Svetski dan bubrega


Danas se u celom svetu obeležava svetski dan bubrega. Lekari skreću pažnju na studije koje pokazuju da svaki sedmi čovek ima neki stadijum bubrežne bolesti. Stručnjaci navode da će ova brojka biti u porastu usled sve većeg broja gojaznih, obolelih od dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Normalna i patološka forma bubrega

Normalna i patološka forma bubrega

Hronične bolesti bubrega, koje se nazivaju „tihim bolestima“, često nisu praćene nikakvim tegobama.
Pored pušenja, važan faktor rizika je preterana gojaznost zbog značajne količine holesterola u ćelijama tumora. U rizičnu grupu spadaju i osobe koje su izložene dejstvu nekih hemijskih materija koje imaju kancerogeno dejstvo. Rizik obolevanja od raka bubrega raste sa godinama. Više od 90% slučajeva dijagnostikuje se posle 45. godine života. Prosečna starost među novoobolelima od ove bolesti je 66 godina. Utvrđeno je i to da muškarci dva puta češće obolevaju od karcinoma bubrega nego žene.
Prema tvrdnjama stručnjaka, ukoliko se rak otkrije u stadijumu kada je bolest lokalizovana na bubregu, bez raširenosti bolesti na druge organe i limfne žlezde, izlečenje je moguće.
Lečenje se sastoji se u operativnom odstranjenju obolelog bubrega i regionalnih limfnih žlezda. Jedna od opcija lečenja je parcijalno odstranjenje dela sa tumorom, koje spada u poštedne operacije i izvodi se prema posebnim indikacijama. Pojavom multikinaznih inibitora daje se nova šansa bolesnicima sa metastatskim tumorima bubrega. Ovi lekovi deluju tako što usporavaju brzinu rasta ćelija tumora i prekidaju dopremanje krvi koja je neophodna za njihov rast. Bolesnicima koji imaju metastaze pruža se šansa da se odstranjivanjem bubrega sa tumorom i novom ciljanom terapijom dođe do produžavanja perioda preživljavanja i ublažavanja simptoma bolesti.
Klasični simptomi za karcinom bubrega su bol u slabinskom predelu, mokrenje krvi i umefakt koji može da se napipa u slabinskom predelu. Kada su prisutna sva tri simptoma, obično se radi o neizlečivom tumoru bubrega.
Prema statistikama, oko 50% tumora bubrega otkrije se slučajno, na ultrazvučnom pregledu abdomena kod bolesnika koji nisu imali klasične simptome raka bubrega. Na osnovu skenerskog pregleda utvrđuje se da li je tumor zahvatio bubrežnu kapsulu, okolne strukture i da li ima metastaze u regionalnim limfnim žlezdama.
Takođe se okriva i funkcija drugog bubrega.
Nakon skenera, ponekad je potrebno uraditi magnetnu rezonancu i aortorenovazografiju koja prikazuje patološke krvne sudove u tumoru bubrega.
Na transplantaciju bubrega u Srbiji, prema statistikama, čeka oko 1.000 pacijenata, dok je 4.500 na svakodnevnoj dijalizi. Takođe, procenjuje se da u Srbiji godišnje oboli oko 600 ljudi od carcinoma bubrega.
Svake godine se kod 208.000 ljudi u svetu postavi dijagnoza raka bubrega i još uvek oko 50% obolelih umre.
Za osobe koje su imale obolele članove porodice stručnjaci preporučuju redovnu kontrolu urologa jednom godišnje radi ultrazvučnog pregleda, početkom šeste decenije života.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: