Hipertenzija : podela, uzroci i simptomi povišenog pritiska


U zavisnosti od trajanja, hipertenzija se može podeliti na akutnu i hroničnu hipertenziju. Akutna hipertenzija može da traje od nekoliko sati do nekoliko dana i najčešće se ispoljava naglim povišenjem arterijskog pritiska iznad 200 mmHg. Sinonim za ovo stanje je hipertenzivna kriza. Hronična hipertenzija je trajno povišenje arterijskog pritiska.
Prema uzroku nastanka, hipertenzija može biti:
Esencijalna – uzrok ove hipertenzije nije poznat. Prvi put se javlja između 30. i 50. godine života i smatra se bolešću industrijaliziranog društva. Čini 95% svih hipertenzija;
Renalna ili bubrežna hipertenzija - nastaje kao posledica zapaljenja bubrega ili suženja (stenoze) renalne arterije;
Endokrina hipertenzija - može da nastane kao posledica povećanja nadbubrežne žlezde (hiperplazije), Kušingove bolesti (nastaje kao posledica autonomne sekrecije kortizola iz adenoma ili tumora hipofize), Kronove bolesti (nespecifično zapaljenjsko oboljenje digestivnog trakta), Konovog sindroma (nastaje kao posledica povećane sekrecije aldosterona koji uzrokuje retenciju vode i sodijuma) ili u odmakloj fazi šećerne bolesti;
Kardiovaskularna hipertenzija - nastaje kao posledica fizioloških promena na srcu ili promena na aorti (aneurizme na primer);
Neurogena hipertenzija - može nastati kao posledica pojačanog lučenja humoralnih činilaca, koji dovode do grča arteriola i porasta krvnog pritiska. Takođe, veruje se da kod nekih ljudi, iz genetskih razloga, vazomotorni centar koji se nalazi u produženoj moždini reaguje povećanim lučenjem noradrenalina u stresnim situacijama;
Hipertenzija u trudnoći ili gravidna hipertenzija - nastaje zbog same trudnoće kod žena koje su ranije imale normalan pritisak. Može se ispoljiti kao preeklampsija i eklampsija. Preeklampsija se javlja u trećem trimestru prve trudnoće, obično posle 28. nedelje trudnoće, i praćena je arterijskim pritiskom iznad 140/85 mmHg u vremenskom periodu dužem od 4-6h. Karakteriše je pojava belančevina u mokraći (proteinurija) i bledi i bezbolni otoci (edemi) na licu, oko očiju, na nogama i rukama. Kako trudnoća odmiče otoci rastu, jer se smanjuje izlučivanje mokraće iz organizma. Eklampsija je teško stanje kod koga se, osim pomenutih simptoma, javljaju i toničko – klonički grčevi;
Hipertenzija izazvana lekovima ili ijatrogena hipertenzija - nastaje kao posledica sekundarnih efekata lekova ili usled njihove dugotrajne upotrebe. Ibuprofen i diklofenak, na primer, blokiraju određene COX-1 i COX-2 enzime, što dovodi do smanjenja stavranja prostaglandina. Njihova dugotrajna upotreba može da dovede do smanjenja izlučivanja vode i natrijuma iz ćelija. Kortikosteroidi poput prednizona i hidrokortizona, takođe izazivaju zadržavanje natrijuma u ćelijama organizma. Kontraceptivne pilule i neki lekovi za prehladu takođe mogu izazvati sekundarnu hipertenziju. Iako se acetaminofen (Tylenol) nekada smatrao vrlo sigurnim lekom, istraživanja su pokazala da redovna upotreba većih doza može da poveća rizik od sekundarne hipertenzije. Istraživanja su obuhvatila 5000 žena koje nisu imale visok krvni pritisak u trenutku započinjanja studije. Rezultati su pokazali da žene koje su uzimale prosečno 500 mg ili više acetaminofena svaki dan nekoliko godina, imaju su veće sanse da obole od hipertenzije, nego žene koje ga nisu uzimale. Ne zna se da li je isti slučaj kod muškaraca, jer oni nisu bili uključeni u ovu studiju.
U 95% slučajeva hipertenzije, nema sigurnog uzroka koji se može identifikovati. Ovaj tip visokog krvnog pritiska zove se primarna hipertenzija. Ukoliko je visok pritisak posledica drugih patoloških stanja, onda taj pritisak nazivano sekundarnom hipertenzijom. Oboljenja bubrega i nadbubrežne žlezde, oboljenja štitne zlezde, anomalije krvnih sudova, preeklampsija i zastoj u disanju tokom sna mogu da uzrokuju sekundarnu hipertenziju. Sekundarna hipertenzija može napredovati brzo i izazvati viši krvni pritisak nego primarna koja se razvija postepeno, tokom više godina.
Hipertenzija je bolest savremenog čoveka. Igra vrlo važnu ulogu u nastanku kardiovaskularnih bolesti i promena na krvnim sudovima mozga. U početku bolesti, vrlo često nema nikakvih subjektivnih simptoma zbog čega se naziva „tihim ubicom„. Ljudsko srce, mozak i bubrezi mogu vrlo dugo izdržati povećanje krvnog pritiska. To je razlog zašto čovek može živeti godinama, a da ne oseti nikakve simptome ili posledice bolesti. Ali to ne znači da hipertenzija ne utiče štetno na njegov organiza. Visoki krvni pritisak je primarni uzročnik koji dovodi do moždanog udara, kardivaskularnih bolesti i trajnog oštećenja bubrega. Ukoliko je visoki krvni pritisak udružen sa debljinom, pušenjem, visokim holesterolom ili šećernom bolesti, rizik od srčanog i moždanog udara se višestruko povećava.

Normalno i opterećeno srce

Normalno i opterećeno srce

Hipertenzija se otkriva kontrolnim merenjem krvnog pritiska, a vrlo često tegobe počinju tek kada čovek sazna da ima povišen krvni pritisak. Najčešći simptom povišenog pritiska je potiljačna glavobolja koja je izraženija ujutru i takozvano „zujanje“ u ušima. Znojenje, uznemirenost, hladne šake i stopala, lupanje srca i poremećaj sna neki su od simptoma labilne (nestalne) hipertenzije koja se često javlja kod mlađih ljudi. Lupanje srca, krvarenje iz nosa (epistaksa) i vrtoglavice mogu da se jave kod starijih osoba koje boluju od hronične (stalne) hipertenzije. Ukoliko se pojave komplikacije, može doći do otežanog disanja pri naporu, nervoze, mučnine, nesanice, nepravilnog srčanog rada, bolova u grudima, glavobolje, grčeva u mišićima, poliurije (obilnog mokrenja) i nokturije (noćnog mokrenja).
Vrlo važnu ulogu u nastanku hipertenzije ima nasleđe, jer veliki broj obolelih ima gen C3F koji je odgovoran za pojavu povišenog pritiska. Takođe, 70-80% bolesnika ima u svojoj porodičnoj anamnezi povišen pritisak. Međutim, kod ljudi koji nisu nosioci ovog gena, različiti faktori mogu dovesti do pojave hipertenzije. Povećan unos soli preko 3g dnevno, preteran unos kafe, alkohol, nikotin, gojaznost i fizička neaktivnost faktori su rizika za nastajanje povećanog krvnog pritiska. U skoro 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se tačan uzrok bolesti (primarna hipertenzija), a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti poput oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde i drugih (sekundarna hipertenzija).
Generalno, organizam se prilagođava povećanom pritisku i nauči da živi sa njim tako da osoba ne oseća nikakve simptome. Ipak, ovakvo stanje pojačano opterećuje srce i krvne sudove i dugoročno ostavlja posledice po naše zdravlje…(čitaj dalje)

PRVI DEO : Hipertenzija : šta je povišen krvni pritisak?
DRUGI DEO : Hipertenzija : podela, uzroci i simptomi povišenog pritiska
TREĆI DEO : Hipertenzija : komplikacije i dijagnostikovanje povišenog krvnog pritiska
ČETVRTI DEO : Hipertenzija : diuretici i vazodilatatori
PETI DEO : Hipertenzija : beta blokatori i antagonisti kalcijuma
ŠESTI DEO : Hipertenzija : ACE inhibitori
SEDMI DEO : Hipertenzija : higijensko-dijetetski režim

About these ads

6 reagovanja

  1. imam vise vremena neki osecaj stegnatos ili kao ukocenost-napnatost pa pijem helex.sada je pocelo i iznenada da mi se pokacuje i krvni pritisak 160/100 ili180/100 kako mogu spreciti ovo.hvala vam unapred.

  2. Poštovani Deljo, Helex ili Alprazolam je anksiolitik iz grupe benzodiazepina, što znači da ima anksiolitičko, sedativno, antidepresivno i antipanično delovanje. Koristi se u lečenju anksioznih stanja. Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećanjem unutrašnje uznemirenosti i uplašenosti uz psihomotornu napetost (poput ukočenosti). Povišeni krvni pritisak ne može biti posledica upotrebe Helex-a, ali svakako može biti posledica dugotrajnog stresa i uznemirenosti. U svakom slučaju, najbolje je da se javite svom lekaru kako bi ste imali i adekvatnu terapiju.

  3. Imam cesto pritisak 150 / 100 a gorni pritisak kad mije nesto manji oko 140 donji je obaezno 90 ili 100 molim vas za savet. Hvala unapred -POZDRAV

  4. Imao sam OP aneurizme aorte, kao i desne arterije femoralis; krvni pritisak (uglavnom kasno nocu) doseze vrednosti 210/105 – u normalnim uslovima je oko 140/90. koristim Lasix svaki dan x1 i prilenap 2×1 , bensendin 2x 5 mg, ranisan 2×1 , omeprol 1x presolol 2×1/2. Da li je moja terapija korektna? Skener pokazuje rapidno sirenje svih arterija u stomacnom delu, a u gornjem delu ne. Napisacete da se javim lekaru. Naravno , imam redovne kontrole- ali rezultat je isti – stalno sirenje arterija i povecanje krvnog pritiska. Puls mi je oko 45- 50. Ima dana kada naglo skoci i iznad 200 pa ni 3 blokatora ga ne umanjuju u roku od 24 casa! Imam 64 god.Molim samo za vase misljenje. Hvala

  5. Imam 32 godine i nagle skokove pritiska i to posle popijene tablete za smanjenje pritiska bude 150 sa 100 bolove u potiljacnom delu glave sta da radim to se desava sve cesce

  6. Desava mi se da mi trnu ruke,veoma cesto

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 49 drugih pratioca

%d bloggers like this: