Reci mi šta jedeš i reći ću ti ko si


Odavno je poznato da zdravlje ulazi na usta. Ali, tek nedavno naučnici su shvatili da je hrana važna i za ljudsku psihu i nervni sistem. Dijetolozi i neurolozi otkrili su da određeni način ishrane može da utiče na raspoloženje i ponašanje.Takođe su dokazali da mozak odlučuje o količini i kvalitetu hrane koju unosimo i da ljudi različite biološke konstitucije imaju sklonost ka različitim namirnicama. Korak po korak, tako se stiglo do personalizovanih dijeta, kojima se posvećuje sve pažnja u modernoj medicini.
Autor više studija o personalizovanoj ishrani,francuski sručnjak, Žan-Klod Daras kaže : „Reci mi šta jedeš i reći ću ti ko si”. Kada se propisuje dijeta, lekar mora da vodi računa o kalorijama, ali i tome da li ste od onih ljudi koji moraju da jedu malo,ali često. Takođe, važno je znati da li Vam više prija barena ili pečena hrana,kao i da li je Vaš problem u tome što ne možete da odolite specijalitetima punim aditiva.To, međutim, nije sve. Važno je i kad se hrana jede. Crveno meso, na primer, ne treba jesti uveče, zato što može da deluje razdražujuće i da izazove nesanicu. Objašnjenje za ovu pojavu nudi biohemija. Svinjsko i goveđe meso podstiče proizvodnju supstanci odgovornih za hiperaktivnost čoveka. Namirnice životinjskog porekla predstvaljaju neku vrstu dopinga, jer povećavaju osećaj snage, energije i agresivnosti.

Reci mi šta jedeš i reći ću ti ko si.

Reci mi šta jedeš i reći ću ti ko si.

Suprotno mesu, povrće i mleko sadrže glucide koji imaju umirujuće dejstvo po organizam. Za zelenu salatu se može reći da je prirodni sedativ, jer sadrži supstance koje deluju na istom principu kao pilule za spavanje.
Međutim, da bi mogli da Vam pomognu da odaberete pravu dijetu za sebe , naučnici su morali da otkriju biološke i hemijske mehanizme koji utiču na „dijalog” između mozga i creva. Tako su otkrili da se neke supstance (poput serotonina i acetilholina) luče i u crevima i u mozgu. Serotonin, hormon koji Vas čini smirenim i staloženim, sintetiše se u organizmu iz aminokiseline koja postoji u brojnim namirnicima. Ali, da bi se serotonin sintetisao u mozgu, neophodno je da se ugljeni hidrati razdvoje od belančevina. To konkretno znači da ćete se mnogo bolje osećati ako pojedete samo tanjir špageta, nego ako posle toga pređete na šniclu, ribu ili sir.
Italijanski stručnjaci savetuju da, ako ste depresivni i anksiozni, izbegavate kafu i namirnice koje su bogate histaminom ili podstiču njegovo lučenje – prevreo sir, jagode, mesne prerađevine ili svinjsko meso. Takođe, treba izbegavati i namirnice koje sadrže tiramin – crno vino, čokolada, krompir, kupus, jaja, tunjevina i pivski kvasac. Poželjno je izbegavati i namirnice koje sadrže aditive, veštačke boje, konzervanse, nitrate i natrijum-glutamat. To su uglavnom aditivi kojih ima u konzervama i mesnim prerađevinama, a dokazano je da mogu izazvati tahikardiju, glavobolju i nervozu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: