Trovanje alkoholom ili intoksikacija


Trovanje alkoholom ili alkoholna intoksikacija je danas na jednom od prvih mesta među trovanjima po rasprostranjenosti i značaju. Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti i spada u grupu toksikomanija.


Od svih alkohola, u alkoholnim pićima se najviše nalazi etilni alkohol ili etanol. Etanol se brzo resorbuje, a veliki deo se uklanja zbog metabolizma pri prvom prolasku kroz jetru. Alkohol se lako meša sa vodom u svim srazmerama. Kako su membrane ćelija ljudskog tkiva lako propustljive za alkohol, resorpcija alkohola se brzo odigrava u digestivnom traktu. Resorpcija ili prodiranje alkohola u krv u malim količinama počinje već u sluzokoži usne duplje, a veći deo se resorbuje u tankom crevu. Na taj način alkohol iz digestivnog trakta prodire prvo u vensku, pa u arterijsku krv i vrlo brzo ulazi u sva tkiva organizma. Koncentracija alkohola u tkivima nije jednaka. Tamo gde je vaskularizacija veća i gde je prisustvo tečnosti obimnije, koncentracija alkohola je veća. Bubrezi, mišići, slezina, srce, mozak i jetra uvek imaju veću koncentraciju alkohola u tkivu, za razliku od kostiju, masnog i vezivnog tkiva, gde je njegova koncentracija mnogo manja.
Resorpcija zavisi od dravstvenog stanja, prisustva ili odsustva hrane u želucu i crevima, vremena i načina konzumiranja alkohola, jačine i količine konzumiranog alkoholnog pića, brzine konzumiranja pića, kao i od tolerancije organizma na alkohol. Tako se resorpcija alkohola odigrava vrlo brzo pri konzumiranju alkohola na prazan želudac (30-60 minuta). Zbog veoma brzog prodiranja alkohola u krv (uzetog na prazan želudac), putem koje dospeva u moždano tkivo, može doći do izuzetno jakog nadražaja moždanih ćelija. Taj nadražaj dovodi do različitih reakcija organizma alkoholisanih osoba. Vrlo često ova pojava se opisuje kao iznenadna toplina u predelu glave ili kao utrnulost glave. Prvi nadražaj moždanih ćelija se smanjuje sa daljim prodorom alkohola u krv. Moždano tkivo I dalje resorbuje alcohol, ali zbog priviklavanja moždanih ćelija na prisustvo alkohola dolazi do postepenog smirivanja i umerenijih reagovanja organizma. Konzumiranjem alkohola sa hranom ili neposredno posle njenog unošenja prodiranje alkohola u krv usporava i produžava (duže od 2 sata). Time se i nadražaj na moždane ćelije u početnoj fazi resorpcije vrši postepeno.
Eliminacija alkohola iz organizma nastupa odmah nakon maksimalne resorpcije i podrazumeva njegovu oksidaciju koja se najvećim delom vrši u jetri (85-90%).
Oko 10-15% nepromenjenog alkohola eliminiše se putem disanja, urinom i znojenjem. Koncentracija alkohola u krvi se prosečno smanjuje 0.15 promila za jedan sat.
Za početnu pripitost smatra se prisustvo od 0.5 promila alkohola u krvi i postoji mišljenje da nema kliničkih znakova pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi. Međutim, u manjem broju slučajeva, u ovoj fazi se ipak mogu primetiti diskretna narušenost koordinacije pokreta kao I početak promene strukture ličnosti. Opadanje pažnje, manjak koncentracije, diskretan poremećaj vida i sluha neki su od znakova početne pripitosti.
Pri koncentraciji od 0.5-1.5 promila alkohola u krvi javlja se emocionalna labilnost praćena poremećajem govora. U ovom stanju pripitosti, čovek precenjuje svoje sposobnosti pamćenja I zapažanja, prisutan je poremećaj hoda, a koordinacija pokreta je narušena. Istraživanja pokazuju da je reakcija čula vida smanjena za oko 30% dok je čulo sluha 40% slabije od normalnog. U ovoj fazi postoji veliki rizik od pogrešnih procena i reagovanja pripitog čoveka.
Pijanstvom se smatra prisustvo od 1.5-2.5 promila alkohola u krvi i tada su intelektualne funkcije čoveka narušene. Kao posledica toga nestaje samokritičnost i kontrola i čovek je dezorijentisan u vremenu i prostoru. Vrtoglavica, povraćanje, teturanje i zamagljenost vida neki su od znakova ove faze pijanstva. Takođe, moguć je i gubitak svesti alkoholisane osobe.
Teškim oblikom pijanstva smatra se prisustvo od 2.5-3.5 promila alkohola u krvi koje je praćeno potpunim odsustvom objektivne procene situacije. Gubitak svesti je mnogo češći u ovoj fazi, a zapažanja se potputo gube. Prisustvo duplih slika jedan je od znakova ove faze teškog pijanstva.
Teško trovanje alkoholom nastaje pri koncentraciji od 3.5-4.0 promila alkohola u krvi i tada nastaje opšta (potpuna) psihomotorna oduzetost. U ovoj fazi gubitak svesti je neminovan i gotovo uvek dolazi do alkoholne kome. Koncentracija preko 4.0 promila alkohola u krvi smatra se smrtonosnim trovanjem alkoholom, jer ima za posledicu paralizu respiratornog (disajnog) i kardiovaskularnog centra u mozgu. Izumiranje ćelija dovodi do smrti organizma.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: