Stres i autoimune bolesti

Mnoge studije su potvrdile povezanost stresa i autoimunih bolesti i to ne ne samo kao njihovog pokretača, već kao i činioca koji dovodi do njihovog pogoršanja. Među njima je i Bazedovljeva bolest štitne žlezde. Istraživanja pokazuju da su kod većine bolesnika stresne situacije prethodile bar godinu dana pre ispoljavanja bolesti.
Štitna žlezda u stresu prima poruku „opasnost!“. Zato pojačano proizvodi hormone koji, zajedno sa hormonima drugih endokrinih žlezda, otvaraju energetske rezerve. Hormoni deluju i na srce podstičući ga da brže pumpa krv da bi svaki deo tela bio pripremljen za odbranu. Sve bi bilo u najboljem redu kada bi organizam zaista fizički potrošio sve to što mu je ponuđeno za odbranu. Međutim, nevolja je u tome što on to ne čini, pa se sav taj arsenal najrazličitijeg „oružja“ usmerava na sopstveni organizam.U tim nervnim i endokrinim procesima, koji ne ostavljaju mirnim ni imunološki sistem, neminovna je pojava autoimune bolesti kao što su šećerna bolest, hipertireoza ili oboljenje nadbubrežnih žlezda.
Bazedovljeva bolest nastaje kada imunološki sistem ne prepoznaje tkivo štitne žlezde kao svoje, već ga biološkim mehanizmima napada kao da je strano telo. Naš organizam znači postaje stranac protiv koga se treba boriti. Posledica ove imunološke reakcije je povećanje štitne žlezde, pojačano stvaranje hormona koji ubrzavaju rad srca, pojačano znojenje i osetljivost na toplotu, podrhtavanje ruku, slabost, umor i smanjenje telesne težine čak i pri normalnoj ishrani. Povećana količina hormona nepovoljno deluje i na psihu izazivajući preosetljivost, nervnu napetost i promenu ponašanja. Ova hipertireoza (ili kako je još stručnjaci nazivaju – tireotoksikoza) se kod nekih osoba pojavljuje samo jednom i nestaje u roku od nekoliko meseci ili godina. Kod drugih ljudi se ona nikada ne povlači.

Štitna žlezda

Bazedovljeva bolest je splet različitih činilaca i može biti i genetski predodređena nasleđivanjem. Od spoljašnjih uzročnika na njenu pojavu najčešće utiču infekcije, nedostatak ili višak joda, pušenje, imunoterapijski lekovi i stres. Povezanost ove bolesti i stresa nastaje izmenom hormona, neurotransmitera i citokina, koji mogu da se otkriju laboratorijskim ispitivanjima u krvnom serumu. Osobe sklone ovoj bolesti godinama pre njene pojave mogu u krvnom serumu da imaju povišenu koncentraciju autoantitela. Žene od nje češće obolevaju, obično između 30. i 50. godine.
Za pojavu autoimunih bolesti izazvanih stresom važno je i kako shvatamo opasnost. Za nekog je nedostatak novca prolazna epizoda, a drugi ga mogu doživeti kao atak na život. Testovima ličnosti utvrđeno je da od Bazedovljeve bolesti češće obolevaju osobe sa hipohondrijom, depresijom ili one koje su nervno iscrpljene.
Oboleli od svih autoimunih bolesti, među kojima je i hipertireoza, treba da se upoznaju sa svojom bolešću i da se maksimalno trude da smanje stresogene situacije ili svoje reakcije. Tada je lečenje hipertireoze uspešnije i brže. To potvrđuje i sve aktuelnije lečenje medikamentoznom terapijom i psihoterapijom koje se sprovodi istovremeno.