Tihi srčani udari tiho ubijaju

Američka istraživanja, u kojima je korišćen novi oblik magnetne rezonance, pokazala su da su tihi srčani udari mnogo češći i smrtonosniji nego što se sada pretpostavljalo. Neki stručnjaci procenjuju da ovakvi, često bezbolni srčani udari, poznati i pod nazivom „neprepoznati infarkt miokarda”, pogađaju 200.000 ljudi godišnje samo u SAD, a stručnjaci strahuju da bi njihov broj mogao biti i mnogo veći.

Elektrokardiogram (EKG)

Lekar može da otkrije da li je pacijent u skorije vreme preživeo srčani udar prema znacima na elektrokardiogramu (EKG) i proverom sadržaja izvesnih enzima u krvi koji se oslobađaju prilikom oštećenja srčanog mišića.
Srčani udari koji su se odigrali nešto ranije mogu se otkriti utvrđivanjem takozvanih Q-talasa na elektrokardiogramu, koji predstavljaju marker oštećenog tkiva. Međutim, nemaju svi tihi srčani udari za posledicu pojavu patoloških Q-talasa. Takvi se sada mogu otkriti uz pomoć specijalne kadiovaskularne magnetne rezonance „odloženog pojačavanja”.
Nedavno su američki stručnjaci proučavali grupu pacijenata koji su patili od bolesti koronarnih arterija, ali kod kojih nije bilo registrovanih srčanih udara.
Primenom nove tehnike kadiovaskularne magnetne rezonance „odloženog pojačavanja”, tragovi ranijih srčanih udara ustanovljeni su kod čak 35% pacijenata! Uvrđeno je i to da je ova vrsta tihih srčanih udara, koja ne ostavlja trag u vidu Q-talasa, tri puta češća od onih koji ostavljaju takav trag.
Nakon dve godine praćenja ove grupe pacijenata, ustanovljeno je i to da su oni, koji su preživeli tihi srčani udar koji nije rezultirao Q-talasima, bili izloženi 11 puta većem riziku od smrti iz bilo kojeg uzroka i 17 puta većem riziku od smrti zbog srčanih problema nego pacijenti kod kojih nisu registrovana nikakva oštećenja srčanog tkiva.

Naučnici naglašavaju da se danas ljudi koji su preživeli tihi srčani udar tretiraju isto kao i drugi srčani bolesnici.

Sprečite pojavu hroničnih bolesti

Prilagođena i umerena ishrana osnovni je faktor u prevenciji hroničnih bolesti. Naravno, preporuke za način ishrane može da odredi samo lekar, jer je on najbolje upoznat sa Vašom zdravstvenom situacijom. U ovom postu koji sledi, napisane su samo opšte smernice i savremeni trendovi u ishrani koji se preporučuju od strane dijetetičara kako bi Vam pomogli da pozitivno delujete na svoje zdravlje.
Ekspertske grupe iz Evrope i SAD došle su do zaključka da je prevencija povećanja telesne težine ključ za smanjenje rizika od hroničnih bolesti poput Dijabeta (šećerne bolesti), Ateroskleroze (bolest krvnih sudova) ili kardiomiopatija.

Dakle, preporuke svetski priznatih dijetetičara koje se sve više koriste u modernoj medicine su sledeće.

– Jedite više namirnica koje sadrže skrob! Naravno, to je u suprotnosti od onoga što ste slušali godinama, ali sa obzirom na mnogobrojna istraživanja došlo se do zaključka da je za svakoga mnogo zdravija dijeta bogata skrobom. Namirnice koje sadrže skrob imaju nizak sadržaj masnoća, bogate su dijetnim vlaknima, vitaminima i mineralima. Ove namirnice svakako sadrže dosta ugljenih hidrata koji će sporo podizati nivo šećera u krvi, ali su one i najzdravija hrana za svakog čoveka. Dakle, vreme ograničavanja unosa ovih namirnica je prošlo.
– Jedite povrće najmanje 3 puta dnevno! Bogato je vitaminima i mineralima i toliko potrebnim dijetnim vlaknima. I najbolja stvar: prirodno je siromašno kalorijama, ukoliko se ne prelije uljem, puterom ili nekim drugim prelivom. Jednostavno pripremljeno (sirovo, pareno, bareno i ne prženo na ulju) predstavlja pravu stvar za svaki organizam. I ne zaboravite – bitna je raznovrsnost!
– Jedite hranu bogatu magnezijumom i vitaminima iz grupe B, jer imaju umirujuće dejstvo na mozak. Dakle, badem, lešnik, soju, pasulj, integralni pirinač i hleb od integralnog brašna smiruju moždanu koru.
– Ako ste anksiozni, izbegavajte konzerviranu hranu i napitke koji sadrže stimulativne supstance (kola napici, čaj i kafa).
– Nemojte unositi istovremeno hranu bogatu belančevinama i namirnice koje sadrže ugljene hidrate. Tako ćete maksimalno iskoristiti blagotvorne efekte triptofana i serotonina koji se luče u organizmu.
– Izbegavajte preterano unošenje ugljenih hidrata i šećera, naročito ako ste skloni depresiji.
– Jedite ribu tri puta nedeljno da biste organizmu obezbedili dovoljnu količinu dragocenih polizasićenih masnih kiselina omega-3.
– Smanjite unošenje namirnica koje podstiču lučenje histamine – sirevi, jagode, čokolada, svinjsko meso, plodovi mora, mesne prerađevine ili usoljena riba.
– Jedite namirnice koje sadrže holin i tako stimulišu sintezu acetilholina, neurotransmitera koji je vrlo važan za mozak i dobro pamćenje. Na Vašem stolu uvek treba da bude mesta za džigericu, paradajz, karfiol, zelenu salatu, integralni hleb, krompir, banane, pomorandže, jaja ili koštunjavo voće.
– Iako je mnogima od nas teško da prihvate nesoljenu ili nedovoljno posoljenu hranu, so ipak negativno utiče na rad bubrega i treba je izbegavati. Unos soli treba ograničiti na maksimalno 3 gr dnevno.

Telesna težina bi trebala da je u granicama normale, a fizička aktivnost redovna u vidu lakih aerobnih treninga. Ne zaboravite da samo rad niskog inteziteta prevashodno troši masti (ubrzani hod, vožnja bicikla ili lake vežbe).
Važno je obratiti pažnju na količinu i vrstu masnoća koje unosite. Unošenje većih količina zasićenih masnoća (masnoće životinjskog porekla) vode ka »zapušavanju« vaših arterija što predstavlja povećanje rizika od srčanog udara. Što manje zasićenih masnoća u ishrani, to bolje po Vaše zdravlje.
Korisno je i da naučite koliko grama ugljenih hidrata sadrže pojedine namirnice koje jedete. Liste sa takvim podacima možete dobiti kod Vašeg dijetetičara, a može Vam pomoći i ova lista ovde – SASTAV HRANLJIVIH NAMIRNICA.
Međutim, ono što je najbitnije u pravilnoj ishrani jeste to da morate imati plan ishrane.
Sa Vašim dijetetičarom možete izraditi detaljan plan svojih obroka. On Vam može pomoći u određivanju vrsti nutritiva koji su Vam potrebni i koliko kalorija bi trebalo da uzimate svaki dan. Naravno, ceo ovaj dijetetski plan treba da odgovara Vašem medicinskom režimu, aktivnostima i terapijom koju uzimate.