Koristi se u nekim vakcina i lekovima kako bi sprečio njihovu bakterijsku kontaminaciju. Ovaj konzervans sprečava razvoj bakterija i gljivica unutar vakcina koje dolaze u više doza tako da one ostaju upotrebljive do poslednje doze.Thimerosal je patentirao hemičar Moris Karač (Moris Kharasch) 1927.godine na Univerzitetu Meriland u SAD-u. Farmaceutska korporacija Eli Lilly nadenula je komercijalno ime ovom hemijskom konzervansu i ono je danas poznato kao „Merthiolate“. Ovaj hemijski element često se koristi kao konzervans u vakcinama, preparatima imunoglobulina, oftalmološkim proizvodima, kao i u mastilima koja služe za tetovažu. Thiomersal (C9H9HgNaO2S), ili natrijum ethylmercurithiosalicylate, organsko jedinjenje koje u svom kompleksu sadrži oko 49% žive po težini. Koristi se, takođe, kao antiseptik i antifungalna droga. Antiseptici su antimikrobne supstance koje se primenjuju na živa tkiva kako bi se smanjila mogućnost nastanka infekcije i sepse ili mogućnost truljenja tkiva. Antifungalne droge su lekovi koji se koriste u lečenju gljivičnih infekcija, kandidijaze i ozbiljnih sistemskih infekcija. Dodat kao sastojak multidoznih vakcina, thiomersal sprečava ozbiljne neželjene efekte kao što su stafilokoke infekcije. U jednom incidentu 1928. godine, umrlo je 12 od 21 dece nakon vakcinacije vakcinom protiv difterije koja nije imala konzervans u svom hemijskom sastavu. Za razliku od drugih hemijskih jedinjenja koja se koriste za konzerviranje vakcina, thiomersal ima prednost jer ne smanjuje efekat vakcine.

Thimerosal

Thimerosal

Izvan Severne Amerike, mnoge današnje vakcine sadrže thiomersal. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da nema dokaza o toksičnosti od thiomersala dodatog u vakcinu.
Thiomersal je veoma toksičan pri udisanju, unošenja, kao i u kontaktu sa kožom uz veliku opasnost od kumulativnih efekata. Takođe, veoma je toksičan za vodene organizme i može izazvati dugoročne negativne posledice u vodenim sredinama. U našem telu se metaboliše i degradira u ethylmercury (C2H5Hg +) i thiosalicylate. Mnoge studije toksičnost thiomersala vršene na životinjama ukazuju na brzo oslobađanje ethylmercuria nakon ubrizgavanja thiomersala. Ethylmercury napada centralni nervni sistem i bubrege i bitno smanjuje motoričku funkciju kordinacije u slučaju ljudskog trovanja živom. Takođe, ethylmercury se brzo distribuira u svim tkivima ljudskog organizma, lako prelazi moždanu barijeru i placentu kod trudnica. Mehanizmi toksičnog delovanja thiomersala još uvek su nepoznati. Izlučuje se iz organizma putem fekalija. Koncentracije thiomersala koji se nalazi u mnogim vakcinama je mnogo mala da bi naškodila ljudima, ali sasvim je dovoljna da spreči pojavu i rast gljivica i bakterija.
Pre nego što je zvanično uveden u upotrebu kao konzervans, obavljena su mnoga ispitivanja thiomersala na brojnim životinjskim vrstama koja su pružila dovoljno dokaza o bezbednosti i delotvornosti ovog konzervansa. Od tada, thimerosal ima dugu, bezbednu i vrlo efikasnu ulogu u sprečavanju bakterijske i gljivične kontaminacije vakcina. Takođe, do sada nije zabeležen ni jedna negativan efekat thiomersala, osim retkog prisustva malih lokalnih reakcija na mestu uboda.
Kao konzervans, thimerosal se u vakcinama koristi u koncentracijama od 0,003% do 0,01%. Vakcina koja sadrži 0,01% thimerosala kao konzervans, sadrži 50 mikrograma po thimerosal na 0,5 mL doze ili oko 25 mikrograma žive na 0,5 ml doze. Thimersal može biti dodat na kraju procesa proizvodnje vakcine kako bi sprečio bakterijski ili gljivični rast u slučaju da je vakcina slučajno kontaminirana. U nekim slučajevima, thimerosal se koristi tokom procesa proizvodnje vakcine i prisutan je u malim količinama u finalu vakcine, oko 1 mikrograma žive na 0,5 ml doze ili manje. Termin „bez konzervansa“ označava da je vakcina bez konzervansa. Međutim, tragovi koji se koriste tokom procesa proizvodnje vakcine mogu biti prisutni u konačnom formulisanju. Na primer, neke vakcine mogu biti bez konzervansa, ali mogu da sadrže tragove thimerosala. Slično tome, termin „thimerosal-smanjeni“ obično označava da thimerosal nije dodat u vakcinu kao konzervans, ali trag iznosi 1 mikrogram žive po dozi ili manje. Takav trag nije klinički značajan, niti bi mogao da izazove bilo kakve negativne posledice kod čoveka.
Pre nego što su licencirane, sve nove vakcine su detaljno laboratorijski testirane na bezbednost. Ova testiranja uvek se vrše na životinjama i u mnogo uzastopnih faza kliničkog istraživanja. Vakcina protiv gripa obično se uzgaja u oplođenima jajima pilića. Sva dosadašnja ispitivanja i istraživanja dokazuju da ne postoji ubedljiv dokaz od trajne štete izazvane malim dozama thimerosala u mnogobrojnim vakcinama, osim retkih efekta poput oticanja i crvenila na mestu uboda injekcije.

Advertisements

Grip A (H1N1) : Skualene

Skualene je prirodno organsko jedinjenje čije su supstance pronađene u sastavu mnogih biljaka i životinja, kao i u ljudima. Ovo jedinjenje se proizvodi u jetri svakog ljudskog tela i slobodno cirkuliše u našem krvotoku. Ljudi ne mogu da žive bez skualena, jer je on vrlo bitan element koji aktivno učestvuje u stvaranju hormona i drugih hemijskih substanci u našem organizmu. Takođe, skualene je prisutan i u ljudskim prstima.
U komercijalne svrhe, skualene se dobija iz ulja jetre ajkule, kao i iz biljnih ulja pirinča, klice pšenice i masline. Svi veći organizmi prirodno proizvode skualene, uključujući i čoveka. Mnoge studije pokazuju preventivnu hemijsku funkciju molekula skualena koja štiti ljudski organizam od nastanka kancerogenih ćelija i, samim tim, od pojave raka. Organsko jedinjenje skualena spada u grupu ugljovodonika što ga čini vitalnim sastojkom u sintezi holesterola, steroidnih hormona i vitamina D u ljudskom telu. Unutar našeg tela, skualena je uljana supstanca koja lako apsorbuje kiseonik i pomaže u dostavi kiseonika do ćelija tkiva kojima je on potreban.
Vrlo često, skualene se nalazi u jetri hrskavih ribam poput ajkula. Mnogo je lakši od vode i specifična zapreminska težina skualena u jetri ajkule uznosi 0,855. Nedavno je u svetu postao trend da se ajkule love kako bi se proizvodile takozvane „kapsule zdravlja“ iz skualena koji se nalazi u jetri ovih predatora.
Skualene se takođe koristi i u kozmetici kao prirodni hidratant. Ovaj molekul brzo prodire u kožu, ne ostavlja masni osećaj na koži i lako se meša sa drugim uljima i vitaminima. S obzirom na to da je manje podložan oksidaciji od ostalih hemijskih jedinjenja, skualene se često koristi kao sastojak proizvoda za ličnu negu.Toksikološke studije utvrdile su da koncentacija skualena koja se koristi u kozmetičkim preparatima ima vrlo nisku toksičnost koja je gotovo beznačajna za ljudski organizam, jer nema sposobnost da izazove bilo kakvu iritaciju kože.

Skualene

Skualene

Skualene se koristi i u farmakološke svrhe kao imunološki adjuvant (dodatak) vakcinama. Osnovna funkcija imunološkog dodatka skualena jeste stimulacija imunog sistema kako bi se poboljšao odgovor na vakcinu. Molekuli skualena dodati su vakcinama kako bi se poboljšala njihova efikasnost.Vakcine protiv pandemijskog gripa kao i vakcina protiv malarije sadrže niske koncentracije skualena koji ima ulogu da stimuliše imuni odgovor našeg tela time što stimuliše proizvodnju CD4 ćelija memorije. Ove ćelije spadaju u grupu glikoproteina i nalaze se na površini T-limfocita, monocita, makrofaga i Dendritskih ćelija. CD4 ćelije su hemijski receptori u našem telu koji pomažu aktivaciju T-limfocita nakon interakcije sa antigenom i stimulišu imuni odgovor našeg organizma u slučaju infekcije. Ova kombinacija skualena sa vakcinama razvijena je 1990.godine od strane istraživača u Ciba-Geigy institututu u Švajcarskoj i multinacionalne biotehnološke korporacije Chiron u Kaliforniji. Obe kompanije danas pripadaju Norvatis-u. Skuelene je u vakcinama prisutan u obliku emulzije. MF59 dodatak vakcini protiv gripa, razvijen od strane multinacionalne biotehnološke korporacije Chiron, sadrži oko 10 mg skualena po dozi vakcine i odobren je od strane Svetske zdravstvene organizacije. Od 1997. godine, ova vakcina, pod imenom „Fluad“, koristi se u nekoliko evropskih zemalja u cilju prevencije i zaštite od sezonskog gripa. Međutim, korišćenje ovog dodatka u Sjedinjenim Američkim Državama nije dozvoljeno. Nedavna analiza, sprovedena od strane istraživača aktuelne vakcine Norvatis-a, sadrži detaljne podatke 64 kliničkih ispitivanja vakcine protiv gripa u kojima se nalazi MF59 dodatak. Ova analiza, takođe, vrši poređenje sa efektima vakcine bez ovog dodatka. Studija koja je objavljena u naučnom časopisu „Vakcina“, pokazuje da vakcine sa dodatkom sualena nose vrlo mali procenat rizika od hroničnih bolesti i autoimunih bolesti. Takođe, ova studija je pokazala da vakcine protiv gripa sa MF59 dodatkom imaju kliničku prednost nad vakcina koje ne sadrže MF59 dodatak. I ranijih godina bilo je pokušaja da se skualene poveže sa raznim teorijama zavere. Zbog ideje da je skualene možda bio prisutan u vakcinama protiv antraksa koje su američki vojnici primali 1991.godine za vreme rata u Persijskom zalivu, skualene se povezivao sa Sindromom Zalivskog rata. Jedna studija tvrdila je da postoje znatno veće šanse da antitela na skualene budu prisutna kod pacijenata koji imaju simptome Sindroma Zalivskog rata nego kod asimptomatskih veterana Zalivskog rata. Međutim, sprovedene laboratorijske analize nisu potvrdile prisustvo skualena u ovoj vakcini protiv antraksa. S obzirom na to da standardne metode nisu otkrile skualen u vakcinama, američki istraživači morali su da razviju mnoge senzitivne metode. Od 38 ispitanih vakcina, kod 37 primeraka nije nađen nikakav trag ovog organskog jedinjenja. Samo jedna vakcina je sadržala mnogo tragova skualena u koncentraciji 30 puta manjoj od nivoa sualena pronađenog u ljudskoj krvi. Naučnici su tada zaključili da je ovaj trag skualena najverovatnije došao iz ljudskog prsta, jer prirodno ulje na ljudskoj koži sadrži dovoljnu koncentraciju ovog molekula. Kasnije studije dokazale su da jedan od deset ljudi u svetu ima prisustvo antitela skualena u krvi, bez obzira na to da li su ona nastala nakon vakcinacije ili ne. Zaključak ovih studija bio je da vakcine sa dodatkom skualena ne mogu promeniti koncentraciju ovih antitela u našoj krvi i da se skualen javlja prirodno u našem organizmu kao sastavni deo našeg imunog sistema. Nakon ovih istraživanja, teorija zavere više nije imala svoju naučnu osnovu i antitela skualena nisu više bila tako česta kod veterana Zalivskog rata, jer je je naučno dokazano da su ova antitela više prisutna u opštoj populaciji.
Mnoge epidemiološke analize podataka o bezbednosti sezonske i pandemijske vakcine protiv gripa sa MF59 dodatkom pokazale su da nema dokaza o povećanom riziku od vakcine kao ni dokaza o neželjenim efektima autoimunog porekla. Svetska Zdravstvena Organizacija u svojim izveštajima naglašava da je skualene hemijsko jedinjenje koje se prirodno javlja u ljudskom telu. Takođe, skualene je prisutan u preko 22 miliona primeraka vakcine protiv sezonskog gripa koja se, od 1997. godine, daje pacijentima širom Evrope i nikada nisu bile uočene značajne komplikacije vezane za vakcinu protiv gripa sa dodatkom ovog organskog jedinjenja.

Grip ili Influenca virus

Grip ili influenca je akutna zarazna bolest, koja se najčešće karakteriše teškim poremećajima opšteg stanja uz slabije izražene poremećaje gornjih respiratornih puteva. Grip uzrokuju virusi iz porodice virusa Orthomyxoviridae, koji se prenose kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe. Javlja se obično u manjim ili većim epidemijama.
Virus influence se sastoji od genetskog materijala RNK okruženog proteinskim i lipidnim omotačem iz koga izlaze štapići proteina hemaglutinina (H) i neuraminidase (N). Ti proteini se ponašaju kao antigeni, izazivajući imunu reakciju kod čoveka i drugih organizama.

Influenca virus

Influenca virus


Postoje tri tipa virusa gripa. Tip A je najopasniji. Napada mnoge sisare i ptice, uzrokuje većinu bolesti kod čoveka i uglavnom izaziva pojavu epidemija i pandemija. Tip B napada ljude i ptice.Tip C utiče samo na ljude. Virusi tipa A i B stalno se menjaju. Neke promene uključuju serije genetskih promena koje nakon nekog vremena uzrokuju mutaciju virusa. One su najčešće i uzrokuju većinu promena iz godine u godinu. Druga promena, koja je ređa ali opasnija, sastoji se od promena hemaglutinina ili neuraminidaze, i rezultuje novim podtipom virusa. Virus tipa A podleže obema promenama, a tip B samo prvoj.
Kada se osoba zarazi jednim tipom virusa gripa ona na taj tip razvija imunitet stvarajući antitela. Ljudski imuni sistem može prepoznati hemaglutinin ili neuraminidazu određenog tipa i napašće ga pri prvoj pojavi. Antitela mogu pružiti zaštitu pri promeni virusovog genetskog materijala, ali ne i pri promeni hemaglutinina ili neuraminidaze. Na taj način virusi,zbog čestih promena, mogu uzrokovati nove talase upala i kod već zaraženih osoba. Naučnici nisu sigurni šta uzrokuje takve promene, ali je primarna teorija da ljudski i životinjski tipovi virusa razmenjuju svoj genetski materijal stvarajući tako nove tipove virusa.
Patogeneza promena u respiratornom traktu je slična kao i kod drugih virusnih infekcija. Udahnuti virusi preko Fligeovih kapljica ulaze u ljudske ćelije i koriste ih za sopstveno razmnožavanje. Pri tome ćelije domaćina obično umiru i raspadaju se, a novi virusi se oslobađaju i dalje šire kroz organizam. Što više ćelija propadne teži su poremećaji respiratornog sistema. Ubrzo se javljaju lokalni znaci upale, povišena temperatura i otok limpfnih čvorova, a obično se nadovezuje i bakterijska infekcija koja dodatno komplikuje bolest.


Virus gripa se prenosi u kapljicama izbačenim tokom kijanja i kašljanja (Fligeovim kapljicama). Nakon što virus zarazi čoveka, potrebno je 1-2 dana do pojavljivanja prvih simptoma kao što su temperatura, glavobolja, suvi kašalj, začepljen nos, groznica, bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opšta slabost tela. Pojava produktivnog kašlja obično je znak bakterijske infekcije, a najteže komplikacije se manifestuju teškom opstrukcijom disajnih puteva, cijanozom ili upalom pluća. Kod većine ljudi simptomi slabe nakon dva do tri dana, a prestaju nakon nedelju dana.
U većini slučajeva grip zahteva samo simptomatsku terapiju. Preporučuje se odmor i uzimanje što više tečnosti uz primenu lekova sa analgetičkim (smanjenje bola) i antipiretičkim (spuštanje telesne temperature) delovanjem u cilju ublažavanja simptoma.
Vakcina za grip se sastoji od oslabljenih ili mrtvih virusa. Antigeni u vakcini stimulišu imuni sistem da proizvodi antitela protiv određenog tipa virusa, kao i da ga u ranom stadijumu prepozna, napadne i uništi. Preporučuje se godišnja vakcinacija osoba starijih od 65 godina, osoba sa hroničnim bolestima srca, pluća ili bubrega, dijabetičara, osoba sa oštećenim imunim sistemom i anemijom, dece lečene aspirinom duži vremenski period, žena u drugom i trećem mesecu trudnoće, kao i zdravstvenih i drugih radnika koji dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi.
Ljudi često greše misleći da je svaka prehlada, virusna infekcija ili bolest sa povišenom temperaturom grip. Međutim gripom se smatra samo ona bolest koja je prouzrokovana virusima A, B i C. Prehlada se može nazvati blažom verzijom gripa, ali svakako nije pravi oblik gripa. Ona je najčešća od svih virusnih infekcija gornjeg disajnog aparata koji čine nos, grlo i sinusi i često se poistovećuje sa gripom, koji ponekad ima iste simptome ali je jačeg intenziteta i duže traje. Prehladu izaziva više od 200 vrsta virusa koji se prenose kapljičnim putem (govor, kijanje, kašljanje, rukovanje). Simptomi prehlade su zapušen nos, kijanje, bol u grlu, kašalj, a povišena temperatura se javlja uglavnom kod male dece. Simptomi se postupno smiruju i po pravilu ne zahtevaju odlazak lekaru.


Uprkos današnjem napretku u medicini, proizvodnja vakcine protiv gripa i dalje ostaje veliki izazov, jer ni današnje poznate vakcine protiv gripa ne pružaju 100% zaštitu.