Stres i njegove posledice


Engleska reč “stress” doslovno prevedeno znači udarac.Najmanje sedam od deset ljudi smatra svoj život stresnim, a ulaskom u novi milenijum izgleda da se naš životni tempo još više ubrzava. Ljudi sve lošije spavaju, bude se uznemireni, na posao idu umorni, nerviraju se, vraćaju se kući preneraženi saobraćajem, prolaze kroz razvode, gube svoje najdraže. Za razliku od naših predaka čiji je uzrok stresa bio pre svega telesne prirode, moderni stres ili stres 21. veka je uglavnom mentalni ili emocionalni.

Generalno gledano,svaka okolina može uzrokovati stres.

Generalno gledano,svaka okolina može uzrokovati stres.

Savremena nauka otkrila je puteve prenošenja stresnih doživljaja na telo zbog kojih mogu da obole gotovo svi organi u našem organizmu.
Nepovoljno delovanje stresa na organizam odavno je poznato, ali još uvek nije pronađena naučna definicija za telesne reakcije koje nastaju kao odgovor na različita životna iskustva. U suštini, stres je odgovor organizma na nešto što se doživljava kao napad ili pritisak na njega. Prema posledicama, stres može biti mali, odnosno stress izazvan manjim svađama u porodici ili na radnom mestu, stres zbog trke sa vremenom ili prouzrokovan nedostatkom novca, kao i zbog raskoraka između želja i mogućnosti. Postoji i veliki stres koji se ne dešava svakodnevno, ali može izazvati veliku patnju organizma. Većina ove probleme može uspešno da savlada, ali ima i onih kod kojih ostavlja trajne posledice na telesno i psihičko zdravlje.
Na listi činilaca koji izazivaju najjači stress nalaze se mnogobrojni događaji iz naše svakodnevice. Kad su u pitanju događaji socijalne prirode, to su pre svega loši međuljudski odnosi, bračni nesporazumi, razvod, gubitak posla i nezaposlenost. Psihološki stresovi većinom nastaju zbog straha, frustracija ili stalnog duševnog nemira. Stres takođe može da bude i fizičke prirode, izazvan hladnoćom, toplotom, radijacijom, bukom, vibracijama ili povredama.
Stres se ispoljava ubrzanim srčanim radom, nesanicom, umorom, smanjenim ili pojačanim apetitom, smanjenom radnom sposobnošću, visokim krvnim pritiskom, fizičkom napetošću, preteranim pušenjem i konzumiranjem alkohola, kao i čestim promenama raspoloženja i jakim glavoboljama.Neke od reakcija organizma na stres (na engleskom jeziku) možete naći na sledećoj slici (uvećajte sliku klikom na nju).
Posledice stresa

Posledice stresa

Na stres prvo reaguje naš nervni sistem, zatim endokrini sistem (žlezde) i na kraju imunološki sistem.
Stresni događaji u našim životima remete unutrašnju ravnotežu organizma, ali se raznim mehanizmima kompenzacije u našem organizmu ravnoteža ponovo uspostavlja. Ipak, ta sposobnost samoobnavljanja nije bezgranična i nikako nije bezbedna. U stresnim situacijama pojačano se proizvode hormoni, a zatim se odbrambene sposobnosti organizma smanjuju i opada imunitet. Zato su osobe pod stresom podložnije različitim bolestima, ponekad čak i onim najtežim.
U organizmu je sve u ravnoteži i svi organi su međusobno povezani različitim sistemima i to je jako bitno za normalno funkcionisanje našeg organizma. Međutim, stresni doživljaji remete funkcije svih organa.
Stres je, u stvari, alarm za deo mozga koji se naziva hipotalamus, koji preko svojih posrednika šalje poruke žlezdi zvanoj hipofiza. Ova žlezda tada ubrzano proizvodi hormone koji pojačavaju rad drugih endokrinih žlezda. Aktiviranjem hipofize i nadbubrežne žlezde pojačano se proizvode stresni hormoni kortizol i adrenalin, dok se pokretanjem hipofize i štitne žlezde pojačano stvaraju tiroidni hormone. Stimulacijom hipofize i polne žlezde remeti se lučenje polnih hormona kod čoveka.
Povećana količina hormona u krvi nepovoljno deluje na funkcije mozga, srca i krvotoka, organa za varenje i polnih organa. Posledice ovakvog poremećaja ravnoteže mogu biti povišen krvni pritisak, pojačano lučenje kiseline, mučnina i želudačne tegobe, proliv i zatvor, bolovi u mišićima i zglobovima, neuredne i bolne menstruacije kod žena, rana menopauza (prestanak menstruacije) i impotencija kod muškaraca. Stres stimuliše hipotalamus da proizvodi hormone prolaktin. To je hormon koji zaustavlja proizvodnju ženskih polnih hormona u jajnicima i izaziva sterilitet kod žena. Upravo zbog toga je jako bitno da se reakcije na stres kod žena koje se pripremaju za trudnoću svedu na najmanju moguću meru.

About these ads

5 reagovanja

  1. moze li da mi objasnite sto se slucuva na nevroendokrinen del koga sme pod stres

  2. Marija, kada je telo pod stresom, naš mozak šalje signale iz hipotalamusa koji stimulišu nadbubrežne žlezde da luče hormone kortizol i epinerfin (adrenalin i noradrenalin). Hipotalamus je mala moždana struktura koja nadzire niz životno važnih funkcija za čoveka. Ona ima važnu ulogu u aktivnostima autonomnog nervnog sistema kao i u aktivnostima endokrinog sistema čoveka (preko hipofize). Takođe, vrlo je važna njegova uloga u emocijama odnosno ljudskim reakcijama na neki događaj. Nadbubrežne žlezde su male trouglaste žlezde endokrinog sistema koje se nalaze na vrhu svakog bubrega. Njihova glavna funkcija je regulacija odgovora na stres putem proizvodnje i lučenja (sinteze) hormona kortikosterida i kateholamina, uključujući kortizon (hormon stresa) i adrenalin. Nadbubrežne žlezde se sastoje iz dva dela (kore i srži) koji se razlikuju međusobno po poreklu i po funkciji. U slučaju stresa, srž nadbubrežne žlezde luči hormon epinerfin (adrenalin) čije je dejstvo slično delovanju simpatičkog nervnog sistema – ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak. Sa druge strane, kora nadbubrežne žlezde luči glikokortikoide, odnosno hormon stresa kortizol koji podstiče stvaranje glukoze (krvnog šećera) iz aminokiselina i glikogena u jetri. Dakle, kada se ovi hormoni nađu u našem krvotoku, adrenalin će ubrzati našu srčanu radnju, a kortizol će stimulisati jetru da proizvodi više glukoze, što će našem organizmu dati više energije. Otuda dolazi i onaj osećaj „snage“ u nama u slučaju akutnog stresa, odnosno u situacijama koje izazivaju pojavu stresa kod nas.

  3. Cao.!

  4. Pre tri godine postavljena mi je dijagnoza Hipothyreodismus alius E03 i Nodus thyreoidae autonomus atoxikus E04.1 (Hashimoto sindrom). Moji simtomi su brojni . Pocev od hronicnog umora, nesposobnosti da obavljam posao(ni u preduzecu ni kod kuce), nekontrolisano konzumiranje hrane pri cemu ne osecam uopste glad vec samo jaku potrebu da uzimam hranu. Posledica ovoga je rapidno gojenje( visoka sam 168cm a imam 85kg). U posednje vreme su mi ucestale glavobolje. Pojavio se jos jedan simptom za koji nisam sigurna da je povezan sa bolescu. Potpuno sam izgubila potrebu za sexualnim odnosima. Ne postoji nista sto bi dovelo do sexualnog nadrazaja iako smo pokusali sve. Terapija mi je Tivoral 125 mikrograma na dan. Na ultrazvuku koji je radjen 09. 09. 2010. u levom lobusu uocena je hipoehogena i nejasno ogranicena promena koja moze oznacavati cistu ispunjenu gustim sadrzajem ili lokalnu akutizaciju inflamatornog procesa velicine oko 13mm. Molim vas da mi kazete koliko je moje stanje ozbiljno jer moj endokrinolog je vrlo stur u objasnjenjima. Samo pogleda rezultate od krvi i kaze da nastavim sa terapijom. A ja se ne osecam dobro uopste.

  5. Mogu li da znam zasto se adrenalin cesto naziva hormon stresa

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 51 drugom pratiocu

%d bloggers like this: